Građani Sjenice su uznemirena i sutra će biti održana sjednica općinskog Savjeta za bezbjednost nakon što su pripadanici MUP-a Srbije sinoć oko 22 sata, poslije verbalnog sukoba u kafani, pretukli dvojicu mladića iz tog grada.
Predsjednik općine Sjenica Hazbo Mujović osudio je ovaj događaj i zatražio od državnih organa da se preispita da li je bilo prekomjerne upotrebe sile od strane policije.
“Bez obzira kako su se mladići ponašali moramo da reagujemo i osudimo prekomjernu upotrebu sile. Sve vidove nasilja, pa dolazili i od legalnih organa, mi drastično osuđujemo.
Javost u Sjenici je uznemirena i traži od državnih organa da utvrdi da li je bilo prekomjerne upotrebe sile i da se to ispita. Ljudima je neshvatljivo da neko može biti prebijen u 21. vijeku”, rekao je Mujović
Elmedin Zekić (1987) i Samedin Rastić (1980), obojica iz Sjenice, uz dostavu fotografija i ljekarskog izvještaja medijima, najavili su da će protiv trojice pripadnika MUP-a Srbije u Sjenici pokrenuti krivični postupak zbog nanošenja tjelesnih povreda, prijetnji u uvreda.
Zahtev poslanika Demokratske stranke za razrešenje poslanice Srpske radikalne stranke Vjerice Radete sa mesta potpredsednice parlamenta zbog govora mržnje ima podršku i deset poslanika vladajuće Socijaldemokratske partije Srbije.To za Danas kaže Rasim LJajić, predsednik ove stranke.
Međutim, hoće li i kada o tome poslanici raspravljati još nije poznato jer se stranke vladajuće koalicije ne oglašavaju na ovu temu. Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, trenutno se ne očekuje da Radeta bude smenjena, ali postoji mogućnost da vrh SNS odluči drugačije.
Zahtev DS, prema informacijama do kojih smo stigli do zaključenja ovog izdanja Danasa, ima podršku najmanje 45 poslanika, što je za 15 više od neophodnog broja, kako bi se on „kvalifikovao“ za dolazak na dnevni red. Da bi inicijativa postala tačka dnevnog reda neophodno je da je podrži najmanje 126 poslanika, što podrazumeva da za to glasaju i predstavnici vladajućih stranaka.
Osim 15 predstavnika iz DS, i deset SDPS, zahtev podržava i devet poslanika poslaničkog kluba LDP-LSV-SDA Sandžaka, zatim pet poslanika kluba SDS-Narodna stranka, pet poslanika kluba Slobodni poslanici, kao i Sanda Rašković Ivić iz kluba Nova Srbija-Pokret za spas Srbije. Ona za Danas kaže i da će njene kolege, koje su na odmorima, a do kojih stigne ovaj zahtev sigurno potpisati zahtev.
Odgovor na pitanje hoće li sedam poslanika Dveri i dva poslanika DSS podržati smenu Radete, juče u ovim strankama nismo dobili. Poslanica SRS Radeta objavila je tvit, na informaciju o smrti predsednice Udruženja „Majke Srebrenice“ Hatidže Mahmedović, u kojem je zapitala ko će je sahraniti, muž ili sinovi, aludirajući na činjenicu da je ona u Srebrenici 1995. izgubila muža i dva sina.
Inicijativu za smenu Radete poslanici DS u saopštenju obrazlažu kao nedopustiv govor mržnje. „Nedopustivi govor mržnje u izjavi potpredsednice Skupštine, kojim se svirepo obračunava sa nedužnim žrtvama zločina u Srebrenici i vređaju njihove porodice, ugrozio je ugled institucije parlamenta koji ona predstavlja, zbog čega se zahteva da je Skupština Srbije hitno razreši sa te funkcije“, naveli su poslanici DS u saopštenju.
Međutim, LDP ide korak dalje od ovog zahteva i predlaže jači pritisak na vlast. Lider LDP Čedomir Jovanović saopštio je juče da je uputio pismo predsednicima svih poslaničkih klubova u kojem je zatražio da se ne održavaju sednice dok Radeta ne podnese ostavku ili ne bude smenjena sa svih funkcija.
„Neprihvatljiv je čin Radete, u kojem je anticivilizacijskim rečnikom napala preminulu predsednicu ‘Majki Srebrenice’, sramno se rugajući njenoj žrtvi i žrtvi njene porodice. Ono što je uradila Radeta posle njene smrti je nešto sa čime se niko normalan u ovoj zemlji ne može složiti“, izjavio je Jovanović.
I Liga socijaldemokrata Vojvodine zatražila je da Radeta hitno bude smenjena sa funkcije i da joj se bez odlaganja oduzme poslanički imunitet. LSV je navela da se kroz delovanje Radete i „njenog šefa Šešelja“ vidi „sav užas društva koje se nije suočilo sa strašnim zločinima za koje je odgovorno“.
Žene u crnom podnele krivičnu prijavu
Beograd – NVO Žene u crnom zatražile su juče od tužilaštva da po službenoj dužnosti pokrene krivični postupak protiv Vjerice Radete zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. „Takođe, zahtevamo da Narodna skupština po hitnom postupku smeni svoju potpredsednicu, jer obavljanje javnih funkcija od strane ovako nedostojnih osoba predstavlja uvredu i poniženje za sve građane i građanke Srbije“, navode Žene u crnom. Zahtevaju i da se najviši predstavnici vlasti oglase i da jasno i nedvosmisleno osude ovo i slična ponašanja. „Ovo naročito očekujemo od predsednika Aleksandra Vučića, koji je bio desna ruka ratnog zločinca Vojislava Šešelja, kao i deo iste grupe koja je podsticala mržnju i na kraju inspirisala genocid u Srebrenici“, ističu Žene u crnom.
Beograd — Banke u Srbiji najavile su da će od oktobra povećati naknade za neke proizvode, stručnjaci kažu da ih ne čudi i da koriste letnje vreme.
“Svaka negativna informacija gleda se da ne izazove preveliku pažnju pa i banka koristi da u neko tako doba, npr. subotom ujutru pošalje mejl da povećava neke naknade…pitanje je da li sve te tarife da pitate građane razumeju li cenovnike na 10-ak strana. Zašto ja kao korisnik ne bi dobio samo ono što mene zanima“, kaže Dušan Uzelac sa portala Kamatica u Jutru Prve TV.
Prem a njegovim rečima, regulator, u ovom slučaju Narodna banka Srbije, možda na pogrešan način sprovodi regulisanje tržišta jer forsira banke na neku komunikaciju koja je pogrešna i građani ne razumeju, rađa se revolt i evo onda reagujemo na povećanje tarifa.
Dejan Gavrilović iz Efektive kaže da se o povećanju naknada banaka zna ono što se pročita u medijima i što se oseti na sopstvenoj koži, a reč je kako kaže o najavi naplate usluga provera stanja na bankomatu, slanja poruka, opomenama banke, nekih transakcija. Nešto od toga je bilo i ranije naplaćivano, navodi.
„Banke koriste priliku da dodatno zarade, svaka banka ima projekciju svojih prihoda i vide da im osnovni prihod od kamata očigledno pada, dobrih klijenata kreditno sposobnih je sve manje i banke se dovijaju da nadonakde prihod“, navodi on.
„Nije prvi put da banka promoviše uslugu kao besplatnu a onda se pojavi naknada kasnije. Sada klijenti moraju da budu obavešteni o tome, ranije je to bilo češće. Na mala vrata se uvodi trošak od 10 ili 15 dinara ali na veliki broj klijenata to je ogromna suma“, kaže Gavrilović.
Na pitanje koja je to mesečna suma koju izdvaja svako od nas ko je klijent neke banke, Uzelac odgovara da to zavisi od korišćenja, ali prosečno od minimalno 200 ili 300 dinara ali je negde samo održavanje tekućeg računa 600 dinara, može mesečni trošak da bude i 1.000 dinara.
„Zanimnjiv trik koje banke koriste jeste da će vas vezati stambenim kreditom da budete njihov klijent a eto slučajno je njihovo održavanje najskuplje na tržištu“, navodi on.
i to je kako ocenjuje loše jer banke zvuče prilično nepošteno. „Mi to stavljamo u folder skrivenih troškova a cilj je konkurencija, da može da kaže 2% je kredit a sve ostalo sitno je pa i menica od 50 dinara “.
A na konstataciju šta govori to što su sve banke odlučile da uvedu nove naknade, Uzelac kkaže da to znači da su se dogovorili. „Znači da komuniciraju“.
„Ako postoji situacija da se banke dogovaraju, ima posla i za druge institucije i za Komisiju za zaštitu konkurencije“, smatra Gavrilović.
Njegov je stav i da NBS treba da se ,pozabavi važnijim stvarima nego što je to da objavi detaljan cenovnik transakcija na 10 strana koje klijenti ne razumeju. Reč je, po njegovom mišljenju, o problemu kredita u CHF, kao i provizijama za obradu kredita. Podsetio je da je Vrhovni kasacioni sud presudio da je to nezakonito a banke to i dalje rade.
Beograd — Nacrt zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, objavljen je na sajtu Ministarstva pravde radi javne rasprave.
Tekst Nacrta zakona pripremila je Radna grupa obrazovana odlukom Vlade Srbije, a u skladu sa obavezama iz Akcionog plana za Pregovaračko poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost za pristupanje Srbije EU, kao i u skaldu sa opštim naporima Srbije na unapređenju sistema za prevenciju i borbu protiv terorizma, navodi se u obrazloženju Nacrta zakona.
Prema preliminarnim rešenjima, nacionalna baza će sadržati podatke o teroristima, grupama ili organizacijama koje ih finansiraju, tačnije o fizičkim i pravnim licima kako registrovanim tako i ne registrovanim, koja su se nalaze na listi Ujedinjenih nacija ili nacionalnoj listi terorista, terorističkih organizacija ili finansijera terorizma.
Takođe, tu će biti pohranjeni podaci o licima evidentiranim u postojećim evidencijama nadležnih organa a zbog postojanja informacija, saznanja ili obaveštenja o terorističkim delima ili terorističkim aktivnostima.
Ova jedinstvena nacionalna baza podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizama biće platforma koja će sadržati skup podataka – kao deo već uskladištenih podataka u postojećim bazama nadležnih organa.
Predviđeno je da će se Nacionalna baza uspostaviti u roku od jedne godine od dana stupanja zakona na snagu, dok će nadležni organi imati rok od godinu dana da po formiranju Nacionalne baze u nju unesu potrebne podatke.
Ova jedinstvena baza će omogućavati pristup podacima i kontrolisanu i bezbednu razmenu podataka između nadležnih organa, odnosno ministarstava za unutrašnje poslove, spoljne poslove, odbrane, finansija, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Republicko javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Nacrt zakona predviđa da i će pristup Nacionalnoj bazi imati i drugi državni organi “ako je to neophodno u cilju izvršavanja zakonom uredjenih poslova u oblasti sprečavanja i borbe protiv terorizma”.
Cilj formiranja ove baze podataka je, kako se kaže u obrazloženju Nacrta zakona, efikasna razmena podataka i informacija između gore pomenutih organa.
Imajući u vidu da Nacionalna baza, između ostalog, sadrži i podatke o ličnosti, Nacrtom zakona je propisana svrha korišćenja podataka – radi sprečavanja pretnje od terorizma, blagovremenog otkrivanja i dokumentovanja terorističke aktivnosti i krivičnog gonjenja.
Beograd — Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštava da je trend povećanja broja izdatih građevinskih dozvola nastavljen i u prvoj polovini 2018.
U tom periodu je izdato 11,5 odsto više e-dozvola u odnosu na isti period prošle godine.
U prvoj polovini 2018. izdato je ukupno 8.686 građevinskih dozvola ili skoro 1.000 dozvola više nego u prvih šest meseci 2017, kad su izdate 7.784 dozvole.
Samo u junu 2018. izdate su 2.003 dozvole, ili 20 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, kad su izdate 1.704 dozvole.
