Author: Galib Gicic

Pronađeno je tijelo mladića Nusreta Destanovića, čiji je nestanak prijavljen jutros.

Tijelo ubijenog,  pronađeno u bunaru u selu Karajukića bunari na Pešteru.

U potrazi je učestvovalo nekoliko stotina ljudi. Policija intenzivno traga za osumnjičenim.

Nusret viđen oko dva sata nakon ponoći

Nusret Destanović, poslednji put je viđen na benzinskoj stanici u Karajukića bunarima, dva sata nakon ponoći, nakon čega mu se gubi svaki trag. Vozilo marke Golf IV, koje je pripadalo Destanoviću, pronađeno je u Kozaračkoj ulici u Novom Pazaru. Vozilo je, prema nezvaničnim izvorima, na tu lokaciju prevezao njegov rođak, za kojeg se vjeruje da se trenutno nalazi u Austriji.

Povremeno slaba kiša će na putevima u severnim i jugozapadnim krajevima Srbije uslovljavati mestimično vlažne kolovoze, dok će povremeno jak jugoistočni vetar otežavati vožnju na putevima u Banatu i Podunavlju, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).

Intezitet saobraćaja je uobičajen za prvi dan vikenda.Prohodnost puteva je dobra i ka zimskim cenrima, na kojima su kolovozi samo mestično vlažni, a usporenu vožnju treba očekivati na mestima gde su radovi na putu, javlja Tanjug.

Procenat nepismenih u Srbiji je opao, pokazali su podaci Zavoda za statistiku prikupljeni tokom popisa, a razlog za to je, što pokazuju i podaci, što nas sada ima manje nego pre 10 godina i što je, nažalost, veliki broj starih ljudi, među kojima je i najviše nepismenih, u međuvremenu preminuo, a i dalje je najveći broj nepismenih među onima od 65 godina pa naviše, pišu Novosti.U periodu između dva popisa udeo nepismenih u stanovništvu starosti 10 i više godina smanjen je sa 1,96 odsto, koliko ih je bilo 2011. godine, na sadašnjih 0,63 odsto. Ipak, među mladim generacijama veoma je malo nepismenih – bez škole ili sa manje od osam završenih razreda je 6,3 odsto mlade populacije. Među nepismenim daleko je više žena nego muškaraca – 71 odsto.
– Najviše je nepismenih među ženama na selu koje su starije od 65 godina i tu se ništa nije promenilo. Ženska deca se nisu školovala, takvo je bilo vreme – pojašnjava za naš list Ljiljana Đorđević, načelnica Odeljenja popisa u Zavodu za statistiku.
Naša sagovornica navodi da su mlade generacije pismene, broj nepismenih među njima je zanemarljiv, a izuzetak su oni koji iz zdravstvenih razloga nisu mogli da se opismene, ali takvih je malo.
– U svetu se pismenost više i ne proverava, ali mi smo to zadržali zbog nacionalih manjina, najviše romske populacije i na tom polju treba da se radi – kaže Đorđevićeva.
Inače, prema međunarodnim pravilima, pismenim se smatra svaka osoba od 10 i više godina koje je završila najmanje četiri razreda osnovne škole, kao i svako ko je pohađao školu u vreme sprovođenja popisa.
Pitanje da li zna da pročita i napiše kratak tekst iz svakodnevnog života postavljano je samo osobama starosti 10 i više godina koja nisu pohađala školu ili su završila od jedan do tri razreda osnovne škole i nisu nastavila dalje školovanje – kaže Ljiljana Đorđević. – Proverava se da li neko zna da napiše kratku poruku, neki kraći tekst, a popisivači ne proveravaju već veruju na reč ako neko kaže da toliko zna.
Tako se došlo do podatka da je manje od 38.000 osoba, odnosno 0,63 odsto stanovnika starosti 10 i više godina nepismeno.
Iako je popis pokazao da je više nepismenih žena, s druge strane se pokazalo da je u porastu broj visokoobrazovanih pripadnica lepšeg pola.
– Diplomu više ili visoke škole steklo je 22,4 odsto osoba, a posmatrano po polu, među njima je 24,03 odsto žena, a 20,73 odsto muškaraca – navode u Zavodu za statistiku.
Kada je reč o nižim nivoima obrazovanja, više od polovine stanovništva starosti 15 i više godina završilo je srednju školu, tačnije srednjoškolsko obrazovanje ima 53,1 odsto.
Istovremeno, popis je pokazao da je, generalno posmatrano, stanovništvo sada školovanije nego pre 10 godina, čemu su doprineli i brojni privatni fakulteti. Tako je u periodu između dva popisa značajno povećan udeo onih sa višim i visokim obrazovanjem – sa 16,24 odsto na 22,44 odsto, kao i udeo onih sa srednjim obrazovanjem – sa 48,93 odsto na 53,08 odsto, dok je zabeleženo smanjenje udela osoba bez školske spreme i sa nepotpunim osnovim obrazovanjem – sa 13,68 odsto koliko ih je bilo 2011, na svega 6,28 odsto.
Na popisu je proveravana i kompjuterska pismenost, a rezultati su pokazali da je manje od 50 odsto stanovništva kompjuterski pismeno.
– Kompjuterska pismenost podrazumeva sposobnost da koristi osnovne računarske aplikacije na poslu, u školi ili kod kuće. Prikupljeni su podaci o tome da li osoba zna da obradi tekst i kreira tabelu, da li zna da pretražuje informacije na internetu i da li poseduje osnovna znanja iz oblasti elektronske komunikacije, kao što su slanje i primanje elektronske pošte, korišćenje aplikacija “Skajp”, “Vajber”, “Vatsap”… – pojašnjavaju u Zavodu za statitiku.Popis je pokazao da se oko 46 odsto stanovnika starosti 15 i više godina može smatrati kompjuterski pismenim, oko 30 odsto njih samo delimično poznaje rad na računaru (najčešće znaju da pronađu informacije na internetu ili umeju da koriste neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju ili koriste računar za unos teksta, dok se 24 odsto stanovništva smatra kompjuterski nepismenim, jer ne umeju da obavljaju nijednu od navedenih aktivnosti).
Generalno gledano, udeo kompjuterski pismenih u ukupnom stanovništvu starosti 15 i više godina porastao je sa 34,21 odsto na 45,73 odsto.

Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku poljoprivrednicima stupio je na snagu 2. februara i u toku je postupak potpisivanja ugovora između Ministarstva poljoprivrede, Trezora i komercijalnih banaka, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Početkom naredne nedelje očekuje se i raspisivanje javnog poziva, navodi se u odgovoru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na dopis koji je uputila Inicijativa za opstanak poljoprivrednika.

Inicijativa je krajem januara uputila ministarstvu dopis u kom se traži hitno rešavanje nekoliko problema i navodi zahtev za subvencionisane kredite za poljoprivrednike sa jedan odsto efektivne kamatne stope.