Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Mina Jovicic

  • Jedinstveni birački spisak zaključen u ponoć

    Jedinstveni birački spisak zaključen u ponoć

    BEOGRAD – Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić kaže da je u ponoć zaključen jedinstveni birački spisak, a Republička izborna komisija ce danas objaviti broj birača u “Službenom glasniku”.

    “Doneli smo rešenje o zaključenju koje je dostavljeno svim nadležnim izbornim komisijama – Republičkoj, pokrajinskim i opštinskim i gradskim”, rekao je ministar za RTS.

    On je objasnio da će ako do 17. juna dođe do nekih promena, uvidom u birački spisak koji svaki građanin može da ostvari bilo u opštinskoj upravi ili na sajtu, sve te promene će ažurirati ministarstvo.

    “Što se tiče onih koji steknu pravo glasa do 21. juna, oni ce po automatizmu biti upisani u jedinstveni birački spisak i to u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova”, istakao je Ružić.

    Naglasio je da jedinstveni birački spisak nikada nije bio ažurniji.

    Što se tiče birača u dijaspori, kako je objasnio, oni su mogli da se u diplomatsko-konzularnim predstavništvima po mestu boravišta opredele da li žele da glasaju 21. juna, tako da su i oni inkorporirani u jedinstveni birački spisak.

    Ružić je rekao da 19. juna Republička izborna komisija praktično objavljuje konačan broj upisanih birača u jedinstveni birački spisak.

    Ministar je objasnio šta znaci uvid u izvod iz biračkog spiska nakon glasanja i rekao da je to delić mozaika koji se odnosio na razgovore koje su vodeni u saradnji sa OEBS-om.

    “To je neko fino podešavanje samog izbornog postupka. Nešto što je i opozicija tražila. To je politički teren”, naveo je Ružić.

    Upitan koliko je prethodnih nedelja bilo intervencija u birački spisak, u smislu brisanja i dopuna, Ružić navodi da su sve promene u nadležnosti RIK-a, ali navodi da i Ministarstvo vodi evidenciju.

    “Ne vidim nikakvu inflaciju promena u jedinstvenom biračkom spisku. To će se videti po objavljivanju ukupnog broja i konačnog broja od strane RIK-a”, istakao je ministar.

    RTS

    Podeli
  • Desanka Maksimović izbačena iz školskog programa jer se ne uklapa u epohu

    Desanka Maksimović izbačena iz školskog programa jer se ne uklapa u epohu

    Čuvena zbirka velike srpske pesnikinje isključena iz programa za četvrti, a njen izbor poezije iz trećeg razred gimnazije. Komisija smatra da se zbirka Desanke Maksimović ne uklapa u “okvir epohe”

    Uokviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje „Tražim pomilovanje“. To je izazvalo lavinu negodovanja među piscima, kritičarima, prosvetnim radnicima, univerzitetskim profesorima…

    Na odluku je hitro reagovala i Zadužbina „Desanka Maksimović“, pismom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koje su podržali Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović… U „utuku“ koji je Zavod uputio Zadužbini, objašnjeni su „razlozi“ za takav potez, pišu Večernje novosti.

    Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, „Tražim pomilovanje“, i zaključili da se „vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj“.

    Ipak, razmatrajući zahtev Zadužbine, predložili su da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi „na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka“.

    „Prekrajanje književne istorije i nesumnjivih vrednosti srpskog književnog kanona preko sveukupnog dela Desanke Maksimović sa kojim treba da se upoznaju učenici 3. i 4. razreda srednje škole je, najblaže rečeno, delatnost koja pogađa u samo srce našeg identiteta – kaže, za „Novosti“, doktorka Svetlana Šeatović, upravnica Desankine zadužbine.

    Odgovor da je „Tražim pomilovanje“ vanvremensko i da je „odjek epohe srednjeg veka“ jeste poništavanje dugotrajnog rada naučnika koji su tumačili delo ove pesnikinje u 24 zbornika radova i dokazali modernost i univerzalnu vrednost njene poezije. Nažalost, na delu je pisanje neke nove književne istorije, oslonjene na nove vrednosti, gazeći pesnikinju duha, epohe i naroda. Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović!

    Pesnikinja Tanja Kragujević, članica UO zadužbine, ali i laureat nagrade koja nosi Desankino ime, kaže da članovi Upravnog odbora neće odustati od pokušaja da se ogroman propust ispravi:

    „U obrazloženju odluke da se zbirka locira u program nižih razreda i proučava vrlo jednostrano – tek kao segment istorije naše poezije, zatvaraju se mogućnosti modernog tumačenja tog dela, što je nedopustivo. O svevremenosti zbirke „Tražim pomilovanje“ svedoči i sasvim posebna tradicija proučavanja ovog dela u valjevskoj gimnaziji, čiji učenici iz godine u godinu u ovim stihovima otkrivaju nove sadržaje, vrednosti i motive.

    Takođe, u obaveznoj lektiri gimnazijalaca više neće biti ni dela „Proljeća Ivana Galeba“, roman Vladana Desnice, jer je to delo sada postalo izborna lektira za četvrti razred, a u Zavodu odlučili da redukuju obavezne lektire.

    „Smatrali smo da je rano da sva dela koja se obrađuju svrstamo u izborni deo i odlučili smo da određeni minimum, najveća dela srpske književnosti druge polovine 20. veka i svega nekoliko edla svetske pretpostavimo kao obavezan deo. Ovakva podela nipošto ne znači da dela koja su preporučena u tzv. izbornom delu imaju manju vrednost, manju važnost ili da se na bilo koji način marginalizuju“, rekao je direktor Zavoda Zlatko Grušanović.

    juGmedia vesti

    Podeli
  • Poštanska štedionica danas isplaćuje 100 evra

    Poštanska štedionica danas isplaćuje 100 evra

    Banka Poštanska štedionica danas će isplatiti jednokratnu pomoć u iznosu od 100 evra za još 145.581 korisnika koji su se lično prijavili putem portala ili kontakt centra Uprave za trezor.

    Kako je saopšteno, Banka Poštanska štedionica će, sa današnjom isplatom, isplatiti ukupno 2.037.017 punoletnih građana Srbije.

    Na taj način, kako se navodi, bili su partner u jedinstvenom ekonomskom poduhvatu Vlade Srbije koji ima za cilj da svojim građanima olakša izlazak iz krize izazvane pandemijom virusa korona.

    Podeli
  • Za pomoć od 100 evra prijavilo se 4.325.500 građana, isplata i u ponedeljak

    Za pomoć od 100 evra prijavilo se 4.325.500 građana, isplata i u ponedeljak

    Savetnica ministra finansija Ana Jović izjavila je da se do sinoć u ponoć, kada je istakao rok za prijavu za pomoć od sto evra, prijavilo 4.325.500 građana.

    “Ukoliko na taj broj dodamo i broj penzionera i korisnika novčane socijalne pomoći koji su automatski bili prijavljeni za novčanu pomoć to je oko 6.200.000 ljudi”, rekla je Jović jutros za Radio televiziju Srbije.

    Ona je podsetla da je rok za prijavu bio od 15. maja do 5. juna, tako da je rok istekao, a najveći broj ljudi koji su se prijavili već je primio novac, odnosno za preko šest milona je to već isplaćeno.

    “Preostali će biti isplaćeni u ponedeljak”, rekla je Jović. Ona je dodala da će oni koji su podneli reklamaciju dobiti novac i nakon ponedeljka, čim se reklamacije reše.

    Banka Poštanska štedionica danas će isplatiti jednokratnu pomoć u iznosu od 100 evra za još 145.581 korisnika koji su se lično prijavili putem portala ili kontakt-centra Uprave za trezor.

    Kako je saopšteno, Banka Poštanska štedionica će, sa današnjom isplatom, isplatiti ukupno 2.037.017 punoletnih građana Srbije.

    Na taj način, kako se navodi, bili su partner u jedinstvenom ekonomskom poduhvatu Vlade Srbije koji ima za cilj da svojim građanima olakša izlazak iz krize izazvane pandemijom virusa korona.

    B92

    Podeli
  • Korona virus: Kako će izgledati muzički festivali u Srbiji ovog leta

    Korona virus: Kako će izgledati muzički festivali u Srbiji ovog leta

    Srbija će biti jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj će muzički festivali biti održani.

    Još sredinom marta je izgledalo da đuskanja ispred letnjih festivalskih bina ove godine uopšte neće biti.

    Međutim, kako države počinju sa popuštanjem mera, pojedini festivali već su najavili nove datume održavanja. Strani za 2021. a domaći za 2020. godinu.

    Zvaničnici festivala Egzit i Lavfest (Lovefest) objavili su da manifestacije neće biti odložene, već samo pomerene za kasniji datum u avgustu i sa smanjenim kapacitetom posetilaca.

    Nišvil Džez festival će prvog jula odlučiti da li će biti održan u standardnom terminu u avgustu.

    I kako će Srbija biti jedna od retkih zemalja u kojoj će muzički festivali biti održani ovog leta uprkos pandemiji korona virusa, postavlja se pitanje kako će ti festivali izgledati.

    Ako imate temperaturu, ne možete na žurku

    Prodaja ulaznica za ovogodišnji Lovefest počela je u četvrtak 27. maja.

    Organizatori ističu da će posetiocima festivala u Vrnjačkoj banji, kojih će ove godine biti samo 5.000 na površini od dva hektara, na ulazu biti merena temperatura.

    „Ukoliko toplomer pokaže da je temperatura povišena, posetiocu neće biti dozvoljeno da uđe na festival”, kaže za BBC na srpskom Zlatana Pavlović, PR Lovefesta.

    Pavlović takođe ističe da će svi posetioci dobiti maske na ulazu koje će na festivalu nositi „po potrebi”.

    Uz dezinfekcione punktove, na ulazima će biti postavljeni dezinfekcioni tuneli kroz koje će svi morati da prođu.

    Zaposleni na festivalu koji su najizloženiji nosiće maske, vizire i rukavice.

    Organizatori su takođe pozvali posetioce da se testiraju na korona virus pre dolaska na festival.

    „Ako se zdravstvena situacija u zemlji pogorša, festival će biti odložen ili pomeren za neki drugi datum”, ističe PR festivala.

    A ko će nastupati na ovogodišnjem Lovefestu? Organizatori tvrde da će svirati svi izvođači koji su i ranije najavljeni.

    „Verujemo da će do tada otvoriti sve granice i da će svi izvođači i posetioci sa bilo koje tačke sveta moći neometano da dođu Vrnjačku banju”, kaže Zlatana Pavlović.

    Egzit: „Između širenja panike i optimizma, uvek ćemo izabrati ovo drugo”

    Najveći muzički festival u Srbiji ove godine neće posetiti više desetina hiljada ljudi, kao što je to bio slučaj poslednjih dvadeset godina.

    Iako se festival tradicionalno održavao u Novom Sadu u julu, posetioci će ove godine na Petrovaradinsku tvrđavu verovatno stići nešto kasnije.

    Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je ranije da je preporuka da se festival održi u avgustu.

    „Doneli smo preporuku da se Egzit pomeri na avgust, jer očekujemo da će tada biti potpuno mirna situacija u celoj Evropi”, izjavila je premijerka Brnabić u Novom Sadu,prenosi B92.

    Ubrzo nakon toga, Egzit festival je objavio zvanično saopštenje.

    „Za sada su jedine informacije koje imamo one iz medija, tako da će biti potrebno neko vreme pre nego što izađemo pred vas sa jasnim formatom i programom”, navodi se u saopštenju.

    Organizatori dodaju da su „spremni na smanjenje kapaciteta i ograničenje publike na domaću i regionalnu [kako su zdravlje i bezbednost posetilaca na prvom mestu]”.

    Izvesno je da festival ove godine neće biti nalik ranijim izdanjima, ali organizatori tvrde da će oni koji su već kupili ulaznice moći da odaberu da li će ih iskoristiti za 2020. ili 2021. godinu, dok će postojati i mogućnost povraćaja novca.

    „Na kraju dana, između širenja panike i optimizma, uvek ćemo izabrati ovo drugo”, dodaju organizatori festivala.

    PR Egzit festivala Miljana Vučkovićkaže za BBC na srpskom da će organizatori uskoro imati više informacija o ovogodišnjem izdanju festivala.

    Da li će se u Nišu čuti džez ove godine?

    „Ukoliko prvog jula bude međunarodnih letova, a ne bude zabrane okupljanja, Nišvil će biti održan”, izjavio je direktor festivala Ivan Blagojević za list Danas.

    Blagojević dodaje da je program festivala već napravljen, kao i da su potpisani ugovori i plaćeni nastupi svih važnijih bendova.

    „Spremni smo i na eventualnu zamenu bendova u poslednji čas. Spremni smo i da sprovedemo ekstremne zaštitne mere, kao što je socijalna distanca od dva metra među posetiocima i imamo veliki prostor i 4.000 stolica.”

    On ističe da će se posetiocima meriti temperatura na ulazu i deliti zaštitne maske.

    Prema rečima direktora Nišvil festivala, pandemija korona virusa je zaustavila prodaju karata, ali se džez publika polako oslobađa i interesuje za dolazak na festival.

    Kako bi festivali mogli da izgledaju u doba korona virusa, ali verovatno neće

    Neki od najvećih svetskih festivala otkazani su usled pandemije korona virusa.

    Festivali poput Glastonberija u Engleskoj i Primavere u Španiji obavestili su posetioce da će se videti 2021. godine, obećavajući verovatno još bolju listu izvođača nego što je to isprva planirano.

    A ljudi su, što je i očekivano, željni koncerata.

    Prema istraživanju organizacije Live Nation, 91 odsto ljudi koji često praktikuju odlaske na koncerte tvrdi da žele da se vrate na svirke, a 90 odsto njih čuva karte za događaje čiji su datumi održavanja pomereni.

    Oko 79 odsto njih planira da nastavi da ide na koncerte kada prođe četiri meseca od ublažavanja mera.

    Postoje različiti scenariji kako bi muzički nastupi mogli da izgledaju.

    Američki kantri muzičar Trevis Mekredi svirao je za publiku sa maskama na licu 21. maja na prvom koncertu u Sjedinjenim Američkim Državama od uvođenja mera zbog korona virusa.

    Koncert održan u Arkanzasu primer je kako bi koncerti mogli da izgledaju u bliskoj budućnosti, uz merenje temperature na ulazu i socijalno distanciranje.

    Posetioci koncerta moraju da kupuju karte za sedenje u malim grupama, dok je veliki prostor sa sedištima ograđen trakom.

    „Divan je osećaj raditi nešto toliko normalno”, rekao je jedan od posetilaca.

    Ali postoje i drugi, još oprezniji primeri organizacije muzičkih događaja.

    Danski muzičar Mads Langer održao je 26. aprila koncert na otvorenom pred 2.000 ljudi.

    Posetioci su održavali socijalnu distancu tako što su bili raspoređeni u 500 automobila.

    „Bio sam zaista nervozan, jer nisam znao kako da se pripremim za ovaj koncert. Održao sam veliki broj koncerata, ali nijedan ovakav, nisam znao šta da očekujem”, izjavio je Langer za NME.

    I kao što su inovatori osmišljavali specijalne maske i vizire, postoje i oni koji su predano radili na posebnim odelima za koncerte.

    Odelo nazvano Mikrašel (Micrashell) proizvod je kompanije Production Club iz Los Anđelesa i sastoji se od kacige, sistema za filtriranje i led svetala.

    U razgovoru za kanal NBC, kreatori su rekli da se nadaju da će uz pomoć ovog odela vratiti ljude u koncertne dvorane i na festivale, bez potrebe za socijalnim distanciranjem.

    A da li ćemo u budućnosti na koncerte ići u kolima ili u odelima nalik astronautskim kombinezonima?

    Barem ove godine, u Srbiji, još nećemo.

    BBC NEWS

    Podeli