Author: Mina Jovicic

Svima koji ulaze na teritoriju Srbije više nije neophodan negativan test na korona virus, niti dozvola komisije. Tu odluku usvojila je Vlada Srbije na preporuku Kriznog štaba. Svim osobama koje ulaze na teritoriju Srbije biće uručivana zdravstvena upozorenja.

Od danas, za ulazak u Srbiju, ni našim ni stranim državljanima nije potreban negativan pi-si-ar test, i nije obavezna samoizolacija od 14 dana.

Na graničnom prelazu Horgoš veoma mali broj putnika na ulazu u zemlju, tek po koji automobil.

Na upozorenju je i spisak zavoda za javno zdravlje u Srbiji.

Za sada ne mogu svi da uđu u Mađarsku, nema turističkih putovanja u tu državu, ona se pridržava onoga što je propisala EU.

Naši i mađarski građani koji žive do 50 kilometara od granice u pograničnom pojasu, mogu po sporazumu Vlade Srbije i Mađarske nesmetano da prelaze granicu.

Mađarska je obezbedila svakodnevi tranzitni koridor prema zapadnoevropskim zemljama. Svakog dana samo na prelazu Horgoš, odnosno Reske može se ući u Mađarsku za sve one koji su u tranzitu od 10 do 22 sata. Svi oni koji prolaze kroz tu državu moraju imati papire kojima dokazuju da rade u tim zemljama.

Juče je na kriznom štabu u Mađarskoj rečeno da će se Mađarska pridržavati onoga što bude zajednički stav EU oko otvaranja granica.

Upustva za ulazak u Bugarsku tokom dana

Od ponoći granica između Srbije i Bugarske je otvorena.

Već ima nekoliko automobila koji su iz pravca Bugarske ušli u Srbiju. Carina i policija dele uputstva za higijensko-zdravstvene mere koje je neophodno primeniti pri ulasku u Srbiju.

Svi oni koji ulaze u Bugarsku ta uputstva bi trebalo da dobiju tokom dana. Granični prelaz Gradina je jedan od najfrekventnijih.

Izolacija svim ljudima koji su do sada ušli u našu zemlju, a koja im je određena na 14 dana, jer nisu imali negativan nalaz testa, od danas se prekida.

Testiranje na lični zahtev koštaće 6.000 dinara na teritoriji cele Republike Srbije, dok će za studente i maloletne osobe testiranje i dalje biti besplatno, navedeno je u saopštenju.

Svim osobama koje ulaze na teritoriju Srbije biće uručivana zdravstvena upozorenja u kojima se navodi da ulaze na teritoriju na kojoj virus još cirkuliše, kao i načini prevencije infekcije.

Letovi sa niškog aerodroma

Od danas će biti uspostavljeni letovi sa niškog aerodroma “Konstantin Veliki”. Taj aerodrom nije radio od 18. marta.

Mađarska kompanija “Viz er” prvi let je planirala za Dortmund. Sa niškog aerodroma i “Er Srbija” i “Rajan er” uskoro planiraju obnavljanje letova.

Tokom puta svi putnici sve vreme moraju da nose maske, a dobrodošla je i dodatna zaštitna oprema – viziri i rukavice.

Jovanović: Vraćamo se na higijenske mere

Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, rekla je da odlukom Vlade prestaju da važe mere kućne izolacije i druge propisane mere za sve građane koji ulaze u zemlju.

– Podela upozorenja na graničnim prelazima se uručuje, vraćamo se na higijenske mere koje ćemo primenjivati u odnosu na lični i radni nivo. Ako se primeti bilo kakav simptom koja može biti doveden u vezi sa koronavirusom, zdravstvene ustanove su na raspolaganju – navela je Jovanovićeva.

Ponovila je da je važno što češće prati ruke, podsetiti sebe svakodnevno da je virus prisutan, provetravati prostorije, dezinfikovati prostor u kom se radi.

– Preporučila bih da se ljudi, ukoliko postoji bilo koji simptom, jave lekaru, kovid jedinice će ostati. Mere koje se uvode su adekvatne i primerene za fazu epidemije u kojoj se nalazimo – navela je direktorka “Batuta”.

Kontrola rizika se sprovodi, prema njenim rečima, i administritivnim i ličnim merama.

Pacijenti koji budu imali korona virus, biće hospitalizovani, a njihovi kontakti praćeni, rekla je Jovanovićeva.

Uz sve mere opreza i zaštite koje je preporučila zdravstvena struka, fakulteti se vraćaju normalnom funkcionisanju. U visokoškolskim ustanovama u kojima je moguće da se kompletna nastava odvija onlajn, tako će ostati do kraja semestra, a na fakultetima gde studenti moraju da “prođu” praktične vežbe, sve je organizovano kako bi one bile završene u predviđenom roku.

– Radimo normalno, a naš cilj je da za tri nedelje, počevši od 18. maja, studenti odrade laboratorijske vežbe i sve druge obaveze koje nisu mogli onlajn da završe – kaže prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta. – Oni treba da se pripreme za ispitni rok koji će biti u junu, a nova šansa za polaganje čeka ih u julu. Kao fakultet, zagovaramo to da studenti ispite polože u prvom, junskom, i, eventualno, drugom, julskom roku.

Prof. Mitrović podseća na to da je vanredno stanje u zemlji uvedeno 15. marta, a da su oni već 16. održali sastanak sa šefovima katedri i rukovodstvom studenata i dogovorili se da od 17. marta počnu da rade koristeći različite platforme, tako da nastava praktično nije ni prekidana.

Pune mere opreza primenjuje i Stomatološki fakultet, a dekan prof. dr Aleksa Marković kaže da se studenti na fakultet vraćaju 25. maja, a da se zdravstvene usluge na klinikama ovog fakulteta pružaju od 18. maja.

– Zbog zaštite studenata, ove godine ni praktična nastava ni ispiti neće biti organizovani u kontaktu sa pacijentima. Zaštitne opreme imamo dovoljno, jer smo mi i pre pandemije morali da je koristimo – kaže prof. Marković.

Zgrade svih fakulteta su dezinfikovane, na ulazu se nalaze dezobarijere, a i studenti i zaposleni dužni su da nose maske. Takođe, studentima se na ulazu meri temperature. Većih okupljanja po fakultetima nema, a vežbe se odvijaju u manjim grupama.

Srbija Danas

U ariljskom kraju branje malina počinje za oko mesec dana, mada je nevreme koje je zadesilo Srbiju 19. maja praktično urnisalo zasade, i to ne samo ovog voća. Početkom juna, sazrevaju i sve popularnije borovnice, za koje su berači uvek potrebni, posebno u julu.

Berački poslovi su popularni svake godine, iako nisu laki, jer od njih može lepo da se zaradi. Traju od početka maja do sredine oktobra, a mnogima je u poslednje vreme najprimamljivija berba borovnica, jer je dnevnica za njih duplo veća nego, na primer, za maline.

Vlasnici voćnjaka za branje malina, kupina, jabuka, breskvi godinama unazad nude dnevnicu koja varira od 1.800 do 2.300 dinara, dok su za berbu borovnica spremni da plate 3.000, pa čak i 4.000 dinara, u zavisnosti od obima plantaže i posla.

U Šumadiji i Vrnjačkoj Banji ima poznatih plantaža s borovnicama. Važno je napomenuti da se beru samo zreli plodovi, koji su plave boje.

Prilikom pakovanja, uklanjaju se lišće i crvenkasti plodovi, a dobar berač za osam sati rada može da nabere do 40 kg borovnice, odnosno da napuni od 60 do 80 kutija zapremine 0,5 l.

Zanimljivo je da su smrznuti plodovi istog kvaliteta kao sveži, međutim, tu se borovničari najčešće i “sapletu”. Za industriju je potrebno uzgajati posebnu sortu. Inače, što je plod krupniji – to je bolja tržišna cena.

Prema rečima stručnjaka, šansa Srbije je u tome što ovu voćku imamo pre svih, a zapadne zemlje vape za količinama. Borovnice imaju dobar izvozni potencijal, jer je mi imamo u junu, kada nje realno nema.

Za našom borovnicom najviše postoji interesovanje u zapadnim zemljama Evrope, pre svega u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, ali je traže i Rusi.

Ono što je važno da znate, ako želite da uđete u posao s borovnicama, jeste da su ulaganja velika, i ne sme biti improvizacije, ako ne želite da vas stignu kasniji troškovi.

Ipak, kada je reč o ceni na svetskom tržištu, Srbija je u dobroj poziciji. Imamo malo nižu cenu nego Španci ili Poljaci, koji za organsku borovncu dobijaju 6-7 evra. Mi, s druge strane, imamo konvecionalni sistem sadnje.

Srbija Danas

Nevreme i grad pogodili su Sjenicu, Pešter, Rašku, Kruševac, Aleksandrovac, Trstenik, okolinu Kraljeva. Grad veličine oraha napravio je štetu na usevima i voću, ali i na crepovima i automobilima. Ogromna šteta na usevima i u Kosovskom Pomoravlju. Na snazi je i dalje narandžasti meteo-alarm za celu Srbiju.