Author: Zoran Maksimovic

Poznato je kako će izgledati trasa nove brze saobraćenice koja će u narednim godinama povezati Kraljevo, Rašku i Novi Pazar. Ovaj infrastrukturni projekat, dug oko 83 kilometra, zvanično je dobio svoj konačni koridor, a javnosti su predstavljeni detalji budućeg puta koji će značajno promeniti saobraćajnu sliku centralne i jugozapadne Srbije. Nova saobraćajnica trebalo bi da drastično skrati vreme putovanja, poveća bezbednost i rastereti dotrajalu i opterećenu postojeću putnu infrastrukturu.

U narednim godinama centralna i jugozapadna Srbija dobiće novu modernu brzu saobraćenicu koja će povezati Kraljevo, Rašku i Novi Pazar. Ova važna saobraćajnica, duga oko 83 kilometra, znatno će skratiti vreme putovanja, povećati bezbednost i unaprediti saobraćajnu povezanost regiona. Istovremeno će ovaj deo zemlje biti direktno povezan sa budućim autoputem – Moravskim koridorom – koji je trenutno u izgradnji i koji će predstavljati kičmu saobraćajnog sistema centralne Srbije.

Koridor brze saobraćenice počinje kod petlje Adrani, nedaleko od Kraljeva. Trasa zatim obilazi grad sa zapadne strane, preskače stari put Čačak–Kraljevo, da bi dalje nastavila kroz zahtevnu, ali izuzetno važnu deonicu Ibarske klisure. Delovi trase prate postojeći državni put, dok će na najkritičnijim i najopterećenijim mestima biti izgrađena potpuno nova trasa kako bi se obezbedila brža, bezbednija i stabilnija vožnja.

Kod naselja Ušće nova saobraćenica se odvaja od postojećeg puta, da bi se u Baljevcu ponovno približila staroj trasi, a zatim potpuno zaobišla Rašku sa zapadne strane. Od Raške pa sve do Novog Pazara trasa će biti potpuno nova, projektovana po najsavremenijim standardima. Završetak saobraćenice predviđen je kod naselja Postenje, na samom ulazu u Novi Pazar.

Planirana brzina kretanja vozila biće od 80 do 100 km/h, dok će svaka strana puta imati dve saobraćajne trake razdvojene zaštitnim pojasom. Širina koridora kretaće se od 50 do čak 300 metara, dok ukupna površina obuhvaćena planom iznosi oko 650 kvadratnih kilometara.

Ono što ovaj projekat čini jednim od najsloženijih u ovom delu Srbije jeste i izuzetno veliki broj infrastrukturnih objekata. Na celoj trasi biće izgrađeno čak 202 mosta — po 101 u svakom smeru — ukupne dužine 37 kilometara. Planirana je izgradnja 13 denivelisanih i dve površinske raskrsnice, što će omogućiti neometano i bezbedno ukrštanje sa postojećom putnom mrežom. Pored toga, biće izgrađena dva odmorišta i jedno dvostrano parkiralište za putnička i teretna vozila.

Važnost nove saobraćenice

Ova moderna brza saobraćenica ima izuzetno veliki značaj za čitav region. Pre svega, ona će drastično smanjiti vreme putovanja između Kraljeva i Novog Pazara, što će doprineti bržem protoku ljudi, robe i usluga. Omogućiće efikasniji rad privrednih subjekata, bolje snabdevanje i veću dostupnost tržištima, a posebno će koristiti poslovnoj zajednici, transportu, industriji i turizmu.

Poboljšana putna komunikacija otvoriće vrata većem broju investicija i doprineće ravnomernijem regionalnom razvoju, čime će se jačati lokalne zajednice i stvarati uslovi za nova radna mesta. Za stanovnike Raške, Novog Pazara i okolnih mesta, nova saobraćenica znači brže i sigurnije putovanje ka većim centrima poput Kraljeva i Beograda.

Dotrajalost postojeće saobraćajnice

Postojeći put koji povezuje Kraljevo, Rašku i Novi Pazar već decenijama je jedan od najopterećenijih, ali i najproblematičnijih pravaca u Srbiji. Uži kolovoz, brojni oštri krivci, uska klisura, često klizišta i povećan obim saobraćaja, naročito teretnog, čine ga rizičnim i neadekvatnim za savremene potrebe. Frekventnost saobraćaja iz godine u godinu raste, dok infrastruktura nije projektovana za takav nivo opterećenja.

Zbog toga su česte saobraćajne gužve, usporavanja i saobraćajne nezgode. Nova brza saobraćenica rešiće većinu ovih problema, rasteretiti stari put i omogućiti bezbedniji tranzit kroz Ibarsku dolinu.

U Kulturnom centru Novi Pazar  premijerno je prikazan film „Tarik“, novo ostvarenje mladog novopazarskog reditelja Adema Tutića, koji je već međunarodno priznat i važi za prvog filmskog reditelja iz ovog grada sa značajnim međunarodnim nagradama i priznanjima. Tutić je student Akademije dramskih umetnosti i jedan od najperspektivnijih mladih autora u regionalnoj kinematografiji.

Projekciji su prisustvovali članovi autorske ekipe filma, a nakon prikazivanja organizovan je razgovor sa publikom, čime je publici omogućeno da se direktno upozna sa procesom nastanka ovog ostvarenja.

Film „Tarik“ donosi snažnu i emotivnu priču o mladiću koji, nakon izbacivanja iz škole u Lazarevcu, napušta svoju samohranu majku Mariju i seli se u Novi Pazar, gde započinje novi život sa ocem Safetom i njegovom porodicom. Kroz intimnu, društveno angažovanu naraciju, Tutić se bavi temama identiteta, pripadnosti i kompleksnim porodičnim odnosima.

Autor filma Adem Tutić poznat je po radu inspirisanom ličnim i društvenim iskustvima sredine iz koje potiče. Svoje prve filmske korake načinio je na Free Zone Junior dokumentarnom kampu, gde je režirao debitantski dokumentarni film „Epitaph to the Forgotten“. Bio je i član žirija Pariz Film Festivala i festivala Bistra Reka.

„Tarik“ je već ostvario izuzetan međunarodni uspeh, osvojivši značajne nagrade širom Evrope i sveta. Među njima se posebno izdvaja prestižno priznanje — Srce Sarajeva za najbolji studentski film na 31. Sarajevo Film Festivalu. Film je nagrađivan i na festivalima u Lisabonu, Bugarskoj, Moskvi, Tetovu, Tuzli, Novom Sadu i drugim gradovima.

Producent filma je Fakultet dramskih umetnosti iz Srbije, režiju potpisuje Adem Tutić, dok su scenario napisali Mario Nikolić i Adem Tutić. Autorsku ekipu čine Tamara Tomašević i Adem Tutić. Uloge tumače Dimitrije Stanković, Igor Borojević, Vahid Džanković, Lemana Bećirović, Emina Tutić i Haris Đerlek.

Plate i penzije u Srbiji nastavljaju da rastu. Pored penzionera, od 1. januara na veća primanja mogu da računaju i zaposleni u javnim službama, odnosno prosvetari, zaposleni u zdravstvu i vojsci. Plate prosvetnih radnika, s povećanjem od 5,1 odsto u javnim službama, od januara će biti veće, u proseku za oko 6.000 dinara, dok će zarade zaposlenih u zdravstvu porasti i do 8.500 dinara. Uvećane plate na račune će im leći u februaru.

S najnovijim uvećanjem zarade, početnička plata u prosveti iznosiće 111.467 dinara. Nastavnik sa 30 godina radnog staža u februaru će dobiti 132.670 dinara. Nastavnici koji su i razredne starešine na ove iznose dobijaju još sedam odsto, odnosno maksimalno oko 8.000 dinara.

Ko je i koliko dobio povećanje plata

• Prosvetni radnici 6.000 dinara
• Zdravstveni radnici od 4.000 do 8.500 dinara
• Profesionalni vojnici od 5.700 do 16.500
• Zaposleni u administraciji 6.352 dinara

Podsećamo, prosvetni radnici su tokom prošle godine imali tri povećanja plata – u januaru 11 odsto, u martu i oktobru po pet odsto.

Osim nastavnika, veće plate dobiće i zaposleni u zdravstvu, i to u rasponu od 4.000 do 8.500 dinara, a sve u zavisnosti od stručne spreme, ali i da li rade u domu zdravlja ili bolnici. Tako će lekar opšte prakse imati platu od 141.427 dinara, lekar specijalista 177.114 dinara, a medicinska sestra 95.576 dinara.

U Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije podsećaju da su povećanja plata dogovorena s Vladom i da je to precizirano Posebnim kolektivnim ugovorom. Potpisivanjem ovog ugovora država se obavezala da početna plata u prosveti prati prosečnu platu u Srbiji i da se usklađivanja obavljaju dva puta godišnje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji za oktobar ove godine iznosila 110.670 dinara, a početnička plata u prosveti nakon januarskog povećanja iznosi 111.467 dinara.

Kolike su sada plate

• Nastavnik početnik 111.467
• Nastavnik 30 godina staža 132.670
• Razredni starešina na platu dobija još 8.000 dinara
• Lekar opšte prakse 141.427
• Lekar specijalista 177.114 dinara
• Medicinska sestra 95.576
• Profesionalni vojnik 117.437
• General 339.352

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je danas sve učesnike u saobraćaju na povećan oprez zbog snega i poledice širom Srbije.

Prema prognozi, danas (10. januara) očekuje se oblačno i hladno vreme. U jutarnjim satima biće slabog mraza, dok se na severu Vojvodine očekuje i umeren mraz, uz retku pojavu slabog snega ili kiše koja će se lediti na tlu. Tokom dana na severu zemlje uglavnom će biti suvo, dok će u zapadnim i jugozapadnim krajevima, kao i u planinskim predelima, padati sneg. U ostalim delovima Srbije očekuju se kiša, susnežica i sneg, sa tendencijom prelaska u sneg u popodnevnim i večernjim satima.

U predelima južno od Save i Dunava očekuje se manje povećanje visine snežnog pokrivača, dok se na jugozapadu, jugu i jugoistoku Srbije lokalno prognozira od 10 do 15 centimetara novog snega, a u planinskim predelima i više.

Vetar će biti slab i promenljivog smera, a tokom dana će postepeno skretati na slab do umeren severni. Najviša dnevna temperatura kretaće se od minus tri stepena na severu Vojvodine do četiri stepena na jugu Srbije.

Prema prognozi RHMZ-a, u nedelju (11. januara) zadržaće se oblačno i hladno vreme, uz povremene slabe snežne padavine. Početkom naredne sedmice očekuje se hladno i uglavnom suvo vreme sa delimičnim razvedravanjem, uz umeren i jak jutarnji mraz. Od srede se prognozira slabljenje jutarnjih mrazeva i postepen porast dnevnih temperatura.

Nadležni apeluju na građane, posebno vozače, da vožnju prilagode uslovima na putu i budu maksimalno oprezni.

Povodom izbora prof. dr Tanje Soldatović za novog rektora Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP), oglasila se Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka, uputivši čestitke novoizabranoj rektorki, ali i niz zahteva usmerenih ka rešavanju problema na ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Iz SDA Sandžaka, koja se u saopštenju definiše kao parlamentarna stranka koja zastupa interese građana Sandžaka i Bošnjaka u Republici Srbiji, pozdravili su odluku profesorke Soldatović da preuzme ovu odgovornu funkciju. U stranci ističu da ovaj potez smatraju hrabrim, s obzirom na to da, prema njihovoj oceni, Državni univerzitet trenutno prolazi kroz period teške krize koja ugrožava njegov opstanak.

Pored čestitki, ova stranka je od nove uprave zatražila hitno definisanje konkretnih mera sa preciznim rokovima izvršenja, kako bi se prevazišlo stanje koje, kako navode, objektivno zabrinjava sve građane tog dela Srbije.

Kao prioritete za normalizaciju stanja na DUNP-u, SDA Sandžaka je istakla četiri ključna zahteva:

– Bezuvetni nastavak studija za sve studente, uključujući i studente kojima je oduzet taj status;
– Mere zaštite studenata od bilo koje vrste posredne ili neposredne odmazde;
– Osnivanje katedre za bosanski jezik i književnost uz odgovarajuće studijske programe;
– Povratak otpuštenih profesora, reformu organa upravljanja i stručnog organa na DUNP-u uz razmatranje mogućnosti izmena opštih akata DUNP-a, stoji u saopštenju.