Author: Zoran Maksimovic

Zbor građana Novog Pazara izrazio je danas zabrinutost zbog novih poziva građanima i studentima na informativne razgovore ili saslušanje kao osumnjičenih u vezi sa incidentom od 29. jula ispred zgrade univerziteta (DUNP) u Novom Pazaru.

Prema nezvaničnim informacijama, na spisku policije je dvadesetak osoba, od kojih je juče poziv iz policije dobilo njih nekoliko.

Jedan od branilaca prethodno hapšenih građana i studenata naveo je da je Tužilaštvo formiralo i zaseban predmet protiv građana koji su blokirali deponiju Golo brdo, “stavljajući im na teret krivično delo samovlašće u saizvršilaštvu”.

Zbor građana je ovim povodima ocenio da je policija, “po nalogu nove tužilačke instance, nastavila da privodi građane koji su štitili prava studenata, dok osobe odgovorne za nasilno izbacivanje studenata iz prostorija univerziteta nisu pozvane na saslušanje”.

“Podsećamo da su studenti napadnuti kada je privatno obezbeđenje sa kapuljačama intervenisalo u tri sata ujutru, uz prisustvo rukovodstva univerziteta na čelu sa rektorkom Zanom Dolićanin. Građani koji su tada stali u odbranu pravde, sada trpe posledice, dok odgovorni za brutalne metode ostaju nekažnjen”, navodi se u objavi na kanalima društvenih mreža Zbora.

Građani su naveli i da zahevaju hitnu i temeljnu istragu svih okolnosti incidenta, procesuiranje rektorke DUNP Zane Dolićanin i ostalih koji su učestvovali u napadu na studente.

“Zahtevamo da se utvrdi šta je izneseno iz univerziteta u to vreme, kao i odgovornost policije koja je podržala napad i omogućila nesmetani izlazak rektorke, batinaša i ostalih zaposlenih”, dodaje se u saopštenju.

Dvadesetak osoba sa kapuljačama i maskama na licu, uz povike “požar, svi hitno napolje”, upali su 29. jula oko 3.30 u DUNP, primenili silu i izveli studente, da bi nešto kasnije policija u zgradu uvela rektorku Zanu Dolićanin i neke od profesora.

Oko 1.000 građana se ubrzo okupilo ispred ulaza univerziteta, došlo je do nekoliko incidenata posle kojih se policija povukla i studenti vratili nazad i nastavili blokadu te visokoškolske ustanove.

Policija je već sledećeg dana počela da hapsi neke od građana i studenata.

Posle policijskog zadržavanja, ali i dvonedeljne blokade kružnog toka u centru grada od strane građana Novog Pazara, svi su pušteni da se brane sa slobode.

Beta

U selu Požega, u novopazarskom kraju, i danas se mogu sresti životinje koje su vekovima bile prisutne. Bivolica je goveče koje se pretežno gaji u ovom kraju. Ta drevna rasa, koja je na Balkan stigla još u srednjem veku, u Novom Pazaru ima svoje poslednje utočište. Dok su nekada gotovo svako domaćinstvo i svaka porodica imale bar nekoliko grla, danas ih je u čitavoj Srbiji tek nešto više od 1500 – najviše upravo na Jugozapadu Srbije i u Preševskoj dolini.

Selo Požega, sa svojih sedam zaosoka, pravi je centar uzgoja bivolica. Skoro svako domaćinstvo ovde gaji barem nekoliko grla, iako se meštani bave i voćarstvom, ratarstvom i sitnom stokom.

“To je tradicija”

Esad Hanuša, predsednik Udruženja poljoprivrednika u selu Požega, s ponosom ističe da njegovo udruženje okuplja čak 110 članova, što ga čini najbrojnijim u Novom Pazaru.

„U našem selu je najviše bivolica. To je tradicija. Ni rođen nisam bio, a tako je bilo. Tako mi je otac govorio. Kako sam od njega čuo, bivoli su ovde stigli sa juga Srbije, gde ih danas gotovo više i nema. Proizvodi od njihovog mleka su veoma traženi, na pijaci ih retko ima jer se prodaju odmah na kućnom pragu“ – kaže Hanuša.

I on drži više grla, planira i da poveća stado. Objašnjava da su ove životinje izuzetno izdržljive, zahvalne za čuvanje i retko oboljevaju.

„One su kod mene na ispaši od 20. aprila do prvog snega, i to i danju i noću. U štalu ulaze samo za vreme muže. Ne daju mnogo mleka – od 6 do 10 litara dnevno, ali je ono bogato mlečnom mašću. Od kajmaka koji se pokupi dobija se metanica, a topljenjem metanice pravi se čisto maslo. Od dva i po kilograma metanice dobija se kilogram masla“ – objašnjava ovaj domaćin.

Retke, a dragocene

I drugi meštani dele isto iskustvo. Hajradin Bronja sa porodicom obrađuje zemlju, drži stoku i kaže da su bivolice za njih nezamenljive.

„Imamo pet bivolica, tri krave i preko 30 ovaca. Najvažnija je rasa stoke – dobra rasa i dobar uzgoj donose korist, dok slaba rasa znači samo muku. Bivolice se u Srbiji veoma retko drže, baš zato se i njihovi proizvodi brzo prodaju. Kajmak, sir, maslo – ništa se ne zadrži duže od nekoliko dana. Ljudi kažu da su proizvodi veoma zdravi. Nekada se mislilo da podižu masnoću i šećer, a danas kažu da upravo pomažu kod tih bolesti“ – priča Bronja.

Dodaje da bi se čitava zajednica mogla osloniti na ovu granu poljoprivrede kada bi se više pažnje posvetilo očuvanju rase.

„Bivolica mora ostati u Novom Pazaru, to je deo našeg nasleđa i kulturne vrednosti“ – zaključuje on.

Stručnjaci: Skromna životinja, bogato mleko

Prema rečima Safeta Vesnića, stručnjaka za stočarstvo iz Poljoprivredne savetodavne službe u Novom Pazaru, upravo Sandžak danas prednjači u očuvanju ove rase.

„Na teritoriji Novog Pazara, Sjenice i Tutina ima više od hiljadu grla bivolica. Srbija je nekada imala znatno veći broj, ali to više nije slučaj. U Evropi danas prednjače Italija i Bugarska, dok su kod nas bivolice ostale tek po negde. Reč je o govečetu koje je na Balkan stiglo u srednjem veku sa istoka. Mleko im ima i do 8 odsto mlečne masti, duplo više od kravljeg, pa je idealno za pravljenje masla i kajmaka“ – navodi Vesnić.

On dodaje da su bivolice skromne po pitanju ishrane i otpornije od drugih vrsta goveda.

„Za razliku od krava i ovaca, njima nisu potrebna visokokvalitetna sena. Najviše im prijaju močvarna područja, reke i potoci. Vole blato. Tele se tek posle dve i po godine, a nose čak 11 meseci“ – objašnjava Vesnić.

Bivolice – deo kulturnog identiteta Novog Pazara

Na zvaničnoj listi Centra za očuvanje autohtonih rasa, bivolica je označena kao ugrožena. Upravo zbog toga, njeno prisustvo u novopazarskom kraju ima i dublje značenje – vezano za identitet i kulturno nasleđe ovog prostora.

Naime, u prošlom veku gotovo da nije bilo domaćinstva u ovom kraju koje nije držalo barem nekoliko grla, naročito među bošnjačkim porodicama. Danas, iako broj znatno manji, svest o značaju bivolice kao čuvara tradicije opstaje.

Mlečni proizvodi od bivolica ujedno su među najskupljim na tržištu. Kilogram kajmaka dostiže cenu od 15 do 20 evra, dok maslac može koštati i do 45 evra. Za ljubitelje autentičnih ukusa i zdrave hrane, vrednost je neprocenjiva.

Blago koje ne sme nestati

Upravo od bivoljeg mleka pravi se i jedan od najpoznatijih sireva na svetu – mocarela. Italija je svojevremeno prepoznala potencijal ove rase i razvila čitavu industriju zasnovanu na njoj. U Sandžaku, međutim, proizvodi ostaju skromni, namenjeni lokalnom tržištu i potrošačima koji dolaze direktno na vrata domaćina.

Ako je Balkan oduvek bio raskrsnica kultura, onda Novi Pazar i danas pokazuje koliko to može biti dragoceno. Bivolica, životinja koja svojim izgledom podseća na svoje azijsko poreklo, u ovim krajevima postaje simbol istrajnosti i povezanosti ljudi sa prirodom.

Za meštane Požege to nije samo stočarstvo – to je način života, tradicija koja traje vekovima i obaveza da se jedno retko i dragoceno goveče sačuva i za generacije koje dolaze.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta  “ Kad pogledam sa bedema”  u produkciji UG “Journalistic plan”, pripremljen za novinsku agenciju RINA.

U selima na području Novog Pazara počela je podela 57 plastenika namenjenih lokalnim poljoprivrednicima. Projekat se realizuje po principu sufinansiranja – proizvođači učestvuju sa 30 odsto sredstava, dok 70 odsto troškova finansira Grad Novi Pazar iz budžeta namenjenog agraru.

Prema rečima Smaila Ejupovića iz Poljoprivredno-savetodavne i stručne službe (PSSS) Novi Pazar, plastenici su isporučeni u skladu sa specifikacijom i uslovima javne nabavke.

„Sve je po broju, sve odgovara kvalitativnoj strukturi i kompletirano je tako da se može krenuti u primopredaju“, izjavio je Ejupović.

Za nabavku plastenika Grad Novi Pazar je izdvojio blizu četiri miliona dinara. Konstrukcije dimenzija 12x5x2,5 metara omogućavaju proizvodnju na manjim površinama, što je, prema rečima predsednika Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja Ismeta Sajtarića, naročito značajno u uslovima promenljive klime.

„Plastenici omogućavaju sigurniju proizvodnju, a pogodnost je i što u njima mogu da rade i žene iz domaćinstava, koristeći slobodno vreme za dodatni prihod“, istakao je Sajtarić.

Poljoprivrednici su saglasni da im plastenici otvaraju nove mogućnosti. Sabahudin Kolašinac, kome je ovo prvi plastenik, veruje da će mu sistem za navodnjavanje kap po kap doneti brži i stabilniji prinos nego proizvodnja na otvorenom.

Mersad Nuradinović, koji već poseduje nekoliko plastenika, naglašava da je u zatvorenom prostoru proizvodnja sigurnija i isplativija, jer proizvođač sam može da kontroliše uslove.

Direktor PSSS Novi Pazar, Nihad Hasanović, podsetio je da su poljoprivrednici ove godine već dobili pčelarsku opremu, a sada i plastenike.

„Ovo je pravo vreme za postavljanje plastenika. U uslovima klimatskih promena oni omogućavaju da proizvođači prevaziđu kasne mrazeve i ranija zahlađenja. Deo proizvodnje koristi se za potrebe domaćinstva, dok se višak plasira na lokalnoj pijaci“, kazao je Hasanović.

Stručnjaci ističu da plastenička proizvodnja postaje sve značajnija jer produžava sezonu, štiti useve i povećava prinos, čime poljoprivrednici postaju konkurentniji na tržištu.

Ova inicijativa deo je šireg programa podrške lokalnim gazdinstvima, u okviru kog su ranijih godina već obezbeđene i skupe mašine i oprema. Novi Pazar je, kako podsećaju iz PSSS, jedini kraj u Srbiji koji kontinuirano sprovodi ovakvu praksu, a očekuje se da će ona dugoročno doprineti razvoju poljoprivrede i ekonomiji čitavog regiona.

Z.M.

Novi Pazar je ovih dana bio više od grada domaćina – postao je simbol mosta koji povezuje narode i kulture Balkana. U organizaciji Udruženja žena „Pazarske hanume“ održan je festival „Most saradnje, kulture i tradicije“, manifestacija koja je dovela je učesnice iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Njih preko 250, okupila je Novopazarka Mubera Zećirović.

Žene brišu granice

Dok je devedesetih Balkan bio sinonim za podele, zidove i sukobe, ovog septembra žene iz različitog krajeva Balkana su pokazale da upravo one imaju snagu da prevaziđu granice i obnove poverenje.

Organizatorka festivala, ističe da žene nemaju luksuz da se dele, jer ih vezuje univerzalno iskustvo života, porodice i zajedništva:

– Mi žene smo sve iste, bez obzira na to kojoj veri ili naciji pripadamo. Ponosna sam što smo uspeli da pokažemo da je moguće spojiti ono što je nekada izgledalo nespojivo. Novi Pazar je večeras dom svih žena koje veruju u ljubav i poštovanje. A ko jednom dođe ovde, uvek se rado vraća – poručila je Zećirović, dok je svojim stajlingom u tradicionalnoj nošnji spojila prošlost i savremenost.

Ljubav kao univerzalna vrednost: glas iz Hercegovine

Iz Hercegovine je stigla Ćamila Imamović, koja je na festival donela poruku ljubavi kao univerzalne vrednosti:

– Žene su te koje šire pozitivnu energiju, koje rađaju i žive iz ljubavi. Naša različitost nas čini bogatijim, a kultura i tradicija su ono što nas spaja. Zato nikada ne smemo dozvoliti da naša deca uče da mrze. Na Balkanu možemo i moramo živeti zajedno, uvažavajući ono što nam je Bog dao – naglasila je ona.

Iz Čačka je došla Biljana Vasojević, predstavnica Društva za borbu protiv šećerne bolesti, koja je skrenula pažnju na važnost inkluzije:

– Samo jedinstveni, udruženi i jednaki možemo sve postići, bilo da je reč o lepom druženju ili rušenju barijera. Novi Pazar i gospođa Mubera pokazali su šta znači istinsko gostoprimstvo. Večeras nema diskriminacije, nema prepreka – samo zajedništvo – kazala je Biljana, dodavši da žene imaju moć da pokažu šta znači Balkan bez zidova.

„Svi dišemo kao jedno“

Posebno emotivna bila je poruka Enise Skenderović iz Bihaća i udruženja „Hanume sa Une“:
– Došle smo iz najudaljenijeg kraja, nas 40, i doneli duh našeg grada koji, kao i Novi Pazar, neguje različitosti. Ovo je osećaj koji se ne može opisati – svi dišemo kao jedno. Kada se sretnemo ovako, jasno je da je Balkan bogat samo onda kada se u njemu poštujemo i volimo – rekla je Enisa.

Muzika kao zajednički jezik Balkana

Na važnost očuvanja tradicije podsetila je i Dragica Belić iz Prislonice:
– Muzika koju večeras slušamo pripada svima nama, jednako u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori. To je naš zajednički jezik. I u Srbiji, i u Crnoj Gori, i u Bosni, sve nas spajaju isti interesi da očuvamo porodicu, na prvom mestu, i da našu tradiciju i kulturu očuvamo. Ja mislim da će žene opet spojiti Balkan i učiniti da se razlike prevaziđu. Ne sme ih biti. Svi smo jedno. Ovaj festival je pravi most prijateljstva i druženja – istakla je ona.

One su obišle brojne kulturne znamenitosti u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu i uživale par dana u ovom živopisnom kraju Srbije.

Festival je, prema rečima svih učesnica, pokazao da žene, kroz saradnju, kulturu i tradiciju, mogu biti most povezivanja različitih naroda i zajednica na Balkanu. Dok su devedesetih godine Balkan razarale granice i mržnja, ovih dana u Novom Pazaru drugačija slika – slika Balkana koji se povezuje, i to zahvaljujući ženama.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta  “ Kad pogledam sa bedema”  u produkciji UG “Journalistic plan”, pripremljen za novinsku agenciju RINA.