Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljaić za nova.rs kazao je da nema racionalno objašnjenje za ono što se događa u Novom Pazaru, po pitanju sredstava iz republičkog budžeta koja ne stižu u ovaj grad.
„Zaista nemam racionalno političko objašnjenje za ovakvu odluku jer sam dugo u politici i nikada ne pamtim da se nesto slično desilo prema bilo kom gradu ili opštini u Srbiji. Uvek smo bili korektan i lojalan partner unutar vladajuće koalicije, poštujući realan odnos političkih snaga, ali ćemo i dalje iznositi naše jasne stavove, posebno za stvari za koje smatramo da imamo bolji uvid od drugih, kao što su bili događaji u Pazaru. Jedina logična opcija, za novonastalu situaciju, je da se kroz razgovor i dijalog dođe do rešenja kako ceo grad ne bi trpeo. Ne želim da spekulišem zašto do toga još nije došlo“, kaže Ljajić.
On ocenjuje da je možda i on razlog i povod za ovakvo postupanje prema Novom Pazaru, jer je predsednik bio nezadovoljan njegovom reakcijom i izjavama povodom upada privatnog obezbeđenja na Državni univerzitet u Novom Pazaru.
U Novom Pazaru, gradu u kojem se toplo srce i solidarnost podrazumevaju, leto je donelo priču o hrabrosti, ljubavi i istrajnosti. Na klupi u gradskom parku, u hladu krošnji koje prkose suncu i visokim temperaturama, dva mlada lica svakog dana dočekuju prolaznike. Džemil i Džejlan Šaćirović – dva dečaka, dva junaka, dva simbola borbe i nade.
Sedmak Džemil i njegov stariji brat Džejlan, srednjoškolac, odlučili su da ovo leto provedu radeći. Ne zbog igre, ne iz hira, već iz velike želje da pomognu svojim roditeljima, koji se već godinama bore sa najtežom bolešću – karcinomom. Njihova porodična priča nije laka: otac je pre dve i po godine operisan od karcinoma debelog creva, a godinu dana kasnije bolest je zakucala i na vrata njihove majke, dok je sestra bila tek beba.
„Počeli smo zbog škole. Mama i babo su onkološki bolesnici, a otac ne može da radi često. Hteli smo da im pomognemo i da sami obezbedimo šta možemo za početak školske godine“ tiho priča Džemil, dok mu pogled luta ka prolaznicima koji im dobacuju osmehe i pozdrave.
Mali biznis u hladu gradskog parka
Njihov mali „biznis“ je jednostavan, ali pun ljubavi i snalažljivosti. U parku su postavili stočić, rashladnu kutiju i nekoliko bočica limunade i malinade. Cene su simbolične – 100 dinara za limunadu, 50 za malinadu. „Hteli smo da bude povoljno, da svako može da priušti. Volimo da radimo, a još lepše je kad vidimo da se ljudima sviđa,“ kaže Džejlan, brišući znoj sa čela.
Park je, kažu, idealno mesto. Tu su hlad, klupe i uvek veliki broj ljudi.
„Prolaznici mogu da sednu, da popiju sok, da popričaju s nama. I onda nas pitaju kako nam ide, čestitaju nam, podržavaju nas. Mnogo nam znači kada čujemo da nas hvale zbog toga što radimo za svoju porodicu,“ dodaje Džemil.
Njihova priča brzo se proširila gradom. Pazarci, poznati po tome da uvek stanu uz one kojima je najpotrebnije, rado obilaze dečake. Neki samo da kupe napitak, drugi da ih pohvale, treći da donesu slatkiše ili da daju koji dinar više.
„Ima puno dobrih ljudi,“ skromno priznaje Džemil.
„Ponekad dođu, kupe nešto i kažu – ovo je za školu, da imate. To nam mnogo znači, jer smo već obezbedili knjige i sveske, ali još uvek štedimo da kupimo garderobu za zimu,“ objašnjava on.
Snalažljivost i upornost bez granica
Dok pričaju, ne skrivaju da im nije uvek lako. Vrućina zna da bude nemilosrdna, a kada padne kiša, snalažljivost je jedino što im pomaže. „
Kad kiša krene, stavimo najlon, vežemo ga za drvo, i tako nastavimo da radimo,“ kroz osmeh govori Džejlan.
Njihov svakodnevni rad i odgovornost diraju svakoga ko ih upozna. Dok većina njihovih vršnjaka vreme provodi uz telefone i računare, Džemil i Džejlan biraju da rade – ne jer moraju, nego jer žele da budu podrška svojim roditeljima i mali oslonac u velikoj porodičnoj borbi.
„Počinje školska godina, svaki dinar nam znači. Knjige i sveske smo obezbedili, ali hoćemo još da skupimo za jakne i čizme za zimu. Da imamo, da ne moramo posle da se brinemo,“ objašnjava Džemil, dok mu se u glasu oseća ozbiljnost koja ne priliči njegovim godinama.
Grad sa dušom, ljubav i zahvalnost
Novi Pazar je i ovoga puta pokazao da je grad sa dušom. Ljudi ne prolaze pored njih ravnodušno – zastanu, popričaju, pruže reč podrške, ili kupe limunadu i tako budu deo njihove ideje. Jer ova priča, iako potekla iz skromne porodice Šaćirović, postala je priča čitavog grada – priča o zajedništvu, hrabrosti i ljubavi koja pokreće.
U jednom trenutku, dok mu kupac pruža novčanicu, Džemil se nasmeje: „Ima dobrih ljudi. Lepo je raditi kad znaš da to što zaradiš ide za porodicu i školu“.
Priča o dva dečaka iz Novog Pazara još dugo će grejati srca svih onih koji veruju da humanost i solidarnost i dalje stanuju ovde, među ljudima širokog osmeha i još šire duše.
Ovaj medijski sadržaj deo je projekta “ Kad pogledam sa bedema” u produkciji UG “Journalistic plan”, pripremljen za novinsku agenciju RINA.
Gradska uprava grada Novog Pazara obaveštava javnost da je došlo do zastoja u isplatama zarada zaposlenih u organima grada Novog Pazara i ustanovama koji su indirektni korisnici budžeta grada. To znači da lokalnoj samoupravi nisu uplaćeni prihodi po osnovu pripadajućeg dela poreza na zarade, koje na dan 27.08.2025.godine u iznose 102 miliona dinara, kao i iznos od 46,5 miliona dinara po osnovu transfernih nenamenskih sredstava iz Budžeta Republike.
Zbog zastoja koji traje već mesec dana obraćali smo se premijeru, ministru finansija, Upravi za trezor i Poreskoj upravi, ali nikakav odgovor nismo dobili.
Budžetska inspekcija Ministarstva finansija izvršila je vanredan inspekcijski nadzor u Gradskoj upravi i javnim preduzećima, a nakon dva dana rada nisu utvrđene bilo kakve nepravilnosti. Dok čekamo odgovor od nadležnih institucija u gradsku upravu je ponovo došla nenajavljena budžetska inspekcija Ministarstva finansija.
Još uvek čekamo odgovor, šta je razlog ovom kašnjenju: da li je neka sankcija, kazna, opstrukcija ili postoje drugi tehničko-finansijski razlozi? Grad Novi Pazar se prvi put susreće sa ovakvom vrstom problema. O ovakvoj situaciji bez presedana razgovarali smo sa predstavnicima drugih gradova i opština, nismo čuli da i jedna druga lokalna samouprava ima ovakav problem.
U miru svoje vikendice kraj Novog Pazara, Mujo Lađar vodi neobičan, ali strastven život uz retku i egzotičnu vrstu živine – ćemani (ayam cemani) kokoške, poznate kao „crna čuda iz Indonezije“. Ovaj penzioner posvetio je slobodno vreme najskupljim i najegzotičnijim kokoškama na svetu.
„Odmalena me je to vuklo. Moj rahmetli (pokojni) otac i deda su držali živinu, pa mi je to nekako ušlo pod kožu. Ne može se to zaboraviti“, kaže Mujo Lađar dok prilazi kavezima u kojima šetaju njegove perjane lepotice. I zaista, ovo nisu obične kokoške – crne su od glave do pete: perje, kljun, koža, pa čak i unutrašnji organi.
Crna kao ugalj – ćemani kokoška
Ćemani je poreklom iz Indonezije i vekovima je bila dostupna samo kraljevima i aristokratiji. Genetska mutacija poznata kao fibromelanoza čini ovu kokošku jedinstvenom – sve na njoj je crno, iznutra i spolja. Jedino što odstupa je jaje, koje je – belo.
„Crno oko, crno hober, crno meso, sve je crno. Čak i jezik. Kad sam je prvi put video na internetu, odmah sam znao – to je to. Jedinstvena je, nema je svako“, objašnjava Mujo.
Danas u Srbiji mali broj ljudi poseduje ovu rasu, a Mujo je jedan od prvih koji je počeo da je uzgaja u ovom kraju.
Ljubav, a ne biznis
Iako ćemani kokoške dostižu visoke cene na svetskom tržištu – od 1.000 do čak 2.500 dolara po komadu – Mujo kaže da ih nije nabavio iz interesa.
„Mene cena ne zanima. Ja sam ih uzeo za sebe, za dušu. Držim ih posebno, u svojim kavezima, ne mešam s drugim rasama. Jedan petlić i 7-8 kokošaka. Sve se pazi i vodi kako treba“, priča ovaj vredni čovek.
Mujo zna svaki detalj o svojim ljubimicama. Prepoznaje kvalitetne primerke po crnom jeziku, kljunu i mekom perju: „Čak su i organi crni. Nema šale s ovom rasom.“
Zdravlje u crnom mesu
Ćemani kokoške odavno prati glas da imaju lekovita svojstva. Njihovo crno meso se u Aziji koristi u narodnoj medicini i veruje se da pomaže kod najtežih bolesti.
„Ne znam da li je stvarno lekovito, ali moji prijatelji kojima sam dao da probaju meso i jaja, kažu da im je bilo bolje. Jaja su laka za stomak, a meso ima posebnu teksturu i ukus“, priča Mujo, dok lagano provlači ruku kroz perje svoje ljubimice.
Vikendica, hanuma i pernata porodica
U mirovini, Mujo dane provodi upravo tu – u vikendici, sa suprugom i svojim kokoškama.
„Našao sam sebe ovde. Penzija je dobra, žena mi skuha kafu, a ja se brinem o živini. Nema potrebe da se ona meša – ovo je moj posao“, kaže Mujo, kome je u dvorištu vikendice svaka stvar na svom mestu.
Pored ćemani kokošaka, uzgaja i druge retke rase: crnu i žutu italijanku, špansku belobrazu, forveks i lehorke. Međutim, tri vrste su mu najbliže srcu: „Ćemani, španska belobraza i forveks – to su mi najlepše i najređe.“
Nagrada za posvećenost
Mujo učestvuje i na sajmovima i izložbama širom Srbije. Nedavno je uzeo učešće na prvom sajmu u Novom Pazaru, a ranije je izlagao i u Somboru, Zrenjaninu, Beogradu i Petrovcu na Mlavi.
„Dobijao sam i pehare i zahvalnice, ali meni to nije najvažnije. Meni je važno da očuvam rasu, da zamenim krv kad treba, da mi ptice budu zdrave i čiste“, kaže on.
Mujo veruje da će njegova ljubav prema živini živeti i kroz unuke.
„Dolaze mi ovde, vole kokoške, igraju se s njima. Možda će neko i nastaviti, ko zna“, zaključuje naš sagovornik.
Njegov svet možda izgleda jednostavno, ali je ispunjen strpljenjem, predanošću i nečim vrlo retkim – pravom ljubavlju prema živini.
Ovaj medijski sadržaj deo je projekta “ Kad pogledam sa bedema” u produkciji UG “Journalistic plan”, pripremljen za novinsku agenciju RINA.
Ograničenje marži doprineće velikom smanjenju cena, reč je o tri hiljade proizvoda, 23 grupe proizvoda. Marže će biti maksimalno 20 procenata, rekao je on i dodao je da je ovom merom obuhvaćeno 24 trgovca na malo.
Rabat će biti ograničen na 10 odsto.
– Danas mi je najkomplikovaniji dan, spremao sam se više dana, rekao je Vučić na početku obraćanja.
Vučić je rekao da će danas pet tema biti predstavljano i da će govoriti: o ograničavanju trgovačkih marži, o smanjenju kamatnih stopa na kredite ili nižim stopama kamata na kredite, izmenama zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada je reč o električnoj energiji o popustima na računima za struju i o nižoj ceni ogrevnog drveta.
– Donećemo Zakon o trgovini, koji će da ističe cene, Zakon o zaštiti potrošača (svaki građanin će moći da prati, neće biti prevara sa akcijama. Sledeće nedelje biće doneta Uredba o ograničenju marži, rekao je Vučić.
– Aluminijumske folije za kuhinjske potrebe, pelene za bebe i pelene za odrasle. Proizvodi su poređeni u 23 grupe. Imate mahunarke, imate pirinač kao posebnu grupu, imate bezalkoholna pića, kafu i čaj. Imate tzv. slane konditorske proizvode, to su čipsevi, grisini, štapići kako hoćete, smoki i sve ostalo. Imate povrće i voće, imate smrznuto voće i povrće, imate sirće kao posebnu kategoriju, imate testenine kao posebnu kategoriju, imate smrznutu ribu kao posebnu kategoriju, imate griz, brašno, sve vrste. Zatim imate mlečne, kiselo mlečne proizvode i jaja, imate mahunarke, to je pasulj, dakle, ne znam zašto se posebno vodi, ali se posebno vodi. Dakle, imate slatke konditore, imate sve vrste ulja, od maslinovog ulja do, naravno, i svinjske masti. Imate hleb i peciva, imate sve vrste mesa i mesnih prerađevina – naveo je Vučić.
Četiri najveća trgovca imaju najveće marže
Četiri najveća lanca u našoj zemlji imaju najveće marže, naveo je Vučić.
“To su: Delez, Merkator, i ovim redom, Delez, Merkator, Lidl, Univer Export generišu 51% ukupne trgovine na malo u našoj zemlji. Dakle, govorim o ovim prehrambenim proizvodima, ličnoj higijeni i kućnoj hemiji. Mi smo ovde obuhvatili ovom merom 24 trgovca na malo, 24 trgovca na malo, i posle možete i da dobijete to sve, da vidite koji su to, ali mogu i ja da vam pročitam. To su Delez, Lidl, Merkator, Univer Export, Aman, koji ima relativno malu maržu, 23,73, ili Štampa sistem, koji ima 14,97, on neće morati to da ispravlja. Gomex Zrenjanin ima veliku maržu, preko 39%. Zatim BB Trade, Zrenjanin, Beltorg, Beograd, Mikromarket, Sremska Kamenica, Rost Produkt, Beograd, Veropulos, Vero. Prodavnice će morati da spuštaju, ali i ovi koji su ispod, moraće da spuštaju cene proizvoda, jer ovde govorim o prosečnim maržama, moraće da spuštaju cene onih proizvoda koji su iznad 20% marže – dodao je Vučić.
Prema njegovim rečima, Srbija prvi put u svojoj istoriji ima stabilan kurs gotovo 13 godina i nisku stopu javnog duga.
