rpska pravoslavna crkva danas obeležava Veliki četvrtak (Veliko bdenije). Ovaj pokretni praznik obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje. Toga dana je na Tajnoj večeri ustanovljena Sveta tajna pričešća. U hramovima se služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, a uveče 12 odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom.
Znao je…
Hrist se sa učenicima vratio u Jerusalim, gde je bila Tajna večera, na kojoj je ustanovljena Sveta tajna pričešća. Takođe, svojim učenicima je oprao noge, učeći ih sopstvenim primerom kako treba da služe jedni drugima. Zapovedio im je i da ljube jedni druge: „Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim”. Govorio je o predstojećem stradanju i svemu što će mu se dogoditi ‒ unapred je znao sve šta će uslediti i prihvatio kao nužnost koja se mora desiti i kojom se zaokružuje njegova misija na zemlji. Izgovorio je Prvosvešteničku molitvu, pomolivši se za svoje učenike i sve koji zbog njihovih reči budu poverovali.
Znao je i da će ga se odreći dva učenika Juda Iskariotski i Simon Petar, kao i da će ga jedan od njih izdati i učestvovati u njegovom hapšenju od strane vlasti Rima.
Isus je zatim otišao u Getsimanski vrt, gde se molio: „Avaj, Oče, sve je moguće tebi; pronesi ovu čašu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti” (Mar.14:36). Juda, koji je dan ranije otišao i pitao vlasti šta će mu dati ako izda Isusa, znao je za ovaj vrt, jer se Isus tu često okupljao sa učenicima, i došao je da ga pokaže, i to celivajući ga. Hrist ga je upitao da li celivanjem izdaje sina čovečijega, na šta nije dobio odgovor, već su ga odveli na suđenje.
Petar je te noći poklekao i tri puta se od večeri do zore odrekao Isusa kada su ga pitali da li je on jedan od učenika i da li je bio sa Isusom. Kad je treći put rekao da nije, petao je zakukurikao i Petar se setio Isusovih reči. Shvatio je koliki je njegov pad, pokajao se iz dubine duše i plakao, moleći oproštaj.
Juda je shvatio da je to što je uradio užasno. Došao je u hram i bacio novac. Rekao je da je izdao krv nevinu, ali nije bio spreman na pokajanje i nije mogao da moli za oproštaj. U očajanju se obesio i ostao zapamćen samo kao izdajnik. Prvosveštenici nisu hteli da taj novac stave u blagajnu hrama. Kupljena je njiva da se sahranjuju stranci. Prozvana je Krvna njiva, jer je za krvavi novac kupljena.
‒ Centralni i osobito važan spomen Velikog četvrtka jeste Hristova Tajanstvena večera, na kojoj je On zablagodarivši Ocu, prelomivši i osvetivši dao hleb svojim Svetim učenicama i apostolima rekavši: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje.” i „Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zaveta koja se proliva za vas i za mnoge radi otpuštenja grehova” (Mt. 26, 26-28) Crkva Božja od ovog trenutka do danas, nije ništa drugo do jedna neprestana Tajna večera, jedno večno sabranje u ime Gospodnje i zajedničarenje sa Njim jedinim istinskim Sveštenoslužiteljem.
Pogrešna praksa klečanja
Ilić ističe neophodnu napomenu:
‒ U našim krajevima ustalila se jedna veoma loša i pogrešna praksa klečanja za vreme čitanja Strasnih Evanđelja, koja ukazuje na nedovoljnu liturgijsku svest, kao i na unošenje idividualne (lične) pobožnosti na zajedničko bogosluženje. Kanonski poredak nalaže da u ovom periodu, pa sve do večernjeg na Pedesetnicu, nema klečanja. Sa druge strane, đakon nas pre čitanja ovih Evanđelja poziva da smerno (uspravno) stojimo i sa svakom pažnjom slušamo Evanđelske odeljke o stradanju Gospodnjem. Na zajedničnom (sabornom) bogosluženju nije dozvoljeno izražavati nekakvu ličnu pobožnost, već u duhu sabornosti i zajedništva, prilagođavamo se viševekovnom bogoslužbenom poretku, i tako celokupno biće čovečije učestvuje kako položajem, tako i pokretima svoga tela, ne remeteći osveštani i blagosloveni bogoslužbeni poredak.
