Author: Zoran Maksimovic

Sa dolaskom lepih dana, u Priboju je počelo prolećno uređenje grada i omiljenih izletišta. Pored čišćenja i uređenja urbanih površina, posebna pažnja usmerena je na lokacije poput Ljescovca i Ribarskog naselja na Potpećkom jezeru, koje su među najposećenijim destinacijama građana tokom toplijih meseci.

Lepše vreme izmamilo je građane iz domova – jedni odlaze na svoja imanja kako bi započeli poljoprivredne radove, dok drugi slobodno vreme provode u prirodi. Upravo zbog toga, lokalna samouprava nastoji da izletišta, nakon zimske pauze, uredi i pripremi za bezbedan i prijatan boravak.

Izletište na Ljescovcu, udaljeno desetak kilometara od grada, godinama privlači posetioce zbog prirodnog ambijenta, nadmorske visine iznad hiljadu metara i impresivnog pogleda na Priboj i dolinu Lima. Iako je uređeno pre više od decenije i opremljeno potrebnim mobilijarom, vreme je učinilo svoje, pa je deo sadržaja dotrajao ili oštećen. Ipak, u toku su radovi koji će uskoro vratiti ovom prostoru uređen i funkcionalan izgled.

Slične aktivnosti sprovode se i u Ribarskom naselju na Potpećkom jezeru, gde su planirane popravke stolova i nadstrešnica, uređenje ograde prema Limu, kao i farbanje kućica. Paralelno se radi na uklanjanju otpada, krčenju šiblja i košenju zelenih površina.

U samom gradu već je počelo košenje trave, koja je naglo porasla usled toplog vremena, dok se istovremeno peru glavne saobraćajnice i uređuju školski tereni u Novom Priboju.

Prolećno uređenje sprovodi se u skladu sa planom i programom opštine i javnih preduzeća, ali iz lokalne samouprave podsećaju da očuvanje uređenih prostora zavisi i od odgovornog ponašanja građana, kako bi priroda i javne površine ostale sačuvane za buduće generacije.

Ministar turizma i omladine u Vladi Srbije Husein Memić izjavio je da se problem zaštite životne sredine u Novom Pazaru i Sjenici ne sme posmatrati selektivno, ocenivši da je „dvostruki pristup ekološkim pitanjima – nemoralan“.

Govoreći o stanju deponija u regionu, Memić je uporedio situaciju na deponiji Golo brdo kod Novog Pazara sa nesanitarnom deponijom u Sjenici, koja se nalazi na oko 50 kilometara udaljenosti. Kako je naveo, građani obe opštine suočeni su sa sličnim ekološkim rizicima i posledicama po zdravlje i kvalitet života.

„Bitka za Staljingrad – tako bih nekako opisao borbu za ekologiju i zaštitu životne sredine kada je Novi Pazar u pitanju“, rekao je Memić, ističući da su građani koji žive u blizini obe deponije izloženi istim opasnostima i izazovima.

Posebno je upozorio na, kako je naveo, požare na deponiji u Sjenici i njenu blizinu Specijalnom rezervatu prirode Uvac, što, prema njegovim rečima, predstavlja ozbiljnu pretnju jednom od najvažnijih staništa beloglavog supa na Balkanu.

„Ovaj rezervat nije samo prirodni fenomen izuzetne lepote, već i ključno utočište za opstanak vrste koja je decenijama bila na ivici nestanka“, naglasio je ministar.

Memić je kritikovao, kako tvrdi, neujednačenu reakciju javnosti i političkih aktera na ekološke probleme u različitim sredinama.

„Pojedini stranački portali tamo ‘ne pumpaju’, jer je politička borba očigledno rezervisana samo za Pazar. U Pazaru je, izgleda, i vazduh važniji. U Sjenici nećete videti ni aktiviste SPP-a da burno reaguju, ni ekološke organizacije ni zabrinutu javnost“, naveo je on.

On je dodao da je neprihvatljivo imati različite standarde kada je u pitanju zaštita životne sredine.

„Imati selektivan odnos prema svemu, imati dvostruki moral – znači nemoral“, poručio je Memić.

Na kraju je istakao da je jednako važno reagovati na ekološke probleme u Novom Pazaru i Sjenici, naglašavajući da briga o životnoj sredini mora biti jednaka i dosledna.

„Odnos prema životnoj sredini ne sme biti pitanje selektivne brige, već odgovornosti prema svima i svemu što nam je povereno“, zaključio je ministar.

Nesanitarna deponija Goveđak u Sjenici, dugogodišnji ekološki problem, ponovo je zahvaćena požarom.

Vatra je izbila na nesanitarnoj deponiji na kojoj se komunalni otpad odlaže godinama bez adekvatnih mera zaštite. Upravo takva praksa čini Goveđak jednim od najozbiljnijih ekoloških žarišta u ovom delu zemlje.

Stanovnici Sjenice u više navrata upozoravali su da se slične situacije ponavljaju, te da dim i neprijatan miris sve češće ugrožavaju kvalitet vazduha i svakodnevni život.

Vlast u Sjenici predvodi Stranka pravde i pomirenja (SPP), a u Novom Pazaru  Sandžačka dmeokratska partija (SDP).

Inicijativa “Ne damo Rogoznu” i Zbor Novog Pazara organizovali su protest u centru Novog Pazara i protestnu šetnju, jer se protive daljim rudarski istraživanjima i potencijalnom otvaranju rudnika koji bi, kako kažu, trajno ugrozio životnu sredinu.

Okupljanje je počelo u 13.40 ispred zgrade Gradske uprave, gde su građani zvižducima i pištaljkama iskazali nezadovoljstvo zbog, kako tvrde, ugrožavanja prirode i života na Rogozni. Sa skupa je upućen poziv građanima Novog Pazara, Sandžaka i cele Srbije „da se probude“, uz poruku da je protest „alarm za opstanak i spas“.

Učesnici skupa su potom krenuli u protestnu šetnju ka zgradi Policijske uprave, uz skandiranje: „Nećete kopati“ i „Ne damo Rogoznu“. Tom prilikom predati su i zvanični zahtevi da se povuku prekršajni nalozi izdati građanima koji su prethodnih dana sprečavali prolazak vozila kompanije Zlatna reka, angažovane na geološkim istraživanjima na Rogozni.

Predstavnik Zbora građana, Saladin Begović, naveo je ispred Policijske uprave, da je u tri dana izdato 49 kazni, kao i da su sprovođene, kako tvrdi, neopravdane kontrole i testiranja. On je poručio da građani nisu protiv države, već da brane osnovne resurse – vodu, zemlju i vazduh – uz stav da policija treba da štiti javni interes, a ne privatne kompanije.

Kolona se potom uputila ka pešačkoj zoni u centru grada, gde je ponovljen zahtev za obustavu istraživanja i sprečavanje otvaranja rudnika.

Meštanin Rogozne, Esad Bihorac, istakao je da je ta planina njegova dedovina i da je čitav život ulagao u domaćinstvo, ne razmišljajući o odlasku. Govoreći o problemima sa vodosnabdevanjem, naveo je da su meštani decenijama sami gradili infrastrukturu, ali da danas ponovo nose vodu u kofama. Izrazio je bojazan da bi rudnik mogao da ugrozi osnovne uslove za život, poručivši da će se, bez obzira na godine, boriti za očuvanje Rogozne.

Okupljenima se obratila i Ljiljana Bralović, predsednica Saveza ekoloških organizacija Srbije.

Nakon obraćanja, učesnici su otišli do prostorija kompanije „Zlatna reka“, gde su ostavili isplake iz bušotina. Okupljenima je flaše sa vodom gotovo braon broje pokaza predstavnica Zbora građana Selma Slezović.

Protest je završen javnom tribinom na kojoj su ekološki aktivisti odgovarali na pitanja građana.

Povodom izjave Usame Zukorlića, ministra u Vladi Republike Srbije, u kojoj je naveo da se zahvaljujući Stranci pravde i pomirenja u Priboju uvodi bosanski jezik u službenu upotrebu, Sandžačka demokratska partija (SDP) želi da obavijesti javnost da takve tvrdnje nisu tačne.

Kako ističu iz SDP-a, bosanski jezik trenutno nije uveden u službenu upotrebu u opštini Priboj. Postoje inicijative i pravac djelovanja ka uvođenju jezika, ali kroz institucionalni proces izmjene Statuta opštine. Na posljednjoj sjednici Opštinskog vijeća, održanoj pre 20 dana, formirana je komisija koja će raditi na izmjenama Statuta, u skladu sa zakonskim izmjenama, među kojima je i pitanje uvođenja bosanskog jezika u službenu upotrebu.

Iz SDP-a smatraju da je neprimjereno da bilo koja politička opcija prisvaja zasluge za proces koji još nije završen, niti sproveden u djelo. Posebno se naglašava da su odbornici Sandžačke demokratske partije u prethodna dva mandata Skupštine opštine Priboj najviše puta pokretali ovu temu i ukazivali na potrebu poštovanja zakona i prava Bošnjaka.

Takođe, SDP podsjeća da je tema uvođenja bosanskog jezika pokrenuta mnogo ranije nego što to danas pokušava da predstavi Usame Zukorlić. Tokom posete predstavnika Bošnjačkog nacionalnog vijeća, Adel Slatina je u razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave inicirao i jasno zatražio da se u budućim izmjenama Statuta opštine Priboj uvrsti bosanski jezik u službenu upotrebu, što je tada naišlo na odobravanje predstavnika lokalne vlasti.

SDP naglašava da pitanje uvođenja bosanskog jezika ne smije biti predmet političkog nadmetanja i prikupljanja poena. Kako navode, nije važno ko će preuzeti zasluge, već da se proces sprovede zakonito, odgovorno i u interesu građana.

S obzirom na to da značajan procenat stanovništva opštine Priboj čine Bošnjaci, SDP smatra da je uvođenje bosanskog jezika pitanje poštovanja zakona i prava, a ne političke promocije.

Zahvalnost za eventualnu realizaciju ovog procesa, dodaje se u saopštenju, treba prije svega pripisati institucijama – većini u Skupštini opštine, Opštinskom vijeću i svima koji pokažu odgovornost i spremnost da se zakon primijeni.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić izjavio je da puna primena, to jest 24-časovni režim EES sistema (Entry/Exit System) počinje od 10. aprila.

To podrazumeva da ćemo morati svaki put da se registrujemo kroz taj sistem, zbog pravila boravka u EU 90 dana u 180, kao i da će u narednom periodu biti neophodno više strpljenja i bolja organizacija putovanja.

Seničić je rekao da su pojedine zemlje EU zbog toga izrazile zabrinutost jer će se stvarati gužve i da je Evropska komisija odobrila da svaka zemlja za sebe može da donese odluku da suspenduje sistem na određeno vreme.

Pravilo boravka 90/180 dana znači da državljani zemalja van EU, uključujući i Srbiju, mogu bez vize da borave u Šengen zoni maksimalno 90 dana u okviru bilo kog perioda od 180 dana.

Govoreći o tome šta znači puna primena EES sistema i da li će biti većih promena, Seničič kaže da nije mnogo drugačije u odnosu na ono što smo mogli videti na granicama kada je u pitanju delimična primena ovog sistema.

Istakao je da puna primena znači da ćemo morati kad god budemo prelazili granicu da se registrujemo, kako u odlasku, tako i u povratku, što do sada nije bilo obavezno.

“Čekanje na graničnim prelazima zahtevaće strpljenje”

Seničić je naveo da je do sada ovaj sistem bio samo na većim graničnim prelazima, dok će od 10. aprila njegova primena biti na svim.

“Gde god da budemo prelazili granicu, bez obzira da li se radi o avionu, prevozu kolima, autobusom, vozom, moraćemo da budemo registrovani. Ono što je važno da kažemo jeste da ljudi pre svega budu strpljivi, da znaju da ta procedura traje neko vreme i da će sigurno to prouzrokovati čekanja na graničnim prelazima”, dodao je on.

Seničić je preporučio da putnici koji putuju svojim automobilima, treba da biraju umesto glavnih prelaza, druge manje granične prelaze i da se preko kamera koje postoje na graničnim prelazima pre polaska na put upoznaju sa stanjem.

Napomenuo je da su i pojedine članice EU izrazile zabrinutost zbog mogućih gužvi usled pune primene EES sistema.

“Evropska komisija donela je odluku na osnovu brojnih žalbi koje su upućene od strane turističke industrije i očekivanja da će to prouzrokovati ogromne gužve u zemljama članicama EU koje se pretežno bave i žive od turizma, da od 10. aprila bez obzira na sveobuhvatnu primenu, svaka zemlja će moći za sebe da donese odluku, odnosno granična služba, da se u određenim periodima kada se prave velike gužve suspenduje sistem EES na neko vreme”, objašnjava Seničić.

“Potrebno je da se registrujemo svaki put”

Kako kaže, to može biti na nekoliko sati ili jedan dan kako bi se gužve rešile i u tom periodu ljudi će prelaziti granicu uz uobičajenu proceduru, a to je samo pokazivanje pasoša.

“Treba razjasniti ljudima da kod EES sistema kada se jednom registrujemo to ne znači da se nećemo registrovati svaki put. Moramo da se registrujemo svaki put, jer je sistem napravljen na taj način da mora da vas prepozna. Da bi vas prepoznao, potrebna je takozvana dvostruka verifikacija. Morate da date pasoš i da obavite makar slikanje, ako ste već jednom obavili, uz davanje otisaka prstiju”, kaže Seničić.

Dodaje da nas na taj način ovaj sistem prepoznaje i da je ovaj sistem važan zbog modela boravka u zemlje EU 90 dana u okviru 180 dana.

Novina – mobilna aplikacija “Travel to Europe”

Istakao je da postoji jedna novina, a to je mobilna aplikacija “Travel to Europe” koja je aktivna za sada samo u dve države, u Švedskoj i Portugalu i dodaje da postoji inicijativa zemalja EU da ovu aplikaciju prihvate i ostale zemlje Šengena do leta.

“Tu aplikaciju možete unapred da skinete, unesete svoj pasoš, slikate se, date odgovore na uobičajena pitanja – gde putujete, koliko će trajati putovanje i slično i zatim pošaljete to. U roku od 24 sata dobija se potvrda da ste se prijavili. I kada ulazite, za sada samo u Švedsku i u Portugal, ostavljaju se samo otisci četiri prsta na graničnom prelazu i procedura je dosta brža”, rekao je on.

Problem gužvi kod grupnih putovanja

Kaže da će se najčešći problem stvaranja gužvi na granicama javljati kod grupnih putovanja, autobusom, jer agencije ne mogu da prelaze na alternativnim, manjim prelazima, jer mnogi nisu prilagođeni autobusima.

Govoreći o bojaznosti naših putnika da će puna primena ovog sistema zadati veće probleme, pre svega na graničnom prelazu Evzoni, između Severne Makedonije i Grčke, Seničić kaže da je ove godine urađena restauracija tog prelaza delimično.

“Zatvoren je prelaz između Bugarske i Grčke s obzirom da je Bugarska postala deo Šengen zone i da više nema potrebe za graničnim prelazom, što je dobra vest, jer deo ljudstva koji je radio na toj granici će preći na granični prelaz Evzoni. Tako da očekujemo da umesto četiri ili pet kolona koliko je bilo uobičajeno ranijih godina, kad je reč o automobilima, sada radi pun kapacitet u sezoni, a to je nekih devet ili 10”, naglašava Seničić.

Kada su u pitanju turistički radnici – predstavnici na destinacijama, vodiči, pratioci i vozači autobusa, kaže da očekuje da će za njih biti pronađeno rešenje, pre svega za vozače.

Seničić podseća da je pokrenuta inicijativa od prevoznika sa Zapadnog Balkana, ali da još uvek sa EK nije pronađeno rešenje.

Kada je reč o onima koji rade na destinacijama, Seničić podseća da su i ranije imali problem oko njihovog boravka i da se to rešavalo tako što su potpisivali ugovore sa lokalnim agencijama i dobijali garanciju boravka i delimičnu radnu vizu, odnosno mogućnost da tamo provedu određeno vreme shodno ugovoru koji su potpisali.

“Potreban nam je veći broj vozača, vodiča i pratilaca”

Kada je reč o vodičima i pratiocima, dodaje da se nada da tu neće biti problema, ali da svakako agencije treba da to predvide i zaposle više ljudi, kako bi izbegli eventualne probleme.

“Moraćemo da se prilagodimo tome, da vodimo računa, da imamo veći broj vozača, vodiča i pratilaca, koji mogu ustvari da ispoštuju rokove. Vodiči i pratioci neće biti toliki problem, jer oni provode po jedan dan na destinaciji, kada vode grupe. Oni ne bi trebalo da imaju neki problem sa ograničenjem. Ali sa vozačima može biti problem.”, rekao je on.

EES sistem počeo je sa radom 12. oktobra 2025. godine, uz postepeno uvođenje u 29 evropskih zemalja.

To je automatski informacioni sistem koji registruje svaki ulazak i izlazak državljana zemalja koje nisu članice EU.

Cilj je preciznija evidencija putnika i kontrola boravka u okviru dozvoljenih 90 dana.

Sistem će zameniti pečatiranje pasoša digitalno zabeženim ulascima, izlascima ili odbijanjima ulaska državljana zemalja izvan EU koji dolaze na kraći boravak.

Takođe će se snimati slika lica putnika, otisci prstiju i lični podaci iz putne isprave, saopštili su ranije iz EK.

Od početka rada EES-a, registrovano je više od 45 miliona prelazaka granice kada su putnici ulazili ili izlazili iz evropskih zemalja koristeći sistem, a za 24.000 ljudi je odbijen ulazak iz različitih razloga, kao što su neodgovarajuće opravdanje njihove posete, istekli ili lažni dokumenti.

Sistem ulaska/izlaska (EES) često se pominje zajedno sa Evropskim sistemom za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), ali je reč o dva različita sistema koji imaju različite namene i primenjuju se u različitim fazama putovanja.

EES, predstavlja sistem upravljanja granicama i koristi se u trenutku prelaska spoljne granice EU, a ETIAS, čija se primena planira za kraj 2026. godine, jeste dozvola za putovanje koja se pribavlja pre polaska, i odnosi se isključivo na državljane zemalja kojima nije potrebna viza.

Funkcioniše na sličan način kao američki ESTA ili kanadski eTA sistem.

Uz to EES sistem je besplatan, a ETIAS se plaća.

Prevoznici iz regiona su krajem januara zajedno blokirali prelaze zbog strogog viznog režim EU koji je poznat kao pravilo 90/180 dana, koje podrazumeva da vozači iz zemalja koje nisu članice mogu provesti najviše 90 dana u periodu od 180 dana unutar Šengen zone, a dodatni pritisak je napravio i EES sistem koji predviđa uzimanje otisaka i slikanje lica.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić