Popularna mlada pevačica iz Bosne i Hercegovine Ilma Karahmet nastupiće večeras u Novom Pazaru na bajramskom koncertu.
Koncert organizuje Kulturni centar na Žitnom trgu od 21 sat.
Ilma je rođena u Travniku, a odrasla u Кiseljaku gde je završila osnovnu školu. Dalje obrazovanje je nastavila u Sarajevu gde je završila Richmond Park School. Sa 10 godina je pobedila na takmičenju Talent Time u organizaciji Hajat TV. Široj javnosti je postala poznata 2013. godine izvođenjem pesme „Ima jedan svijet“ na takmičenju X Factor Adria na kojem je stigla do finala.Ubrzo, 2018. je pobedila na takmičenju RTL Zvijezde.
Kakav razvoj događaja u globalnoj ekonomiji možemo očekivati do kraja 2022. godine?
Tri stvari bi mogle dominirati u vestima u mesecima koji dolaze: energetska kriza u Evropi, urušavanje vrednosti različitih vrsta imovine i niz bankrotstava država u razvoju, te dalje urušavanje tržišta akcija.
Inflacija će ostati važna tema, ali je u ovom trenutku vrlo teško predvideti smer i snagu trenda, piše Jutarnji list.
Članice EU koje su poznate po kvalitetnijem planiranju i boljoj pripremi već su označile energetsku krizu kao nacionalni problem broj jedan.
Nakon što je Rusija prošlog meseca drastično smanjila isporuke energenata, u Nemačkoj je nastala situacija slična onome kada su šok izazvale cene nafte 1973, ali je sada problematika kompleksnija. Nemci racionalnije troše toplu vodu, štede na grejanju otvorenih bazena, smanjuju broj upaljenih javnih rasvetnih tela, ministri preporučuju kraće tuširanje… a Vonovija – najveći iznajmljivač stanova i kuća u Nemačkoj – najavljuje da će grejanje noću ograničiti na 17 stepeni.
Predsednik Nemačkog udruženja gradova poziva gradske uprave na gašenje javne rasvete noću, kao i na isključivanje semafora, na zaustavljanje tople vode u javnim zgradama, muzejima i sportskim centrima, prestanak osvetljavanja istorijskih zgrada i turističkih atrakcija, povećanje temperature na klima-uređajima itd.
U distriktu Lan-Dil već nema tople vode u školama i u 60 vežbaonica. Diseldorf je zatvorio kompleks bazena Minster-terme. Bolja situacija je u Berlinu, gde su „samo“ isključili termostate na bazenima. Građani masovno kupuju peći na drva ili obnavljaju stare. Eksplodirala je prodaja ogrevnog drveta, peleta i uglja. Velika je tražnja za kanisterima za gorivo.
U Nemačkoj se procenjuje da su troškovi energije za domaćinstva s 4 člana porasla do 200 posto i to na 3.800 evra godišnje. No, najdramatičniji trošak doneće racionalizacija potrošnje industrije te posledično smanjivanje industrijske proizvodnje. Nemačka je dobro sređena država s velikim energetskim potrebama pa je najbolji primer za to kuda može voditi energetski deficit čak i za članice EU s ogromnim finansijskim rezervama.
S obzirom na to da se najveći poslovni mediji najviše fokusiraju na ekonomske i finansijske probleme zapadnih demokratija, ispod radara prolazi drama koja se razvija na tzv. tržištima u razvoju. Liban i Šri Lanka već su prestali da isplaćuju obaveze vlasnicima nacionalnih obveznica.
Nedavno je veštački bankrotirala i Rusija. Pitanje je koliko dugo finansiranje rata može da izdrži Ukrajina, čak i uz pomoć Zapada.
Procenjuje se kako je oko četvrtine biliona dugova država u razvoju visokorizično, te je vrlo izgledno kako će niz zemalja bankrotirati zbog rasta cene refinansiranja dugova. Prema podacima koje daje Blumberg ekonomik, velike su šanse da bankrotiraju Egipat, Tunis, Pakistan, Gana, Salvador…Ukupno je 19 nacija u kojima živi više od 900 miliona ljudi u nekom stanju finansijskog stresa koji će rezultirati bankrotstvom, odnosno prestankom plaćanja obaveza međunarodnim investitorima, te će veći deo njih sigurno izgubiti sposobnost plaćanja dugova.
Ukupno je ugrožena petina (oko 17 posto) ukupnih dugova tržišta u nastajanju teških 1,4 biliona dolara. Finansijska kriza tržišta u razvoju povratno će uticati na finansijske performanse zapadnih zemalja. Bankrotstva niza zemalja u razvoju produbiće ionako tešku ekonomsko-socijalnu situaciju njihovih domaćinstava i biznisa. Oko četvrtine obveznica zemalja u razvoju, koje po pravilu nose prinose više od 10 posto, sada je pred bankrotstvom, a ukupna vrednost indeksa Blumberga USD Aggregate Soverign potonula je od početka godine za 20 posto, što je više nego celokupni gubitak u kriznoj 2008. godini.
Logično je očekivati nastavak urušavanje vrednosti na zapadnim berzanskim tržištima, iako se tu procene razlikuju. Dok Vol strit optimistično i dalje kolektivno očekuje 10-postotni rast zarada u S&P-u, Belkin report, na primer, predviđa urušavanje od minus 48 posto, kao 2009. godine.
U Nacionalnoj turističkoj organizaciji Crne Gore zadovoljni su početkom letnje turističke sezone. Samo na budvanskoj rivijeri trenutno letuje preko 20 hiljada turista, što je znatno bolja statistika u odnosu na prošlu godinu.
Crna Gora turiste dočekuje sa unapređenom ponudom i novim turističkim proizvodima s akcentom na segment luksuznog, aktivnog i porodičnog turizma.
„Cene u destinaciji usklađene su sa kvalitetom usluga, a turistička privreda pripremila je i atraktivne paket aranžmane sa brojnim povoljnostima. Cene u hotelskom smeštaju tokom sezone kreću se od 20 eura, u zavisnosti od destinacije i kategorije hotela, dok se privatni smeštaj kreće od 8 eura po osobi. Mnogi hoteli pružaju brojne povoljnosti, pa i popuste za decu do 14 godina, besplatan boravak za decu do 4 godine, popuste prema dužini rezervacije, besplatno korišćenje mobilijara i slično”, kaže Nina Vukčević iz Nacionalne turističke organizacije Crne Gore.
Ležaljke besplatne posle 17 sati
Ona podseća da su u Crnoj Gori plaže dostupne svima.
„Naime, 50 odsto svih kupališta i plaža oslobođeno je od plažnog mobilijara, izuzev kada su u pitanju hotelska kupališta. To znači da, ukoliko turista ne želi da iznajmi ležaljku i suncobran, ima mogućnost da odmara na delu plaže bez mobilijara. Pritom, nakon 17 časova ležaljke i suncobrani su na svim plažama besplatni. Komplet ležaljki sa suncobranom uglavnom je moguće iznajmiti po ceni od 10 eura, u nekim destinacijama već od 8 eura. Što se tiče cena u restoranima, recimo, ručak za četvoročlanu porodicu se može naći već od 16 eura u većini primorskih opština”, objašnjava Vukčević.
U Crnu Goru građani Srbije mogu da uđu samo sa ličnom kartom, nije im potrebna ni COVID potvrda, a budući da je roming ukinut, mogu da u okviru svoje tarife, tokom odmora uživaju u korišćenju minuta, SMS poruka i interneta bez dodatne naknade. Turisti iz Srbije u Crnoj Gori imaju pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomoć, ukoliko ponesu potvrdu iz Srbije koju izdaje Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Uz more i sela
„Želim da pozovem turiste iz Srbije da dođu u Crnu Goru gde su uvek rado viđeni gosti. Kako je u Crnoj Gori sve nekako nadomak, moja preporuka gostima iz Srbije bila bi da kombinuju odmor na moru i planini gde ih očekuje bogata ponuda pet nacionalnih parkova i široki spektar aktivnosti u netaknutoj prirodi, kao što su rafting, kanjonig, posmatranje ptica, avanturistički parkovi, tematske rute kakve su putevi vina, meda, sira i drugo. Takođe, posetite naša eko-sela i katune. Trenutno ih u Crnoj Gori ima oko dve stotine. Bilo da se nalaze u zaleđu Jadrana ili na severu zemlje, svako je autentično, posebno i drugačije. Naša seoska domaćinstva zaljubljenicima u prirodu nude raznovrsne turističke sadržaje kao što su boravak u autentičnim drvenim kolibama i kamenim kućama, brojne „seoske aktivnosti“ poput brige o životinjama, kosidbe, berbe voća i lekovitog bilja, kao i mogućnosti za pešačenje i biciklizam i aktivni odmor. U većini sela i katuna služi se domaća hrana iz sopstvene proizvodnje, a gosti po izboru mogu i samostalno pripremati jela od domaćih proizvoda, ali i aktivno učestvovati u proizvodnji sira, vina, maslina, čajeva i drugih proizvoda po kojima je Crna Gora prepoznata”, podsećaju iz Nacionalne turističke organizacije Crne Gore.
Tradicionalno najviše gostiju iz inistranstva u Crnu Goru dolazilo je iz Rusije i Ukrajine. I na startu ove sezone ima ih dosta uprkos ratnim dešavanjima u njihovim krajevima, međutim ovu destinaciju otkrivaju i gosti iz Nemačke, Velike Britanije i još nekoliko evropskih zemalja, kojih je sve više na Jadranu.
Turiste u Crnoj Gori očekuje bogat kulturno – zabavni sadržaj
“The Hype festival” je novi muzički festival koji će se u Herceg Novom održati od 19. do 21. avgusta i okupiti elitu regionalne muzičke scene. U gradu sunca, mora I tradicionalno dobrog provoda na bini HYPE-a Gibonni, Bajaga i instruktori, Who See, Hladno pivo, TBF i Silente, Dr Nele Karajlić i drugi će napraviti savršenu ljetnju atmosferu na obali Bokokotorskog zaliva. Pored navedenih večernjih koncerata uveče, tokom svih dana festivala goste očekuju dnevne žurke na plaži, kao i puno propratnih događaja koji će se tih dana dešavati duž hercegnovske rivijere.
Prvi festival revijalnog karaktera, Skale sa sloganom “Naše more naše skale” održaće se na lokaciji Park – Titova vila u Herceg Novom. Tokom tri večeri posetioci će imati priliku da čuju preko 50 poznatih muzičkih zvijezda, među kojima su: Sara Jo, Rasta, Angelina, Milica Pavlović, Vladana Vučinić, Nevena Božović, Bojan Marković, Željko Vasić i mnogi drugi.
U Baru će se svakog petka od 16. jula do 06. avgusta održavati poznata muzička manifestacija “Ljeto sa zvijezdama” za sve ljubitelje raznih žanrova sa izvođačima iz Crne Gore i bivših YU republika.
Za početak letnje turističke sezone na Velikoj plaži u Ulcinju planirano je održavanje jednog od najuzbudljivijih doživljaja na moru, koji svake godine sve više privlači ljubitelje ovog sporta – Svetski kup u Kite surfingu.
Ove godine, po 36. put se održava tradicionalni festival “Grad teatar”, a od 7. jula do 21. avgusta sve ljubitelje zabavnih manifestacija očekuje bogat program. U toku ove letnje sezone, planirano je 16 književnih večeri, sedam koncerata i dve likovne izložbe, a očekuju se i predstave iz produkcije istarskih i slovenačkih teatara, ali i zagrebačkog kazališta. Otvaranje spektakularnog festivala obeležiće predstava Rat i mir Narodnog pozorišta u Beogradu, na čelu sa rediteljem Borisom Liješevićem.
Novopazarsko odeljenje Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ove godine prvi put upisaće buduće vaspitače.
Zbog toga će uskoro promeniti i naziv u Fakutet za obrazovanje učitelja i vaspitača.
Nastavno odeljenje u Novom Pazaru upisaće ove godine 40 studenata, koji će se za poziv učitelja školovati o trošku države i maksimalno 20 onih koji će biti u prilici da nastaju pohađaju samofinansirajući se.
Prvi put u ovoj visokoškolskoj sutanovi obrazovaće se budući vaspitači. Na raspolaganju je 20 mesta za budžet i 10 za samofinansiranje.
„Potrebna dokumenta za oba smera su gotovo identična. To su izvod iz matične knjige rođenih, sva četiri svedočanstva o završenom srednjoškolskom obrazovanju i diploma o završenom maturskom ispitu. Potrebne su još uplatnice kao dokaz za uplatu za prijavu na konkurs. Žiro račun studenti mogu videti na našoj oglasnoj table, na sajtu ili se informisati putem telefona. Studenti na konkurs podnose kopiju dokumenata, ne moraju biti overena a orginali se donose na uvid”, objasnio je prof. dr Sefedin Šehović, rukovodilac nastavnog odeljenja Učiteljskog fakulteta.
Prijemni ispit biće u dva dela, i u prvom upisnom roku biće organizovan krajem juna.
„Reč je o proveri fizičkih sposobnosti, ali i testu opšte informisanoti i jezika“, kazao je Šehović.
Odeljenje Učiteljskog fakulteta iz Beograda u Novom Pazaru je prva visokoobrazovna ustanova, koja je počela radi u ovom gradu pre 24 godine.
Pod pokroviteljstvom grada, a u organizaciji Sportskog saveza Novog Pazara i Ustanove za sport u Novom Pazaru održava se regionalno takmičenje “Sportske igre mladih – Dunav osiguranje”. Nadmetanja su organizovana na Atletskom stadionu i pratećim terenima u tom kompleksu.
“Stiglo je preko 730 učesnika iz 14 gradova. Trudimo se da damo maksimum u organizaciji, ali i da suđenje bude na profesionalnom nivou”, kaže Nermin Zećirović iz Sportskog saveza Novog Pazara.
Dečaci i devojčice iz Zapadne Srbije takmiče se za izbor na Državnu završnicu koja će se od 4. do 10. jula održati u Vrnjačkoj banji.
Igraju se turniri u malom fudbalu, Coca Cola kupu, Lino između dve vatre, basketu 3×3, kao i trka na 60 metara. Do ovog trenutka, svoje predstavnike na Državnom finalu imaju Arilje, Novi Pazar, Priboj, Krupanj.
“Videla sam ovde nekoliko devojčica koje bi mogle biti moje naslednice. Ovakvi događaji su podstrek mladima da se bave sportom. I ja sam svoj talenat otkrila na jednom dečijem nadmetanju, a onda sam stigla do Olimpijskih igara”, kazala je atletičarka i predstavnica Sportskog saveza Novog Pazara Amela Terzić Ljajić.
Deveta sezona Dunav osiguranje Sportskih igara mladih počela je u februaru ekološkim radionicama „Zero Waste – budi deo igre – čuvajmo našu planetu“, usledili su kvalifikacioni turniri i Karavan radosti i prijateljstva.
