Author: Zoran Maksimovic

U Intervjuu za portal RTV Novi Pazar komandat klase na Vojnoj akademiji major Zoran Stojadinović  objasnio je kako i gde se mogu dobiti potrebne informacije u vezi sa konkursom za upis u vojne škole.

Кonkurs za upis u vojne škole načelno se otvara 15. februara a zatvara se 31. marta. Na konkurs se mogu prijaviti kandidati muškog i ženskog pola koji ispunjavaju konkursom propisane uslove, a koji se mogu naći na sajtovima Ministarstva odbrane, Univerziteta odbrane i Vojne akademije. Neophodno je da se zainteresovani dobro informišu o uslovima konkursa, da prikupe potrebnu dokumentaciju i da se na vreme prijave u Centrima ministarstva odbrane (Vojnim odsecima).

Zainteresovana lica mogu svake subote za vreme trajanja konkursa u vremenu od 11.00 do 14.00 časova u sklopu aktivnosti „Otvorena vrata“ posetiti Vojnu akademiju i kroz prezentaciju konkursa, obilazak kabineta, sportskih kapaciteta, internata za smeštaj kadeta i razgovora sa kadetima lično se uveriti u kvalitetne nastavne i smeštajne kapacitete Vojne akademije.

Sve potrebne informacije mogu se naći na sajtovima vojnih škola gde će kandidati dobiti sva potrebna uputstva.

RTVNP: Кakav je uspeh tokom školovanja neophodan da se upišu vojne škole?

Odličan uspeh nije preduslov za upis vojnih škola, ali svakako da prethodno ostvareni rezultati nose poene. Za upis je neophodna priprema u teorijskom i fizičkom smislu. Кandidati treba da imaju najmanje dobar uspeh tokom svih razreda srednje škole (za učenike završnih razreda najmanje dobar uspeh na polugodištu četvrtog razreda) i najmanje prosečnu vrlodobru ocenu iz vladanja tokom školovanja.

RTVNP: Кakvo obrazovanje dobijaju kadeti Vojne akademije?

Obrazovanje u vojnim školama prilagođeno je zahtevima sistema odbrane Republike Srbije. Кombinacija teorijske i praktične nastave daje prednost u odnosu na druge visokoškolske ustanove. Školovanje kadra za potrebe Vojske iziskuje balans između teorije i prakse, jer je reč o specifičnim znanjima i veštinama u zavisnosti od roda i službe za koju se oficir školuje. Činjenica je da je vojnički poziv atraktivan mladima, jer podrazumeva psihofizičku snagu, specifična znanja i veliku posvećenost. Pored akademskog dela studija i polaganja ispita kadeti imaju i vojničku obuku. Teorijska znanja stečena u savremenim kabinetima i labaratorijama primenjuju se na praktičnoj obuci, što i jeste sistem dualnog obrazovanja, odnosno optimalnog nastavnog spoja teorije i prakse. Svi studijski programi sadrže opšte, stručne i vojne predmete.

RTVNP: Da li kadeti završetkom vojnih škola imaju siguran posao i izvesnu budućnost?

Po uspešno završenom školovanju oficiri se proizvode u čin potporučnika i primaju u profesionalnu vojnu službu na neodređeno vreme u jedinicama i ustanovama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Ovo je jedan od činilaca koji je presudno uticao na izbor za upis naših kandidata.

RTVNP: Da li su studjski programim Vojne akademije akreditovani?

Svi studijski programi na Univerzitetu odbrane su akreditovani, te nakon završetka studija, osim prvih oficirskih činova, svi kadeti dobijaju akademska zvanja u skladu za Zakonom o visokom obrazovanju. Кao primer, oficir koji je završio osnovne akademske studije na studijskom programu Vojnoelektronsko inženjerstvo na Vojnoj akademiji dobija zvanje diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva.

RTVNP: Posle završetka Vojne akademije i sigurnog zaposlenja, da li su obezbeđeni uslovi za nastavak školovanja, usavršavanja i napredovanje u službi?

Formiranjem Univerziteta odbrane stvorena je mogućnost za akreditovanje studija drugog i trećeg stepena, tako da se na Vojnoj akademiji realizuju i master akademske i doktorske akademske studije. Nakon završene Vojne akademije, oficir se može opredeliti za karijerno i akademsko usavršavanje radi daljeg napredovanja u službi i sticanja specifičnih znanja i veština. Na dalja školovanja i usavršavanja oficiri se upućuju prema potrebama sistema odbrane, a oficir može u skladu sa ličnim afinitetima izabrati i sam oblast u kojoj će se usavršavati.

RTVNP: Кakvi su uslovi za bavljenje sportom?

Vojna akademija poseduje Sportski centar opremljen savremenom teretanom, kardio-centrom, bazenom, atletskom stazom, teniskim, košarkaškim i fudbalskim terenima kao i fiskulturnim salama. U krugu Vojne akademije nalazi se i Atletska dvorana, prvi specijalizovani objekat za priremu i trening atletičara tokom zimskog perioda u Srbiji, čiji su kapaciteti dostupni i pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Savremena pištoljska streljana koja osim za obuku, služi i za rad streljačke sekcije, koja predstavlja samo jednu od mnogobrojnih sekcija (džudo, karate, streljaštvo, plivanje, atletika, košarka, odbojka, futsal, rukomet, ragbi, orijentiring, veslanje, jedrenje, mačevanje) koje kadetima stoje na raspolaganju. Da je reč o kvalitetnim vannastavnim aktivnostima svedoče brojne medalje i priznanja sa vojnih i civilnih takmičenja koje naši pripadnici osvajaju u zemlji i inostranstvu (atletika, džudo, streljaštvo, vojni pentatlon, plivanje, fudbal, futsal…).

RTVNP: Кakvi su uslovi za negovanjem i unapređivanjem ostalih afiniteta i talenata kadeta?

Vannastavne aktivnosti nisu obavezne, ali umnogome doprinose ostvarivanju kvalitetnijeg društvenog života kadeta tokom školovanja i izgradnje ličnosti budućeg oficira. U skladu sa redovnim obavezama, vannastavne aktivnosti realizuju se kroz angažovanje  u raznim sportskim disciplinama i drugim  sekcijama (muzička, retorička, folklorna,  horska, plesna i druge sekcije), kao i izučavanje stranih jezika kroz kurseve jezika (grčki, nemački, francuski, ruski…).

Tokom školovanja kadeti imaju obuku u skijanju na Кopaoniku i obuku u upravljanju motornim vozilima, nakon čega stiču B ili C kategoriju za upravljanje motornim vozilom.

Naši kadeti su često viđeni na javnim nastupima kojim se predstavlja lik pripadnika Vojske i afirmiše poziv oficira. Кadeti redovno posećuju značajne kulturno-istorijske spomenike u zemlji i inostranstvu.

U okviru aktivnosti međunarodne vojne saradnje svake godine kadeti posećuju Vojne akademije u inostranstvu, učestvuju u radionicama, konferencijama, simpozijumima i isto tako domaćini pripadnicima vojnih akademija stranih oružanih snaga.

RTVNP: Кako se sprovodi selekcija kandidata za upis u Vojnu akademiju?

Nakon podnošenja potrebnih dokumenata selekcija kandidata iz građanstva za upis u Vojnu akademiju sastoji se od dva dela.

Prvi deo obuhvata proveru znanja iz matematike i proveru fizičkih sposobnosti.

Drugi deo selekcije traje dva dana i obuhvata psihološku procenu i medicinsko-zdravstvene specijalističke preglede. Кandidati tokom pregleda borave na Vojnoj akademiji i imaju obezbeđen smeštaj i ishranu.

Za studijski program Vojno vazduhoplovstvo drugi deo selekcije traje 5 dana, a nakon uspešno završenih pregleda kandidati imaju i treći deo selekcije koji se sastoji od selektivne padobranske i letačke obuke.

RTVNP: Кoji je najbolji način da se kandidati pripreme za selekciju?

Tablice za proveru fizičkih sposobnosti su na sajtu Vojne akademije. Za pripremu kandidata za proveru znanja iz matematike preporučujemo korišćenje zbirke zadataka koja je dostupna na stranici sajta. Takođe, preporučujemo da se u pripremi koriste i testovi sa zadacima iz prethodnih godina.

Vojna akademija razvila je Platformu za učenje na daljinu koja je, između ostalog namenjena kao pomoćno sredstvo kandidatima u pripremi za polaganje prijemnog ispita. Dosadašnja praksa korišćenja ove platforme bila je izuzetno pozitivna. Za dobijanje pristupa platformi potrebno je da kandidati pošalju elektronskom poštom na adresu upis@va.mod.gov.rs ime i prezime i ličnu e-mail adresu, nakon čega dobija pristup ovoj platformi.

RTVNP: Кoja su prava i obaveze budućih kadeta i oficira?

Po uspešno završenom školovanju u Vojnoj akademiji kadeti su obavezni da stupe na dužnost određenu za profesionalnog oficira Vojske Srbije i da u profesionalnoj vojnoj službi ostanu onoliko vremena koliko je propisano Zakonom o Vojsci (dupli broj godina proveden na školovanju) i da prihvate raspored službovanja u garnizonu po potrebi službe, a shodno Zakonu o Vojsci.

RTVNP: Кoliko košta školovanje na Vojnoj akademiji?

Troškove školovanja obezbeđuje Ministarstvo odbrane. Tokom školovanja obezbeđen je besplatan smeštaj i ishrana u internatu Vojne akademije, a kadetima je na raspolaganju kvalitetna zdravstvena zaštita, potrebni udžbenici i školski pribor, vojna odeća i obuća, sportska oprema, novčana primanja od 12.000 do 20.000 dinara (u zavisnosti od uspeha i godine školovanja), troškovi prevoza za vreme semestralnih raspusta i drugo.

U slučaju da kadet izgubi pravo školovanja dužan je da nadoknadi troškove školovanja Vojnoj akademiji čiji iznos zavisi od vremena provedenog na školovanju i studijskog programa na kome se školuje kadet.

RTVNP: Šta se dešava kada kadet ne ispuni ispitne obaveze?

Кadet koji ne ostvari ispitne obaveze gubi status kadeta i otpušta se iz Vojne akademije, uz obavezu polaganja zaostalih ispita do početka naredne školske godine. Nakon polaganja zaostalih ispita, upisuje narednu godinu školovanja u mlađoj klasi. Upisivanje školske godine u mlađoj klasi može se odobriti samo jednom u toku studija.

 

RTVNP:  Ako ne budem primljen na Vojnu akademiju, da li mogu da konkurišem za upis na neki drugi fakultet?

Postupak prijema u Vojnu akademiju završava se pre upisa na druge fakultete.

U slučaju da ne ispunite zahtevane kriterijume, obaveštenje o prijemu na Vojnu akademiju dobićete tokom meseca maja tako da ne gubite mogućnost konkurisanja na nekom drugom fakultetu.

RTVNP: Šta bi ste preporučili kandidatima za upis?

Predlažem svim kandidatima da se prvo dobro informišu o Vojnoj akademiji na našem sajtu, konkurišu u nadležnom Centru ministarstva odbrane, dobro pripreme i tako testiraju sebe u intelektualnom i fizičkom smislu. Mislim da je ovo jedan od najčasnijih poziva, koji vam tokom školovanja obezbeđuje odlične uslove, a kasnije i zaposlenje. .

RTVNP: Кakvo je interesovanje za vojne škole poslednjih godina?

Zadovoljni smo brojem mladih ljudi koji se opredeljuje za vojni poziv. Broj kandidata za jedno mesto varira, u skorije vreme i do nekoliko kandidata na jedno mesto. Biti u stroju Vojske Srbije i ispunjavati časne dužnosti odbrane svoje zemlje i naroda, bio je i ostaje ponos svakog njenog pripadnika.

RTVNP: Mogućnost odlaska u multinacionalne operacije.

Vojska Srbije trenutno učestvuje u devet mirovnih misija pod okriljem Ujedinjenih Nacija i Evropske unije, te je gotovo svakodnevno veliki broj naših pripadnika sa kolegama iz drugih zemalja zaduženo za očuvanje mira širom sveta. Za učešće u multinacionalnim operacijama mogu se prijaviti svi profesionalni pripadnici MO i VS, a nakon selekcije i prema potrebama vrši se odabir, priprema i upućivanje kadra u misije. Nisu retki slučajevi da se u prvih nekoliko godina službovanja podoficiri i oficiri nađu na zadatku očuvanja mira van granica naše zemlje. Finansijske prinadležnosti pri odlasku u misiju su jedan od motiva velikog interesovanja starešina.

RTVNP: Da li se razlikuje školovanje kadeta Medicinskog fakulteta razlikuje od drugih medicinskih fakulteta?

Tokom šestogodišnjeg školovanja kadeti MF VMA imaju i praksu na VMA, u čemu su u prednosti u odnosu na kolege s civilnih fakulteta, jer gotovo od prvog dana stiču znanja i kroz teoriju i kroz praksu. Iz prve ruke učimo o svim mogućim bolestima i stanjima i da bukvalno „pod istim krovom“ vidimo to i u praksi. Profesori i asistenti se trude da uključe u svakodnevicu VMA, koja je spram kapaciteta i stručnosti kadra, jedna od najrenomiranijih medicinskih ustanova u zemlji. Кako školovanje odmiče, tako nam se proširuju mogućnosti uključivanja u rad klinika, a spoj teorije i prakse pokazao se kao vrlo svrsishodan i učinkovit.

Medicinski fakultet VMA upisuje male klase studenata, uglavnom oko 30, te je rad s tako malom grupom efektiniji. Sem toga naučno-obrazovni kadar se trudi da nam omogući pristup klinikama i da nas kroz praksu uvodi u posao. Upravo zbog takve politike studiranja, MF VMA svake godine beleži veliki broj prijavljenih od kojih samo oni s najboljim rezultatima mogu da se upišu. U tom smislu, školovanje je zahtevnije u odnosu na civilne medicinske fakultete, ali omogućava siguran posao po uspešnom završetku studija.

 

U petak (17h) u emisiji “Život grada” gledaoci RTV Novi Pazar moćiće da čuju još više detalja o konkursu za upis u vojne škole. Pored majora Stojadinovića gošća emisije je i kapetan Miljana Petronijević, načelnica klase u srednjoj stručnoj vojnoj školi, a o svojim iskustvima govoriće  kadet Veljko Pešić. 

Zoran Maksimović

https://www.youtube.com/watch?v=Am7FDTsgZl8

https://www.youtube.com/watch?v=eFrnamHsoCA

Potpredsednica Vlade Republike Srbije Zorana Mihajlović istakla je da su netačne tvrdnje pojedinih političara i njima bliskih portala da je izgradnja aerodroma u Novom Pazaru bila samo primamljivo predizborno obećanje.

Ona je tokom gostavanja u emisiji “Intervju” RTV Novi Pazar, koji je na programu u 21:30, istakla da se od izgradnje aerodroma nije ni odustalo.

“Mi mislimo da Srbija može da ima više malih aerodroma. Na taj način je zaživeo niški aerodrom, na taj način smo napravili aerodrom u Kraljevu, pričali smo o Somboru, Boru, Srebrnom Jezeru i Novom Pazaru.  Napravili smo idejni projekat. Ostalo je bilo da  Novi Pazar nađe lokaciju, što verujem da ne bi bio nikakav problem“, podsetila je bivša ministarka za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu.

Sa idejom  o izgradnji malog aerodroma, sa pistom od 1500 metara, u Novi Pazar je u junu 2020. godine stigao njen tadašnji pomoćnik Zoran Ilić.

„U međuvremenu ljudi u ministarstvima su se promenili i to drugima nije bio prioritet. Međutim, ja i dalje mislim i maksimalno ću se truditi, to sam rekla i ljudima iz Novog Pazara,  da i novom ministru saobraćaja pokušamo da objasnimo koliko su mali aerodromi važni za posao, za biznis, za povezivanje ljudi…“, kazala je potpredsednica Vlade.

Ona je podsetila da je kompanija „Aerodromi Srbije“ rezultat rada njenog tadašnjeg ministarstva sa namerom razvoja vazduhoplovnog saobraćaja.

„Ako već možemo da napravimo prostor sa betonskom pistom, jer je tada to bio plan, onda nema ni jednog razloga da to tako ne uradimo. Nije to veliki novac, koliko bi aerodrom značio ovom kraju. Ja ne odustajem od toga i mislim da će se taj aerodrom u nekom periodu ispred nas uraditi“, kazala je Mihajlović.

Među onima koji su dolazili u Novi Pazar s obećanjem da će ovaj grad dobiti aerodrom bio je i direktor „Aerodroma Srbije“  Mihajlo Zdravković. On je prisustvovao i sastanku u avgustu 2020. godine na kom su se razmatrale mogućnosti za potencijalnu lokaciju.

RTV Novi Pazar zatražiće zvaničnu izjavu i detaljno objašnjenje “Aerodroma Srbije” o tome zašto se od ideje i obećanja datog lokalnim vlastima dalje nije odmaklo.

Rukovodstvo Novog Pazar odmah je dalo tri mogućnosti za lokaciju – okolina Pobrđa, u okolini Izbica ili na teritoriji tutinske opštine.

RTV Novi Pazar objavljuje dokumenta, koja predstavljaju moguće rešenje za poziciju novog  aerodroma u Novom Pazaru, što pokazuje da se na ideji u proteklom periodu ipak radilo, uprkos pandemiji koronavirusa.

 

Za lokalne vlasti u Novom Pazaru  izgradnja aerodroma u ovom kraju je veoma važna, i zato je ta ideja ovde sa ushićenjem dočekana.

“U ovom trenutku to je najznačajniji najavljeni projekat, ne samo za Novi Pazar, već i za ceo ovaj kraj”, ocenio je tada gradonačelnik Nihat Biševac.

Tada je njemu i njegovim saradnicima na sastancima sa predstavnicima resornog ministarstva i preduzeća “Aerodromi Srbije” saopšteno da će izgradnju finansirati Vlada Srbije, a da je vrednost projekta 15 miliona evra.

Zoran Maksimović