Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Zoran Maksimovic

  • “Najpovoljnije cene na Balkanu”: Koliko košta ski-pas na Jahorini?

    “Najpovoljnije cene na Balkanu”: Koliko košta ski-pas na Jahorini?

    Jahorina je godinama omiljena planina turistima iz Srbije. Olimpijski centar “Jahorina” je ove godine ušao još spremniji u sezonu, sa savremenom gondolom, a sudeći prema početku sezone, biće ovo uspešna zima.

    Kako kažu, snega ima dovoljno za sve zimske sportove, nema gužva na stazama, jer ih je više otvoreno za skijaše, a dolaze turisti iz čitavog regiona.

    “Skijanje je broj jedan što se tiče Jahorine, ali i što se tiče Ravne planine, koja iz godine u godinu postaje sve popularnije”, rekao je direktor TO Pale Vladimir Klačar.

    Pored Trebinja, Sarajeva i Banja Luke, opština Pale je definitivno broj jedan što se tiče turističke ponude Bosne i Hercegovine.

    Takođe, nije Jahorina jedini turistički centar, tu su i Romanija, Crvena Stijena i Via Ferata Sokolov put.

    Na Jahorini nema slobodnog kreveta do marta naredne godine, a kako kažu – cene su najpovoljnije na Balkanu, pa tako šestodnevni ski pas košta 120 evra.

    Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković na Jahorini  su svečano otvorili novoizgrađenu kabinsku gondolu Poljice, dva šestoseda, dva ski-lifta i sedam kilometara novih veštačkih osneženih staza.

    “Ovo je rezultat velike vizije kao neodvojivog plana razvoja moderne i slobodne Republike Srpske. Sve što radimo, radimo na dobrobit mladih generacija u Srpskoj koje dolaze da nastave naš put”, rekao je Dodik.

    Gondola na Poljicama kapaciteta je 3.600 skijaša, a dva šestoseda mogu da prime 9.400 skijaša.

    Turistička organizacija opštine Pale ove godine odlučila je da svim svojim posetiocima boravak učini prijatnijim i jednostavnijim i to uz pomoć aplikacije “Visit Pale”, jedinstvene u regionu.

    Ljubitelji zimskih sportova koji odluče da odmor provedu na Jahorini, Romaniji ili Ravnoj planini, sve neophodne informacije mogu da pronađu na aplikaciji – od smeštaja, preko vremenskih uslova, do rada žičara, ali i još mnogo važnih informacija.

    “Aplikacija predstavlja pravi mali turistički vodič za sve ljude koji se nađu u opštini Pale. Šta god da zatreba čoveku, može da nađe na jednom mestu – od hotela, velnes centara, apoteka, do mehaničara, pekara, obućara i slično. Metodološki je dobro postavljena, tako da, iako sadrži veliki broj podataka, neće zbuniti nijednog korisnika”, ističe za RTV Novi Pazar Vladimir Klačar iz Turističke organizacije opštine Pale.

    Za sada je dostupna na srpskoj ćirilici, latinici i engleskom jeziku, a u narednom periodu planirano je prevođenje i na druge svetske jezike. Aplikacija je besplatna i može se preuzeti putem Google prodavnice. Za iPhone i nove Huawei mobilne telefone još uvek je u izradi i najverovatnije će biti sprema za sledeću sezonu.

    Skijaška sezona na Jahorini ove godine počela je ranije nego ikada. Povoljni vremenski uslovi, dovoljne količine snega, nove žičare i uređene ski staze, svakako su doprineli da broj turista već na samom početku bude tri puta veći nego prethodnih godina.

    “Sve to dešava se zahvaljujući ogromnim ulaganjima i razumevanju institucija Republike Srpske koji su Jahorinu prepoznali kao vodeći turistički potencijal RS, a možemo reći i BiH. Vlada veliko interesovanje, posebno turista iz Srbije koji su ovde najbrojniji. Sve ukazuje da ćemo imati rekordnu sezonu”, ističe za RTV Novi Pazar v.d. direktora TO Grada Istočno Sarajevo Igor Ikonić.

    Kako kaže, pored Jahorine kao top turističke destinacije, sve veće interesovanje vlada i za Ravnu planinu, koja ima odlične staze, a nalazi se nadomak Pala. Takođe, veliki potencijal predstavlja i Romanija koju u poslednje vreme krasi Via ferrata “Sokolov put”, svojevrstan adrenalinski sadržaj koji turistima omogućava posebnu atrakciju.

    Direktor Olimpijskog centra Jahorina Dejan Ljevnajić naglašava da Jahorina za prvih 20 dana, od početka sezone, beleži nešto više od 30.000 skijaša što je tri puta više nego prošle sezone koja je bila rekordno najuspešnija u istoriji ove planine.

    “Za ovu zimsku sezonu izgradili smo pet novih žičara. Svakako je najznačajnija gondola Poljice, koja ide na vrh Jahorine iz centra Poljica, ima toplu vezu sa olimpijskim barom, a ima i posebne svetlosne efekte. Dizajnirao ju je studio Pininfarina iz Italije. Gondola sada već radi punim kapacitetom, ali polazna i izlazna stanica biće završeni nakon ove zimske sezone”, ističe Ljevnajić.

    Kako kaže, kapacitet ski centra povećan je za 9.500 skijaša, što je duplo u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, povećan je i broj staza, urađeno je sedam kilometara novog sistema za osnežavanje, tako da Jahorina sada ima 20 km staza koje su pokrivene sistemom za osnežavanje koji daje sugurnost, ne samo skijašima, nego i investitorima.

    “Očekujemo da ćemo u narednom periodu potpisati ugovor koji će omogućiti da sezonski ski pas kupljen u Srbiji, važi i kod nas. Najverovatnije do kraja godine”, naglasio je Ljevnajić.

    Podeli
  • Priznanja i lekarima iz Novog Pazara

    Priznanja i lekarima iz Novog Pazara

    Lekarska komora Srbije uručila je danas priznanja lekarima  za izuzetna doprinos u borbi protiv COVID 19.

    Među nagrađenima su i medicinski radnici iz Novog Pazar koji poslednjih godinu ipo dana ne izlaze iz crvenih zona. Priznanja su dobili anesteziolog  dr Nermin Feković, pneumofiziolog dr Jasmina Osmanović,  radiolog dr Jusko Nuković, dr Ahmedin Garčević i dr Andreja Vujanac.

    “Priznanja su  samo svedočanstvo onome što mi radimo. Ne kaže se bez razloga borba protiv korone. To je u pravom smislu te reči borba za svaki ljudski život, za svaki dah naših pacijenata. Posebno je drago kada nagrade stignu od kolega, ovog puta je to iz Lekarske komore Srbije”, kaže za RTV Novi Pazar dr  Feković.

    On i doktorka Osmanović  zbog predanog rada u crvenim zonama Opšte bolnice u Novom Pazaru nagrađeni su i jednim od najvećih državnih priznanja. Predsednik Aleksandar Vučić odlikovao ih je u junu ove godine.

    Među nagrađenima u Lekarskoj komori Srbije danas je i anesteziolog dr Tanja Petrović iz Kraljeva, koja je na početku pandemije u Srbiji, neizmerno iskustvo stekla u Kliničko-bolničkom centru “Dr Dragiša Mišović” u Beogradu i iskoristila ga u Novom Pazaru u junu i julu prošle godine, gde je stigla u ispomoć s kolegama iz drugih gradova Srbije i Bosne i Hercegovine.

    Z. M.

    Podeli
  • Priština: Još dve nagrade za Regionalno pozorište

    Priština: Još dve nagrade za Regionalno pozorište

    Novopazarsko Regionalno pozorište na upravo završenom međunarodnom festival u Prištini PITF osvojilo je još dve nagrade.

    Predstava “Ako dugo gledaš u ponor” proglašena je  najboljom predstavom festivala, a za najbolju sporednu ulogu nagrađena je glumica Lemana Bećirović Binjoš.

    Reditelj ove predstave je Zlatko Paković, a ona je rađena po istoimenom romanu Enesa Halilovića, u koprodukciji Regionalnog pozorišta i Kulturnog centra Novi Pazar.

    Predstava govori o problemima sa kojima se suočavaju naša društva, od siromaštva, izrabljivanja, silovanja žena, droge, do lokalnih i partijskih moćnika, nikoga u publici nije ostavila ravnodušnim, a glumci su na kraju nagrađeni dugačkim aplauzom.

    Glumački ansambl, koji čine Anđela Marić, Lemana Binjoš, Sandra Miljković, Rifat Rifatović, Dušan Živanić, Haris Šećerović i Vahid Džanković, zajedno sa rediteljem, radio je na dramatizaciji ovog dela.

    Glumac Dušan Živanić kaže da je predstava realna, da identifikuje svakodnevne probleme ljudi, ali da je njihova uloga da kroz glumu ukažu na izraženost tih problema i neophodnost da oni prestanu.

    “U glumačkom smislu predstava nije laka jer se sve to preživljava, ali nas je rad na ovoj predstavi ujedinio više nego ikada zato što smo i autori teksta, odnosno dramartuzi na samoj predstavi”, kaže Živanić.

    On naglašava da je bila prisutna tema zbog jezičke barijere.

    “Naravno pretpostavljam da mlađe generacije ne razumeju sasvim dobro, ali u publici je bilo i starije publike koja je dobar deo shvatila i onda je i nama bilo lakše za igru i za razumevanje. Mi volimo da igramo u Prištini, igrali smo i ranije ali sada kada smo zreliji ljudi odgovornost je veća na nama i neizmero se radujemo što smo odigrali ovde i nadamo se da ćemo ponovo doći”, kaže Živanić.

    Seadetin Mujezinović, direktor Regionalnog pozorišta Novi Pazar u izjavi za Radio Kosovo 2 ocenjuje da je predstava vanvremenska i njena priča može da se smestiti u bilo koji grad na Balkanu, ali i šire, zato što govori o problemima sa kojima se susrećemo svakodnevno.

    “Mislim da svako od nas zna makar po neku Nejru i zna kako je biti siromašan u ovom društvu koje je nepravedno, gde je moć novac, gde je vrlo teško izaći na kraj i živeti u ovakvom sistemu i vremenu”, kaže Mujezinović.

    On podseća da je ova predstava na upravo završenom 66. Sterijinom pozorju u Novom Sadu, pored velikih pozorišta sa celog Balkana, osvojila nagradu za najbolju predstavu, najbolju muziku i dve glumačke nagrade, te da je na 47. festivalu Joakim Vujić u Leskovcu, takođe, osvojila nagradu kao najbolja predstava. Predstava je gostovala i u Banja Luci i Kragujevcu i svuda je primljena odlično.

    Mujezinović kaže da umetnost nema granice i da su ovakvi događaji, poput pozorišnog festivala odlična prilika za upoznavanje, druženje i produbljivanje saradnje. Ističe da mu je zadovoljstvo što je u Prištini i da se cela ekipa oseća predivno.

    “Prishtina International Theater Festival” trajao je do 4. decembra, a pored predstave iz Srbije, kosovskoj publicisu se predstavili i glumci  iz Severne Makedonije, Albanije i Turske, a van takmičarskog programa i dve predstave sa Kosova i Metohije.

    Z. M.

    Podeli
  • Kriptovalute u srpskom Zakonu: Kako rešiti problem oporezivanja digitalne imovine

    Kriptovalute u srpskom Zakonu: Kako rešiti problem oporezivanja digitalne imovine

    Iako je poslovanje s digitalnom imovinom u Srbiji ove godine uređeno Zakonom, sistem oporezivanja treba da se unapredi kroz praksu, jer, po propisima, građani moraju da sami obračunavaju porez, a mogu da imaju i komplikacije ako preko stranih menjačnica trguju kriptovalutama. Eksperti zato preporučuju osnivanje registra vlasnika digitalnih novčanika.
    Zakon o digitalnoj imovini stupio je na snagu u Srbiji 29. juna ove godine. Njime su definisani osnovni pojmovi, poput virtuelnih valuta i digitalnih tokena, i oblast izdavanja, trgovine i pružanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom u našoj zemlji. Određen je i porez: prilikom trgovanja plaća se namet od 15 odsto na kapitalnu dobit.
    Nadzorni organi određeni Zakonom su Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

    Srpski propisi o digitalnoj imovini

    Dušan Romčević, menadžer regulatornih i pravnih poslova Inicijative „Digitalna Srbija“, koji je vodio radnu grupu Komisije za hartije od vrednosti za izradu Zakona o digitalnoj imovini, ističe da je najvažnije da je pravnim okvirom utvrđeno da je poslovanje vezano za digitalnu imovinu legalno, jer je tako uklonjena svaka nedoumica o zakonitosti posedovanja kriptovaluta.
    Podeli
  • Danas: Kvalitetna omladinska kulturna scena

    Danas: Kvalitetna omladinska kulturna scena

    Aktuelna omladinska kulturna scena u Novom Pazaru je veoma dobra.

    Programi i manifestacije, koji se organizuju, dovoljno su kvalitetni i dinamika je odgovarajuća. Kao neko ko niz godina radi i blisko sarađuje sa mladima kroz nastavu, upućena sam dovoljno u ono što jesu njihove potrebe u ovoj oblasti. Naravno, uvek postoji prostor za unapređenje postojećih i uvođenje novih sadržaja – ocenjuje, za Sandžak Danas, urednica izložbenog i tribinskog programa Galerije MMC u Novom Pazaru, Amra Hodžić Jejna.

    * Da li se u Novom Pazaru dovoljno ulaže u kulturne sadržaje za mlade?

    – Ovaj grad ima puno mladih ljudi. Zbog toga institucije – Kulturni centar, Centar za decu i mlade „Duga“, Kancelarija za mlade, Muzej „Ras“, univerziteti, ali i nevladine organizacije i ostala udruženja građana, ulažu velike napore radi unapređenja kulturnih sadržaja namenjenih mladima. U poslednjih desetak godina, napravljen je veliki napredak u toj oblasti. Znatno je povećan broj programa za mlade. Republika i grad su povećali finansijska ulaganja u infrastrukturu kulturnih institucija, koje realizuju programe za mlade. U Nacrtu plana održivog razvoja grada Novog Pazara, za narednih deset godina, predviđeni su projekti koji pospešuju uključivanje mladih u kulturne sadržaje, ali obuhvataju i afirmisanje kulturnih, programskih i infrastrukturnih projekata.

    * Od aktuelnih sadržaja za mlade, koje posebno izdvajate?

    – Na prvom mestu je Festival stvaralaštva mladih, na kojem učestvuju učenici 21 obrazovno-vaspitne ustanove sa područja grada. Takmiče se u kategorijama drame, recitovanja, skeča, besede, filma, voditeljstva, horskog i solo pevanja, plesa, folklora i likovnog stvaralaštva. Festival je jedan od najboljih načina približavanja kulture mladim ljudima, u cilju podizanja svesti građanima o etičkim i kulturološkim vrednostima. Zahvaljujući mnogim kulturnim i prosvetnim radnicima, Festival je postao primer dobro organizovane i uspešne manifestacije.

    Pored ove manifestacije, Kulturni centar organizuje i Likovni salon mladih za likovne stvaraoce do 35 godina starosti, zatim Smotru besedništva, Dečiji festival „Zlatna nota“… Svake godine dodeljuje se književna nagrada „Aladin Lukač“ za književne stvaraoce do 27 godina iz zemlje i regiona. Tu je sa kvalitetnim programima i manifestacijama, koji zaslužuju pažnju, Centar za decu i mlade „Duga“. Centar organizuje internacionalnu komunikacijsku platformu Dijalog kafe, Dečiju likovnu koloniju „Grad slikan mladošću“, Summer coloured festival, Likovno proleće – dečiji izložbeni program. Od pre nekoliko godina, dodeljuje književnu nagradu „Mirsad Duranović“ za najbolju pesmu mladih autora. Značajan udeo u kreiranju kulturnog života grada ima i nevladin sektor.

    * Koje sadržaje mladima nudi Vaša Galerija?

    – Mladi su uvek dobro došli u Galeriju Multimedijalnog centra (MMC) i kao publika i kao stvaraoci, ali i kao kreatori kulturnih i umetničkih sadržaja. Kada planiramo godišnji izložbeni program, vodimo računa da su mladi likovni stvaraoci zastupljeni kroz  samostalne projekte, posebno, ako su prethodno, bili aktivni u kolektivnom predstavljanju. Naravno, grupne izložbe, kao što su Likovni salon mladih, Jesenji likovni salon, studentske i izložbe likovnih udruženja, ali i likovne kolonije, mesta su gde je lakše predstaviti svoj rad. Tu se radi i produkciji i prezentaciji samo jednog rada, a ne celog projekta za koji je potrebno mnogo više vremena, truda i finansijskih sredstava. Posebno bih izdvojila, Likovni salon mladih, koji predstavlja prestižnu demonstraciju likovnog stvaralaštva mladih umetnika koji žive i rade u oom regionu. Cilj ovog programa je promocija umetnosti mladih i njihova inicijacija u svet likovne umetnosti.

    * Zašto, baš, izdvajate tu manifestaciju?

    – Likovni salon mladih je bijenalnog tipa i održava se duže od 25 godina. Fokusiran je na stvaraoce mlađe od 35 godina starosti. Jedna je od najvažnijih likovnih manifestacija u ovom kraju. Na tom programu predstavljamo već afirmisane mlade umetnike, ali otkrivamo i nove talente, koji su odskora na likovnoj sceni. Povezujemo mlade kreativce, a cilj nam je da uputimo na zdravu komunikaciju preko umetnosti. Likovni salon mladih uvek uključuje impresivan broj radova i napraviti stimulativnu selekciju, koja je dovoljno jasna da prenese poruku na koji način treba pristupati ozbiljnim kolektivnim izložbama kao što je ova, a izazov je i za nas organizatore.

    * Da li u Novom Pazaru ima dovoljno mesta za alternativne kulturne sadržaje?

    – Umetnost je, već duže vreme, izmeštena iz institucija kulture. Ulice, trgovi, kafići, privatni ateljei, klubovi i mesta gde se lako stupa u kontakt i razmenjuju informacije, postali su i mesta održavanja kulturno-umetničkih programa. Mislim da alternativna kultura omogućuje uspostavljanje boljih odnosa sa društvom i samo može da pomogne institucijama kulture u postizanju bolje komunikacije sa publikom. Alternativni kulturni sadržaji moraju da budu deo sveukupne kulturne ponude grada i uglavnom su dobro prihvaćeni od strane kulturnih aktera zaposlenih u institucijama. Konkretno, Kulturni centar, a samim tim i Galerija MMC, uvek je bio podrška projektima alternativne umetničke scene. Među brojnim kulturnim programima koji se planiraju i realizuju, mora biti mesta i za programe koji ne moraju biti organizovani ili pokrenuti od strane zvaničnih institucija.

    * Kada je u gradu bilo više podrške za mlade umetnike, kada ste Vi počinjali ili sada?

    – Pre dvadeset godina, u ovom gradu, nije bilo mnogo akademskih likovnih umetnica i  umetnika, posebno dizajnera. Tada sam bila tek treći diplomirani grafički dizajner u gradu. I opet nije bilo lako. Želela sam da svoju radnu karijeru počnem u toj oblasti, ali radnih mesta nije bilo. Sa druge strane, nisam bila u mogućnosti da pokrenem svoju štampariju ili dizajn studio, jer nisam imala početni kapital, kao ogromna većina mladih ljudi koji završe studije.  Tada sam se okrenula nastavi, magistrirala, doktorirala i zavolela svoju profesiju koja mi nije bila prvi izbor. Uživala sam u radu sa mladim ljudima. Posle sedam godina rada u srednjoj školi i na fakultetu, počela sam da radim u Galeriji Bavljenje kulturnim menadžmentom vas direktno stavlja u svet umetnosti, ali može da bude inhibitorno kada je u pitanju razvijanje ličnog umetničkog potencijala. U celoj toj promociji drugih umetnika  i njihovog rada, prosto nemate vremena da boravite u ateljeu…

    Danas

    Podeli