Author: Zoran Maksimovic

Bošnjačko nacionalno vijeće danas je održalo svečanu sjednicu povodom 30 godina bošnjačke nacionalne zastave i 30 godina rada i djelovanja BNV.

Obraćajući se prisutnima na sjednici, predsjednica BNV Jasmina Curić  rekla je da je vijeće osnovano u teškom, neizvjesnom i opasnom vremenu za bošnjački narod na ovim prostorima, da je osnovano kao civilizacijski odgovor na velikodržavne nacionalizme te kao simbol otpora i nade jednog brojčano malog ali ponosnog naroda.

„Tokom ratnih devedesetih godina, Bošnjačko nacionalno vijeće Sandžaka je bilo ključni faktor mira i stabilnosti na području Sandžaka. Bošnjačko nacionalno vijeće je veoma aktivno vodilo politiku mira, pa se sandžački Bošnjaci u tom periodu nisu odazivali na vojne pozive tadašnje Jugoslavenske narodne armije i nisu učestvovali u ratnim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu. Umjesto ratne, Bošnjačko nacionalno vijeće je vodilo politiku budućnosti. U organizaciji BNVS tokom devedestih godina je preko hiljadu mladih iz Sandžaka upućeno na univerzitete u Tursku i druge zemlje i tamo steklo fakultetsko i više naučno obrazovanje. Danas je, u ovim izazovnim vremenima, pred nama velika odgovornost, i obaveza da izgradimo narušeno jedinstvo, jer samo jedinstveni i okupljeni oko osnovnih elemenata bošnjačke nacionalne politike možemo riješiti status Bošnjaka, status regije Sandžak i obezbijediti sigurnu budućnost za nove generacije. Bošnjaci su autohton evropski narod koji vijekovima živi na ovim prostorima i dijeli ga sa svim ostalim narodima koji žive ovdje. Mi zajedno doprinosimo ljepoti različitosti ovog našeg ponosnog Sandžaka. Iako se danas nalazimo u boljem položaju nego što smo bili prije 30 godina, mi i dalje nismo zadovoljni postojećim stanjem i svojim statusom. Cilj nam je nastavak borbe za naša prava i u svim oblastima života.“ – rekla je Curić.

Na sjednici su uručene i plakete Bošnjačkog nacionalnog vijeća Šefćetu Zatriću i Emiru Ugljaninu za izuzetan doprinos u unaprjeđenju položaja i ostvarivanja prava i sloboda Bošnjaka. Inžinjer arhitekture prof. Šefćet Zatrić je izradio prvu modularnu konstrukciju zastave i grba Bošnjaka Sandžaka sa dispozicijom svih elemenata ovog nacionalnog obilježja, a Emir Ugljanin je 2011. godine izradio uputstvo za izradu i upotrebu Nacionalnog grba i zastave sandžačkih Bošnjaka.

Gostima su se obratili i Bahrim Šabani, narodni poslanik u Skupštini Kosova i Muhamed Mulahmetović, generalni sekretar Fondacije „Alija Izetbegović“.

Sjednici su pored vijećnika i članova Odbora BNV prisustvovali i predstavnici lokalnih vlasti u Sandžaku, generalni konzul R. Turske u Novom Pazaru Bašar Bašol, delegacija Mešihata IZ Sandžaka (Rijaset IZS), bošnjački narodni poslanici u Skupštini Kosova te gosti iz Bosne i Hercegovine. Bošnjačko nacionalno vijeće i Bošnjaci Sandžaka danas obilježavaju 11. maj – Dan zastave te 30 godina postojanja i rada BNV i 30 godina bošnjačke nacionalne zastave. Bošnjačko nacionalno vijeće je osnovano 11. maja 1991. godine u Novom Pazaru kao najviše predstavničko tijelo Bošnjaka Sandžaka.

Grad Novi Pazar dodelio je priznanja humanitarnim organizacijama, pojedincima i volonterima.

Priznanja za humanitarni rad dodeljena su zaslužnim organizacijama i pojedincima na prigodnoj svečanosti u Kulturnom centru.

Govoreći o njihovoj požrtvovanosti i humanosti, gradonačelnik Nihat Biševac ocenio je da su tokom pandemije sve organizacije i humanitarni radnici funkacionisali kao jedno.

“Grad Novi Pazar dodelio je priznanja humanitarnim organizacijama, udruženjima i pojedincima koji su tokom pandemije korona virusa postali pravi junaci, pokazjući svoju humanost, plemenitost, veliko srce, pomažući bolesnim sugrađanima i svima kojima je u tom trenutku pomoć bila potrebna. Delovali su kao jedna organizacija i to je ono što krasi Novi Pazar. Svojim radom stekli su poverenje građana Novog Pazara a posebno dijaspore i postali junaci našeg grada”, kazao je Biševac.

Priznanja su dodelili gradonačelnik i predsednica Skupštine. Nosioci Priznanja grada za humanitarni rad su: Put sredine, Fondacija Solidarnost, Svetionik, CHR Hajrat, Otvorena ruka, Emanet, En-nisa, , Gorska služba spašavanja, Hasene, Jetimi Sandžaka, Humanitarna organizacija Dukađini, Merhamet Sandžaka, Mreža mladih MIZS, NP Institucija, NVO Ćukovac, Organizacija Tenevir, Sevap, Tavus, Volonteri 020, Volonteri NP, Hido Muratović, Jasmin Halitović, Selma Hasić-Manić, Nerma Zekić-Hoćanin, Ljiljana Kostić, Safija Mica Muratović, Anisa Džanfendić Begović.

Na skupu je odata i pošta onima koji su živote izgubili tokom pandemije, koja još uvek traje.

U doba pandemije kovida-19, u moru “lažnih” vesti, strahu od virusa i neizvesnosti, ali i u vreme kada neposredna opasnost po fizičko i mentalno zdravlje i dalje traje, bilo je važno pružiti ljudima i drugu vrstu informacije – reč stručnjaka, savet, pa čak i dozu optimizma. Upravo zbog toga je sajt B92.net pokrenuo projekat #kakosi koji je za nešto manje od dva mesec prepoznat kao generator korisnih informacija i podrške “običnom” čoveku. O tome kako će se projekat dalje razvijati, kada će početi sa radom nova besplatna linija i kome će ona biti namenjena, otkriva Tamara Velkovski, direktorka portala b92.

Sa kojom idejom je startovao projekat #kakosi i na koji način se realizuje?

– Projekat #kakosi startovao je 1. marta sa idejom da pored osnovnih i bez sumnje najvažnijih informacija o pandemiji kovida 19 koje se mogu pronaći na našim standardnim rubrikama, ponudimo i drugu vrstu informacije, reč stručnjaka i savet, pa čak i dozu optimizma u vreme kada neposredna opasnost po fizičko i mentalno zdravlje i dalje traje. Okidač za ovu ideju bila je procena kanadskih stručnjaka da se za 10 -15 % svetske populacije život nikada neće vratiti na staro, kao i da će borba za očuvanje mentalnog zdravlja trajati mnogo duže od borbe za fizičko zdravlje, nakon što masovna vakcinacija i rekvakcinacija nadamo se učine svoje i dovedu do kolektivnog imuniteta. Projekat je infrastrukturno naslonjen na sajt b92.net ali je na našu veliku radost na samom početku izašao iz svojih okvira i sada ga u saradnji sa našim partnerima razvijamo kao medijski projekat, ali i mnogo šire od toga.

Koje su teme zastupljene, kojim aspektima mentalnog zdravlja se bavite i kako?

– #kakosi je projekat koji je zamišljen da u ovim neizvesnim vremenima, u „novoj normalnosti“ ponudi dozu optimizma, vedrine, savet, podršku, da pokuša da odgovori na neka pitanja koja nas sve u manjoj ili većoj meri muče, na primer kako da prevaziđemo egzistencijalne strahove, usamljenost, kako da se brže i lakše adaptiramo na nove životne okolnosti, da probamo da predvidimo i saznamo kako ćemo u narednom periodu ili možda čak i u budućnosti putovati, učiti, družiti se i kupovati. Zaista smo hteli da pitamo ljude kako su, da im pokažemo da ne moraju sve sami, da im ponudimo sve korisne servisne informacije i važne adrese ukoliko se ne osećaju dobro, i da paralelno sa tim i sami damo ideju šta možemo da uradimo da se osećamo bolje. Naše čitaoce usmeravamo na sport, zdrave navike, kuvanje, druženje sa ljubimcima. Što se sporta tiče, tu ćemo uložiti posebne napore, i već smo se iz tog razloga povezali sa Sportskim savezom Srbije. Cenimo što je Savez sa Davorom Štefanekom na čelu, prepoznao značaj zajedničke borbe za mentalno zdravlje kroz sport, i toj saradnji se posebno radujemo.

Koje su ciljne grupe projekta i na koji način im prilazite?

– Ciljna grupa su svi ali ćemo poseban akcenat u narednom periodu staviti na mlade, na adolescente. Smatramo da su mladima ovom pandemijom, konkretnije dugotrajnim karantinima, zatvaranjima kao i insistiranju na socijalnoj distanci, pogođeni gotovo svi aspekti života, a da se o tome ne govori dovoljno. Čini mi se da ta tema nije dovoljno prepoznata u javnoj sferi. Mladi se drugačije druže ili možemo reći i ne druže, ne putuju, učionica izgleda drugačije odnosno postaje digitalna, izostaju kulturne i zabavne manifestacije ili ih ima u manjoj meri, socijalizacija koja je u tim godinama najvažnija seli se na društvene mreže, koje opet čine svoje kada je mentalno zdravlje mladih u pitanju. Ovi naši napori su prepoznati, i ja želim da se zahvalim Ministarstvu omladine i sporta i ministru Udovičiću koji su nam dali nesebičnu javnu podršku da sa ovim projektom nastavimo, te se nadamo i zajedničkim aktivnostima na tom planu.

Na koji način se projekat širi?

– Projekat pokriva čitav dijapazon tema, pa odatle ne čudi široka podrška koju smo odmah u startu dobili. Naš glavni partner na projektu je Klinika za psihijatrijske bolesti „ Dr Laza Lazarević“, sa kojom smo dogovorili niz aktivnosti u narednom periodu. Možda najvažnija stvar koju pokrećemo zajedno u saradnji sa kompanijom Telekom Srbija, jeste telefonska linija besplatna za građane koji pozivaju iz svih nacionalnih mobilnih mreža kao i iz svih nacionalnih fiksnih mreža. Očekujemo da linija proradi narednih dana, biće namenjena upravo mladima, i zapravo će biti treća opcija za poziv, pored dve postojeće linije za podršku koje ova Klinika ima. Radujemo se tome, i svakako će o ovom besplatnom telefonskom broju za pomoć biti više reči narednih dana.

Planovi u narednom periodu

– U saradnji sa našim partnerima očekujemo da čim se epidemiološka situacija dodatno poboljša pokrenemo niz aktivnosti i na terenu. Sam naziv projekta #kakosi ukazuje da našim čitaocima prilazimo na veoma ličnom planu, i sada želimo da priđemo i korak bliže. Portal b92 i do sada se trudio da kredibilnim i pravovremenim informacijama, izbegavajući senzacionalizam u izveštavanju, zavredi pažnju svoje publike, te smo iz tog razloga sebi dali za pravo da se bavimo ovako važnom i osetljivom temom. Mislim da je to prepoznato, komentari u kojima se mogu pročitati dileme, molbe, ispovesti čak, pristižu u velikom broju i mi se trudimo da stručnjaci sa kojima sarađujemo odgovore na sve. Dostupni smo putem mejla, Viber zajednice #kakosi, uskoro i preko telefonske linije, chat kao i q&a formata, jer nam je zaista želja da projekat zaviži kao interaktivan.

izvor: prva.rs

Znatno skromnije nego prethodnih godina, zbog pandemije, organizovana je i svečana akademija, na kojoj su dodeljena najveća priznanja Grada Novog Pazara.

Uručene su povelje i plakete institucijama i pojedincima.

„Ove godine Dan grada obeležavamo u drugačijim okolnostima zbog pandemije koronavirusa, koja je promenila celi svet. Prethodna godina je bila veoma teška. Jedna od najtežih u novijoj istoriji našeg grada. Ali, je pokazana jedna neviđena solidarnost, iznedrila je nove junake, pre svega zdravstvene radnike, njihovo pomoćno osoblje, koji su bili pravi heroji. Kao i svake, i ove godine smo dodelili povelje i plakete insitucijama i pojedincima, koji su se istakli u protekloj godini“, kazao je gradonačelnik Nihat Biševac.

On je podsetio da je Grad Novi Pazar sa simboličnih 10 hiljada dinara nagradio sve zdravstvene radnike, koji su bili u crvenim zonama.

Zahvalio se svima koji su dali doprinos da Novi Pazara izađe iz teške situacije počev od Vlade Srbije, preko republika iz okruženja, Turske… ali posebno se zahvalio dijaspori i podsetio da će jedan od trgova u centru grada nositi ime Trg sandžačke dijaspore, u znak zahvalnosti za sve što iseljenici iz ovog kraja čine za Novi Pazar.

Povelje Grada Novog Pazara dodeljene su za izuzetan doprinos u borbi protiv korone Vojnomedicinskoj akademiji i kliničkim centrima u Kragujevcu, Tuzli i Sarajevu.

“Združenim snagama je naša bolnica počela da radi 6. jula ujutru, kada smo o tome obavestili našeg vrhovnog komandanta, sa sto posteljnih mesta za najteže pacijente u poljskim uslovima. Ono što sam od februara do jula mogao da vidim… koliki su to samo napori naših lekara bili. Ovde smo doživeli jedno ogromno gostoprimstvo, po čemu su Novi Pazar i Sandžak prepoznatljivi”, prisetio se pukovnik prof. dr Miljojko Janošević, sa Vojnomedicinske akademije.

Zbog veoma teške epidemiološke situacije u Bosni i Hercegovini priznanja će predstavnicima kliničkih centara iz Tuzle i Sarajevo biti naknadno uručena. Čestitke Novom Pazaru uputili su video porukama lekari koji su bili u prvim borbenim redovima, i kojima nije bilo teško da ovom gradu priteknu u pomoć.

“I u vreme korone i nakon nje  imate punu podršku Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu”, kazao je dr Slobodan Milisavljević, koji je tokom pandemije u Novom Pazaru proveo značajno vreme sa svojim kolegama.

Osim povelja dodeljene su i plakete pojedincima. Doktorki Tatjani Tanji Petrović  iz Kraljeva za iskazanu humanost u borbi protiv korone. Ona je Novom Pazaru pritekla u pomoć kada je bilo najteže, ali i nedavno kada je veliki broj anesteziologa ispao iz redova zbog zaraze.  Zbog njenog požrtvovanja u više zdravstvenih ustanova u Srbiji zovu je kovid kraljicom, a ona kaže da joj je Novi Pazar ostao najdraži grad.

Plakete su uručene i  Ramizu Etemoviću za izuzetan doprinos razvoju novinarstva u Novom Pazaru, Ivanu Milojeviću   za iskazanu humanost i hrabrost, Šabanu Šarekenpiću za izuzetan doprinos umetničkom stvaralaštvu, Asimu Nikšiću  za izuzetan doprinos očuvanju tradicije Novog Pazar, Emiri Dubarić  za izuzetan doprinos u obrazovanju , porodicama Dragice Premović Aleksić,  koja je posthumno nagrađena za izuzetan doprinos očuvanju kulturno – istorijskog nasleđa Novog Pazara i  Ešrefa Džanefendića  koji je posthumno nagrađen za izuzetan doprinos umetnosti i kulturi Novog Pazara.

“U ime svih dobitnika ovih plaketa želim da se zahvalim građanima Novog Pazara, pre svega, na izuzetnoj ljubavi i podršci kroz sve ove teške dane koje smo mi svi zajedno prošli. Posebno mislim na prošlu godinu. I moram da kažem da ste vi deo naših srca, kao što ćemo i mi nadam se ostati deo vaših”, kazala je anasteziolog dr Tanja Petrović, koja se zahvalila u ime dobitnika plaketa.

Z. M.

Ambasador Egipta Amr Alguvejli posetio je u Novom Pazaru i najvažnije kulturne institucije.  I u muzeju “Ras” i u Kulturnom centru pokazao je zadovoljstvo zbog onog što je video i iskazao  interesovanje za saradnju ustanova kulture iz ovog kraja sa onim u njegovoj zemlji.

U muzeju “Ras”  su ga upoznali sa brojnim detaljima iz bogate istorije ovog kraja.

“Svakako da su posete ovakvih zvaničnika velikih država, velikih civilizacija, velikih zemalja… muzeju kao instituciji, koja čuva istoriju, kulturu i tradiciju Novog Pazara, nama izuzetno značajne i bitne”, kazao je direktor muzeja “Ras” Fuad Baćićanin.

Egipatski diplomata preneo je svoja iskustva iz zemlje koja ima najviše muzeja.

“Sada radimo na jednom od novih nalazišta i jednom novom muzeju, koji će koštati oko milijardu dolara. I on je poseban. Odnosiće se na jedan narod. Prošle godine otvorili smo muzej  sa brojnim znamenitostima, koje svedoči od jednog važnog perioda do danas. Ministarstva turizma i muzeja su zajedničkim snagama ostvarila kod nas posebne rezultate“, kazao je Alguvejli.

Ambasador je obiša i Kulturni centar gde je najpre razgovarao sa direktorom Huseinom Memićem i njegovim saradnicima. Potom su zajedno otvorili  izložbu reprodukcije umetničkih dela iz oblasti arapske kaligrafije, ali i dela primenjene umetnosti egipatske kulture.

„Mi smo razgovarali pre dolaska u galeriju o nekim budućim projektima, koji bi mogli da se realizuju u  skorijoj budućnosti. Siguran sam da ćemo uskoro imati još zanimljivih dešavanja možda u oblasti filma, a možda opet u galeriji.  Možda i mi iz Novog Pazara i Sandžaka odemo u Egipat i predstavimo se nekom našom izložbom i nekim našim projektom“, istakao je Memić.

„Nema jasnijeg jezika među ljudima, medju nacijama od jezika kulture. Imao sam čast da vidim vaše bogatstvo koje imate u muzeju.  I pre nego sam došao da posetim  ovaj Kulturni centar, bio sam ovde sa horom Đulistan i slušao divno izvođenje ilahija.  Kod nas u Egiptu ima izreka: slušaj o osobi pre nego je susretneš. Mi smo o direktoru Memiću čuli mnogo toga lepog, i kad smo ga sreli samo smo se uverili u to“, istakao je ambasador.

Izložbi kaligrafskih dela, koja prestavljaju neverovatnu kombinaciju originalnosti i savremenosti, prisustvovao je i gradonačelnik Nihat Biševac,  a ovi radovi biće dostupni Novopazarcima u naredne dve nedelje.