Do kraja godine svi građani Srbije zdravstvenu knjižicu i vozačku dozvolu imaće u mobilnom telefonu. Reč je o digitalnom novčaniku – sva lična dokumenta, umesto u vidu kartica, biće u elektronskom obliku i to u našim telefonima, saopštio je Zavod za javno zdravlje.
Tako, mobilni telefoni sve više postaju mnogo više od sredstva komunikacije, zvanja i primanja poruka, surfovanja po internetu i izvora informacija. Novčanici i torbice puni plastike, bankovnih kartica, ličnih karti, saobraćajnih i vozačkih dozvola, zdravstvenih knjižica, zameniće pametni telefoni sa digitalnim dokumentima. Uvođenjem digitalnih dokumenata stvoriće se mogućnost ukidanja bespotrebne papirologije i obaveza nošenja brojnih kartica. Jedna od oblasti na koje će digitalizacija uticati na višem nivou jeste zdravstvo. Ona je, prema navodima zdravstvenih radnika, jedna od važnih tema, a najvažnija novina Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, jeste uspostavljanje jedinstvenog elektronskog eKartona, odnosno integrisanog republičkog zdravstvenog sistema.
– To znači da će praktično biti integrisan kompletni sistem vojnog i civilnog zdravstva, i to državnog i privatnog. Sama digitalizacija i ovaj način uspostavljanja elektronskog kartona omogućava, pre svega, najviši nivo bezbednosti podataka, a za to je najzaslužnija Kancelarija za informacione tehnologije i eUpravu. Podsećam da je eUprava Republike Srbije u periodu pandemije značajno pomogla celokupnom sistemu javnog zdravlja, odnosno svim zdravstvenim ustanovama, odličnom organizacijom vakcinacije i testiranja na PCR. To je zapravo bila svojevrsna pokazna vežba šta se dobija digitalizacijom u zdravstvu – na jedan bezbedan način je bilo organizovano i testiranje i sama vakcinacija vrlo lakim pristupom i evidencijom putem portala eUprave. Uspostavljanje eKartona je sada korak dalje u razvoju digitalizacije.
On će sadržati sve zdravstvene podatke pacijenta. Neki od njih već su dostupni u većini ustanova primarne zdravstvene zaštite uvidom preko portala eUprave i sekcije eZdravlje. Ono što je interesno za građane jeste deo „zdravstvo“, gde su dostupni podaci kao što su terapija i recepti, zakazivanje pregleda ili eBolovanje. Praktično, omogućen je uvid u sve preglede koji su obavljeni u zdravstvenim ustanovama. Podaci mogu i da se preuzmu i isključivo izabrani lekar i pacijent imaju pristup pojedinačnoj bazi podataka. Korak dalje u digitalizaciji dozvoljava pristup lekarima specijalistima uvid u karton. Novina koja će ubrzo biti uspostavljena jeste eBolovanje. To će podrazumevati da, onog momenta kada pacijent dobije bolovanje, neće morati da nosi doznake, već će ih automatski slati poslodavcu. Obaveza pacijenta će biti da ode kod lekara na pregled, a kada mu se otvori bolovanje sa ili bez specijalističke konsultacije, automatski će se generisati doznake koja će se slati poslodavcu. Sve je ovo značajno ubrzanje u sistemu i skraćenje puta pacijenta kroz zdravstveni sistem – navodi MSc dr Branko Vujković, direktor Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Digitalizacija u zdravstvu stavlja nas u red zemalja sa najrazvijenijim digitalnim zdravstvenim sistemom
Kako se najavljuje, digitalizacija će biti postepena jer onima sa manje digitalnog znanja nije toliko lako prilagoditi se. Najavljuje se i mogućnost da oni koji ne budu želeli da digitalizuju svoja dokumenta i dalje ih imaju i koriste u materijalnom obliku.
– Digitalizacija u zdravstvenom sistemu omogućava da pacijenti ne budu „kuriri“, da ne nose papirologiju od lekara do lekara i da ne razmišljaju da li su sve poneli ili se neki od izveštaja zagubio. Sa druge strane, lekari će imati značajno više vremena da se posvete pacijentima. Celokupna anamneza, svi podaci vezani za zdravstveno stanje, preglede i kontrole biće na jednom mestu, a sve je to neophodno za praćenje i lečenje akutnih i hroničnih bolesti. Osim primarne upotrebe, koja podrazumeva lečenje, omogućava i sekundarnu upotrebu podataka koja je neophodna za kreiranje zdravstvene politike i mera za poboljšanje zdravlja građana.
Na portalu će se slivati podaci iz celokupnog sistema zdravstvene zaštite. Oni su svakako neophodni i za izradu pojedinih naučnih zaključaka, ali i za izradu naučnih radova koji će omogućiti unapređenje javnog zdravlja – dodaje dr Vujković.
Izvor: telegraf.rs
