Aparati Seizmološkog zavoda Srbije registrovali su noćas oko 2 časa slab potres na području Kraljeva. Reč je o zemljotresu magnitude 1,7 Rihtera koji ne može da izazove nikakvu štetu.
Inače, prošle nedelje registrovan je sličan zemljotres i u Vranju.
Izvor: Blic.rs
Foto: menur / shutterstock
Izrael je rekao da su njegove snage ubile vođu Hamasa Yahya Sinwara u Gazi.
U zajedničkom saopćenju glasnogovornika izraelske vojske i unutarnje sigurnosne agencije Shin Bet navodi se da je vođa Hamasa Yahya Sinwar ubijen jučer tokom operacije u južnom Pojasu Gaze.
Izraelski ministar vanjskih poslova Israel Katz također je potvrdio smrt vođe Hamasa.
Hamas još nije potvrdio Sinwarovu smrt.
“Ovo je značajno vojno i moralno postignuće za Izrael i pobjeda za cijeli slobodni svijet protiv osovine zla radikalnog islama predvođenog Iranom”, rekao je Katz.
Eliminacija Sinwara otvara mogućnost trenutnog oslobađanja talaca i utire put za promjenu koja će dovesti do nove stvarnosti u Gazi – bez Hamasa i bez iranske kontrole, ustvrdio je Katz.
Sinwar je izabran za vođu pokreta Hamas nakon što je Izrael ubio Ismaila Haniyeha u Iranu ranije ove godine.
Tehnološka kompanija objavila je plan da lansira satelite u svemir kako bi počela sa prikupljanjem solarne energije i prenošenjem na Zemlju.
Startap sa sedištem u SAD, planira da postavi grupu satelita u nisku orbitu Zemlje. Svaki od njih bi bio opremljen solarnim panelom, baterijom i infracrvenim laserom za prenos energije.
Kompanija želi da lansira hiljade ovih satelita kako bi prikupila ogromne količine energije.
Koncept solarne energije iz svemira nije nov. Međutim, prethodne ideje o uključivale su velike svemirske letelice u geostacionarnoj orbiti, koje koriste radio-talase za prenos energije na Zemlju.
Aetherflux trenutno radi na svojoj prvoj misiji. Cilj je da krajem 2025. ili početkom 2026. godine lansira demonstracionu letelicu.
Ona je već u fazi izgradnje i cilj je da pokaže da je prenos solarne energije pomoću infracrvenog lasera moguć.
Osnivač startapa Baidžu Bat izjavio je da imaju drugačiji pristup solarnoj energiji iz svemira odnosno ne na način koji su zamišljale naše dede.
Prethodne ideje počivale su na tome da se pošalju skupe, velike letelice u geostacionarnu orbitu, gde bi prikupljale veliku količinu energije i slale je ka jednoj tački na Zemlji.
Razlog zbog kojeg Aetherflux hoće da pošalje hiljade manjih satelita jeste to što u niskoj orbiti ne bi stalno bili izloženi suncu.
Foto: Steve Jennings / Getty images / Profimedia
Na sajtu kompanije navodi se da je ideja o korišćenju solarne energije iz svemira potekla još 1941. od pisca Ajzaka Asimova.
Ono što se posebno ističe jeste da sunce obezbedi više energije za sat vremena nego što potrošimo na Zemlji tokom godinu dana. Za razliku od Zemlje, sunčeva svetlost u svemiru je jača, dostupna u svakom trenutku i na nju ne utiču vremenske prilike.
U kategoriji Tim na sajtu stoji samo Baidžu, ali tu je i oglas za otvorene pozicije za pet različitih inženjera (za lasere, električni dizajn, opto-mehaniku i dr.).
Bat je startap osnovao krajem prošle godine i potpuno mu se posvetio. Pre toga je radio za finansijsku platformu Robinhud, gde je takođe bio jedan od osnivača. Otac mu je radio u NASA i odatle potiče njegovo interesovanje za svemir. Diplomirao je fiziku i matematiku na Stenfordu.
On priznaje da je sve i dalje na nivou teorije kada je reč o prenosu solarne energije iz svemira. Ono što će biti potrebno jeste da satelit bude veoma efikasan u konverziji energije jer se mora računati na gubitke u prenosu.
Bat je prema Forbes listi, trenutno 2006. najbogatiji čovek na planeti. Procenjuje se da njegovo bogatstvo vredi 1,7 milijardi dolara. Ušao je i na novu Forbes listu 400 najbogatijih ljudi u SAD gde je zauzeo 389. mesto.
Ima 39 godina, oženjen je i ima jedno dete, a žive u Palo Altu u Kaliforniji. Njegovi roditelji su se preselili iz Indije u SAD, gde je rođen.
Izvor: forbes.n1info.rs
Deir el-Balah, Gaza, Palestina – Amani Madi još uvijek ne može vjerovati da su ona i njezina porodica preživjeli bombaški napad koji je usred noći pogodio bolnicu Al-Aqsa Martyrs.
Na otvorenom prostoru gdje se rano u ponedjeljak dogodio napad na šatore prognanika, prevladava miris dima, a spaljene konzerve i hrana razbacane su po tlu među izgorjelim dekama i odjećom.
Ljudi lutaju tamo-ovamo. Većina njih nekada je živjela u šatorima, a pokušavaju pronaći nešto što je ostalo iza požara koji je uništio njihove trošne domove.
Napad je pogodio improvizirani kamp koji su postavili prognanici u dvorištu bolnice, ubivši najmanje četiri osobe i ranivši najmanje 40.
“Bilo je 1:10 ujutro kada je snažna eksplozija sve potresla”, prisjeća se Madi, 37-godišnja majka šestero djece, dok sjedi u ostacima svog spaljenog šatora.
Madi pokazuje ranu svog sina Ahmeda gdje je šrapnel ušao u njegovo tijelo, ali doktori je nisu mogli izvaditi jer su medicinske ustanove u Gazi desetkovane izraelskim napadima [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
“Pogledala sam van i vidjela plamen kako guta šatore pokraj našeg”, kaže Madi. “Suprug i ja nosili smo djecu i trčali prema Hitnoj pomoći.
“Na ulazu sam vidjela svog petogodišnjeg sina, koji je vrištao, krvario je. Odvela sam ga doktorima koji su otkrili da ima šrapnele u želucu.”
Doktori su uspjeli previti Ahmeda, ali su morali ostaviti šrapnel na mjestu gdje ga je pogodio, objasnivši Madi da će biti potrebna delikatna operacija za uklanjanje, operacija koja nije moguća s obzirom na teško oštećeni medicinski sektor Gaze.
Razaranje uzrokovano kada je Izrael bombardirao kamp raseljenih ljudi u dvorištu bolnice Al-Aqsa u Deir el-Balahu [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Mnogi Palestinci raseljeni više puta završe u školama i bolnicama, postavljajući šatore iznova i iznova, koristeći sve materijale koje mogu pronaći, grupišući se jedni uz druge zbog nedostatka prostora.
Izraelske bombe proširile su vatru kroz prepune šatore u roku od nekoliko minuta dok su se radnici Civilne zaštite borili da je ugase ograničenim mogućnostima koje su imali.
“Ljudi – žene, muškarci i djeca – bježali su od vatre koja se širila, vrišteći”, kaže Madi. “Neki od njih još su gorjeli, a tijela su im gorjela dok su trčali. Zastrašujuće, užasno, nevjerovatno.
“Gdje bismo trebali ići? Skoro je zima. Zar nema nikoga da zaustavi ovaj holokaust nad nama?”
Madin šator bio je pored šatora Jamalat Wadi, koja je bila praktički usred bombardiranja.
Wadi, 43-godišnja majka, kaže: “Bilo je pravo čudo da smo preživjeli, ja i mojih sedam kćeri.”
“Probudila sam ih, vrišteći, dok nam je naš zapaljeni šator padao na glave.
“Moja susjeda, njen sin i njen muž su izgorjeli. Niko ih nije mogao spasiti”, kaže ona gorko plačući.
Kao i mnogi drugi, Wadi je bila prisiljena bježati mnogo puta, počevši od Shujayee, zatim do Rafaha, Nuseirata i Khan Younisa prije nego što je potražila utočište u bolnici Al-Aqsa.
“Sada smo opet na ulici, ali neću ostati ovdje nakon ovoga. Nigdje nije sigurno.
“Bolnice i škole su na vrhu liste izraelskih ciljeva. Šta smo učinili da ovo zaslužimo?”
Madi hoda sa svojom djecom kroz ruševine uzrokovane bombardiranjem [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Maha Al-Sarsak (17), živi u šatoru pokraj onih koji su izgorjeli. Šator njezine porodice nije bio pogođen, ali je svjedočila prvim trenucima eksplozije i požara.
Al-Sarsak hoda kroz stravično mjesto pokolja koje je za sobom ostavilo bombardiranje, plačući.
Raseljena je u Al-Aqsi sa svojom porodicom već devet mjeseci.
Nakon što je bolničko područje bilo nekoliko puta meta, kaže, prestala je spavati noću zbog straha od novog izraelskog bombardiranja.
“Bila sam budna. Dogodilo se ono čega sam se bojala, po sedmi put. Čula sam udar iz smjera šatora nasuprot nama. Vikala sam za majkom i svojih osmero braće i sestara i istrčali smo prema zgradi bolnice.”
“Vidjela sam našu susjedu Alaa Al-Dalu (37) potpuno spaljenu i njeno tijelo spaljeno zajedno sa sinom Shaabanom (20).
“Kad su micali žrtve odande, vidjela sam kako je noga pala na tlo”, dodaje Al-Sarsak dok plače.
“Rekli su da je jug siguran, ali sigurnosti nema. Ljudi su živi spaljivani, a mi smo proveli jednu strašnu noć. Svaki put kad je bolnica gađana, mi smo prestravljeni,” kaže Al-Sarsak.
“Ali prošla je noć bila najstrašnija. Vatra je u trenu progutala šatore i tijela ljudi. O, Bože, smiluj se.”
Sve češće primećujemo naslove koji govore da će veštačka inteligencija zameniti programere, ali i o tome da ćemo svi postati programeri. Osnivač kompanije NVIDIA Jasen Haung dotiče se obe strane: „Naš posao je da stvorimo takvu računarsku tehnologiju, da niko ne mora da programira. I da je programski jezik ljudski, tako da su svi na svetu sada programeri. Ovo je čudo veštačke inteligencije“
Pitanje da li će veštačka inteligencija zameniti programere izaziva puno kontroverzi i burne reakcije, ali se na kraju sve svodi na interpretaciju činjenice da će se posao programera svakako promeniti sa novim tehnološkim talasom u kome dominira veštačka inteligencija, verovatno najviše do sada.
Druga strana, koja se tiče demokratizacije programiranja, možda izaziva manje polemike, ali to ne znači da je manje važna. Programerski posao je oduvek takav da se seče grana na kojoj se sedi, pa lošije prođu oni koji ne pređu na vreme na novu granu ili nemaju tu sreću da su na grani koja će izdržati do kraja karijere. Upliv tehnologije u druge profesije u zbiru će doneti mnogo veće promene u karijerama, uključujući izazove, prilike i potrese koji možda do sada nisu bili uobičajeni.
Sam svoj daktilograf
Ovo nije prvi put u istoriji da razvojem tehnologije neke profesije nastaju, nestaju i menjaju se. Dobro poznat primer je profesija daktilografa koja je nastala pojavom pisaćih mašina i nestala tokom 1990-tih godina sa sve većom rasprostranjenošću personalnih računara. Pritom potreba za samom veštinom kucanja nije nestala, već je postala još rasprostranjenija u mnogim poslovima u kojima je svako postao svoj daktilograf.
Ono što je potpuno nestalo je prekucavanje, a mnoga radna mesta koja su obuhvatala kucanje, kao što su personalni asistenti, su doživela veću ili manju promenu uz obavezno korišćenje personalnih računara umesto pisaće mašine.
Brisanje granica između profesija
Ako bismo posao programera gledali primarno kao korišćenje tastature za ukucavanje koda, opravdano bi bilo strahovati da će završiti kao daktilografi.
Ako sa druge strane posao programera vidimo kao donošenje niza odluka na različitim nivoima i dubinama razumevanja problema i tehnološkog rešenja, onda će veštačka inteligencija biti još jedna tehnologija koja rasterećuje programera rutinskih poslova.
Ali će to istovremeno dovesti i do sve većeg razlikovanja poslova koji su se nekada smatrali programerskim, a sada jednim delom dublje ulaze u različite specifične oblasti. Već danas možemo, na primer, diskutovati o tome da li je i u kom slučaju analitičar podataka programer. Šta će se na kraju zvati poslom programera, a šta neće, ostaje pitanje i možda će zaista sve manje ljudi svoje zanimanje prosto zvati programerskim.
U svakom slučaju, glavnina znanja i veština koje su potrebne današnjim programerima ostaju značajna i postaju sve važnija za širi krug profesija. Glavno što bledi je linija tradicionalne podele na tehnološke i domenske stručnjake. U problemu su zapravo tradicionalna karijerna opredeljenja da se treba čvrsto držati na jednoj strani te linije.
Algoritamsko razmišljanje
Ideja da u raznim profesijama treba umeti razmišljati kao programer nije nova. Termin computational thinking uveo je Jeanette Wing u istoimenom članku članku iz 2006. godine, gde u podnaslovu stoji da je to univerzalno primenljiv način razmišljanja i skup veština koje bi svi, ne samo kompjuterski stručnjaci, bili radi da nauče i koriste. U prevodu na srpski se često koristi srodan termin „algoritamsko razmišljanje“.
Ideja da sva deca treba da uče programiranje je razvijena na konceptima koje je opisao Wing, a ne na ideji masovnog profesionalnog opredeljivanja za programiranje. Ta druga ideja je bivala izražena u „zlatnim periodima“ za programerske poslove kada je postojala percepcija da svako ko išta zna o programiranju može da nađe dobro plaćen posao. Zapravo nikad nije bilo dobro preporučivati programersko profesionalno opredeljivanje nezavisno od individualnih sklonosti i talenata, a posebno ne sa najnovijim razvojem veštačke inteligencije.
Učiti, učiti i samo učiti
Veštačka inteligencija će zapravo osloboditi sve veći prostor da se ljudi zadrže na svom osnovnom profesionalnom opredeljenju u skladu sa svojim sklonostima i iskustvom, ali tako što će dovoljno razumeti tehnologiju koja omogućava rešavanje sve složenijih problema u oblasti kojom se primarno bave.
Sa druge strane oni koji su profesionalno primarno opredeljeni za tehnologiju treba da budu otvoreni za sticanje dodatnih znanja iz oblasti primene tehnologije, opet da bi na što bolji način učestvovali u rešavanju problema iz te oblasti.
Ključna poruka i za one koji su primarno opredeljeni za tehnologiju i za one koji su primarno opredeljeni za druge oblasti jeste da neće izgubiti na fokusu svoje karijere ako neko vreme posvete sticanju znanja van svoje primarne discipline. Pritom ceo život treba učiti nešto novo, tako da sve vaše staro iskustvo i znanje postaje dodatna vrednost i omogućava dublje i šire razumevanje onoga što ste novo naučili.
„Razgovor“ sa računarom
Na žalost, u našem obrazovnom sistemu će vas tokom školovanja malo ko ohrabriti da na taj način posmatrate svoju karijeru. To je posebno izraženo na nivoima obrazovanja koji uključuju profesionalno opredeljenje gde dominira sistem vrednosti određene profesije.
Koncept algoritamskog razmišljanja je pre skoro dvadeset godina jasno ukazao da neka znanja i načini razmišljanja koji se tradicionalno vezuju za stručnjake u oblasti informacionih tehnologija postaju potrebna široj populaciji. Sa aktuelnim bumom veštačke inteligencije taj koncept postaje još značajniji, samo što ga možda treba ponovo razraditi, prilagođeno aktuelnom kontekstu.
Uprošćeno, u novoj razradi koncepta algoritamskog razmišljanja, pored programiranja u prvi plan dolaze i alati veštačke inteligencije, veća uloga domena primene i izraženija perspektiva celoživotnog učenja.
Sam pojam algoritamskog razmišljanja treba šire posmatrati obuhvatajući sve scenarije gde čovek oblikuje procese koje će računar automatizovati. U vreme dok upravljanje računarom putem prirodnog jezika nije bilo toliko razvijeno, a posebno ne za programiranje, pojam algoritma je uobičajeno povezivan sa formalnim notacijama putem kojih se algoritam specificira.
Međutim, način razmišljanja koji stoji iza oblikovanja automatizovanog procesa se sada razvija kroz širi spektar iskustava uključujući i korišćenje prirodnog jezika u interakciji sa računarom, kao i druge forme interakcije koje veštačka inteligencija donosi.
Autor je direktor za veštačku inteligenciju Fondacije Petlja
Izvor: vreme.com