Još kao dete želeo je da leti i stigne do velikih nebeskih visina na sopstvenim krilima. Kao desetogodišnji dečak napravio je od najlona i drveta prvu improvizovanu letelicu i još tada je znao da će to zauvek biti njegova strast, ali i neobičan, opasan hobi. Esat Beširović iz Novog Pazara ima 57 godina i on je jedan od veoma retkih zmajara u Srbiji.
– Uvek sam želeo da letim kao ptica, a krila naravno nemam pa sam od malena smišljao razne načine du tu moju želju ostvarim. U početku je bilo mnogo onih koji su mi se smejali, često su me u prolazu pitali “da li si naučio da letiš”. Ja sam vežbao i radio na tome da ostvarim svoj san, u čemu sam i uspeo, započinje priču za RINU Esat.
Prvo je počelo sa samo nekoliko metara koliko je mogao u samom startu da poleti, da bi nakon mnogo truda napredovao i vinuo se do neslućenih visina. Svog zmaja sam je napravio, a delove je nabavio iz Nemačke. Esat kaže da je ovaj hobi izuzetno opasan i rizičan, ako se ne poštuju stroga pravila.
– Najvažnije je pravilno proceniti vremenske uslove, to je presudno pri svakom letu. Kad se kreće, mora se trčati u pravcu vetra, nikako drugačije I tek onda nakon dobrog zaleta skočiti poleteti. Sve se mora raditi postepeno korak po korak. Ja sam prvo išao na jako mala uzvišenja, pa sam korak po korak povećavao visinu. Nekada se dešava da iako vreme procenite ispravno, naiđu oblaci i može biti jako opasno, kaže Esat.
Do sada se nekoliko puta našao u opasnosti, ipak jedna od najozbiljniji nezgoda desila se preko oko mesec dana.
– Popravljao sam krilo na zmaju i hteo sam da ga proverim, međutim vetar je u toku leta prevrnuo krilo, ja sam dosta lagan u smislu kilaže i krenulo je da me nosi. Dok sam padao samo sam razmišljao kako da se postavim da ne padnem na glavu. Ipak, bio sam dovoljno pribran da otvorim padobran, koji se otvorio na jako niskoj visini. Imao sam mnogo sreće kad je to u pitanju. Pao sam na kraju u granje i prošao bez povreda, kaže ovaj hrabri zmajar.
Najduži let, od čak dva puna sata, izveo je u Mojkovcu u Crnoj Gori na 2200 metara nadmorske visine. Ovaj novopazarski čovek ptica i dalje ne namerava da stane jer kako kaže, jednom kad taj let uđe u krv – nema stajanja.
– Osećaj kad poletim je nestvaran, neverovatan, ne može se to rečima opisati. Osećaš se kao ptica, da možeš da odletiš gde god da poželiš. Svaki kilometar je jedna mala pobeda, zaključuje Esat.
Foto: RINA
Izvor: blic.rs
