Stigle su nove cene goriva, tako da će od danas, od 15 časova, na pumpama u Srbiji litar evrodizela koštati 195 dinara, a litar benzina evropremijum BMB biće 184 dinara.
Nove cene goriva biće na snazi do sledećeg petka, 30. avgusta.
U odnosu na prošlu nedelju dizel i benzin jeftiniji su za tri dinara.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Vlada Srbije prihvatila njegov predlog i da će povećanje penzija biti ne od 1. januara naredne godine, već od 1. decembra, kao i da veruje da će ono biti 11 odsto.
“Želim da kažem našim penzionerima da je izgleda vlada prihvatila ideju da od 1. decembra bude povećanje penzija, mesec dana ranije. Verujem da će biti 11 procenata, a biće još mnogo dobrih vesti”, rekao je Vučić u video poruci objavljenoj na instagram profilu “buducnostsrbijeav”.
On je rekao povodom pretnji državnim organima, političarima koji misle drugačije, tužiocima, sudijama, naučnicima koji su se, kako je rekao, drznuli da kažu istinu i da se suprotstave narativu “tajkuna i kriminalca Dragana Šolaka i njegovih političkih slugu”, da mogu da ga ubiju ali da pobede u Srbiji i naprave neku revoluciju neće.
Tanjug
Novopazarska policija uhapsila je A.P. (33) iz ovog grada zbog sumnje da je nožem lakše povredio dvojicu muškaraca, saopšteno je iz Policijske uprave Novi Pazar.
Policija ga se sumnjiči da je u četvrtak veče, oko 22 sata, nasrnuo na dvojicu muškaraca, starosti 31 i 32 godine, a zatim ih nožem povredio. Povređeni muškarci su zbrinuti u Opštoj bolnici Novi Pazar, a lekari su im konstatovali lake telesne povrede.
Zbog sumnje da je počinio krivično delo laka telesna povreda, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru odredilo mu je zadržavanje do 48 sati.
Evropska unija potvrdila je da od 10. novembra počinje sa radom novi sistem ulaska i izlaska u zemlje šengenskog prostora!
Agencija za identifikaciona dokumenta (IDEEA) Bosne i Hercegovine pojasnila je nova pravila ulaska u Evropsku uniju koja će ubuduće važiti za građane Zapadnog Balkana. Navedeno je da će izmene obuhvatiti šezdesetak zemalja čiji će građani imati drugačiji način prelaska granice u zemlje EU. Putnici će na granici morati da predaju biometrijske podatke poput otisaka prstiju i fotografije lica.
Glavne promene uključuju uvođenje Evropskog sistema ulaska/izlaska (EES) i Evropskog sistema informacija i autorizacije putovanja (ETIAS).
– Sistem EES služi za praćenje vremena i mesta boravka u EU kako bi se osiguralo da putnici ne borave duže od 90 dana u periodu od šest meseci. Prilikom prvog prelaska granice uzimaće se biometrijski podaci čime se eliminiše potreba za unošenjem pečata u pasoše na graničnom prelazu. To smanjuje rizik od zloupotrebe identiteta i omogućava nosiocima putnih isprava koji često prelaze granicu da izbegnu čestu zamenu pasoša zbog popunjenosti svih strana pečatima – navodi Agencija za identifikaciona dokumenta.
ETIAS sistem je takođeonlajn formular u kome se unose podaci o putnoj ispravi i mestu boravka uz dodatnu taksu u iznosu od sedam evra. Formular će važiti do tri godine ili do zamene putne isprave.
Evropska unija planira da pokrene EES sistem do 10. novembra dok će ETIAS sistem profunkcionisati sredinom 2025. godine.
Putnici koji poseduju putne isprave najnovije generacije s potpunom biometrijom moći da će koriste nove tehnologije. S obzirom da su novi obrasci u onlajn formi IDDEEA očekuje povećanu potrebu za korišćenjem zvaničnog elektronskog potpisa.
Nove mere imaju za cilj da otežaju kriminalcima ili teroristima ulazak u Evropsku uniju s lažnim pasošima.
Opomena za poreska dugovanja se obično dobija kada poreski obveznik ne plati svoje poreske obaveze u roku predviđenom zakonom ili u skladu sa rešenjem o poreskom dugu. Poreska uprava šalje opomenu nakon isteka roka za plaćanje poreza, a pre nego što preduzme dalje prinudne mere naplate, kao što su blokada računa ili izvršenje na imovini.
Kada je poreska obaveza dospela, postoji određeni rok u kojem se porez mora platiti. Ovaj rok zavisi od vrste poreza, ali je obično jasno definisan u poreskom rešenju ili zakonskim propisima.
Rok za plaćanje nakon opomene može biti različit, ali obično iznosi pet do 15 dana od dana prijema opomene. Ako poreski obveznik ne plati dug u predviđenom roku, smatra se da ima zaostala poreska dugovanja.
Kao što poreznici mogu u roku od pet godina da utvrđuju porez, tako imaju isti rok i za naplatu dospelog poreza. Ukoliko ne naplati porez u roku od pet godina od nastale obaveze, niti u tom roku pošalje opomenu građaninu ili učini bilo koju radnju u cilju naplate poreza, istekom roka se gubi pravo na naplatu.
Apsolutna zastarelost poreskog duga predstavlja situaciju kada Poreska uprava nema prava da traži naplatu dospelih fiskalnih davanja, što se u praksi, prema rečima poreznika, zaista retko događa.
Ukoliko Poreska uprava preduzme bilo kakvu radnju, odnosno ako pošalje opomenu za poreski dug i slično, tada se zastarelost prekida i ponovo počinje da teče po istim pravilima, odnosno ponovo se primenjuje rok zastarelosti od pet godina.
Ako Poreska uprava ipak po nastupanju zastarelosti donese rešenje o utvrđivanju poreza, građanin treba da podnese žalbu u kojoj će tražiti da se to rešenje poništi, jer je doneto nakon isteka roka zastarelosti.
Kada je reč o fizičkim licima koji vrše poslovanje, odnosno preduzetnicima, na njih se primenjuje Zakon o obligacionim odnosima, koji zastarelost tumači kao prestanak prava zahtevanja ispunjenja obaveze.
Zastarelost počinje kada protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao potraživati ispunjenje obaveze, a počinje da teče od prvog narednog dana u odnosu na dan kada je obaveza trebalo da bude ispunjena. Rok zastarelosti za međusobna potraživanja pravnih lica je tri godine, međutim kako je preduzetnik fizičko lice, tada se primenjuje opšti rok zastarelosti od deset godina koji se primenjuje na fizička lica.
Poreska uprava može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično odložiti plaćanje dugovanog poreza pod uslovom da njegovo plaćanje za obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje ili nanosi bitnu ekonomsku štetu.
Odlaganje plaćanja dugovanog poreza vrši se potpisivanjem sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno donošenjem rešenja od strane Poreske uprave.
Da bi obveznik mogao da ostvari navedeno pravo neophodno je da podnese zahtev nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, s tim što uz zahtev podnosi i sredstvo obezbeđenja naplate, koje ne može biti manje od visine dugovanog poreza čije se odlaganje plaćanja traži.
Sredstva obezbeđenja naplate mogu biti hipoteka na nepokretnost, jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine, zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika, neopoziva bankarska garancija.
Poreskom obvezniku kome je u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji odloženo plaćanje dugovanog poreza, a koji redovno izmiruje rate dospelih obaveza i tekuće obaveze, u slučaju da pre isteka roka isplati dugovani porez otpisuje se 50 odsto kamate koja se odnosi na odloženi dug.
Pravo na otpis 50 procenata kamate ne ostvaruje se za odlaganje plaćanja dugovanog poreza kada je obaveza utvrđena rešenjem u postupku poreske kontrole.