Author: Katarina Radovic

Naveo je da je zaključno sa januarom ove godine starim vlasnicima vraćeno 5.248 poslovnih prostora, 1.220 stanova, kao i 1.406 zgrada sa ukupno 7.874 objekta ukupne površine 579.000 kvadrata.

“Do sada je ukupno vraćeno i građevinsko zemljište u površini od oko 683 hektara, poljoprivredno zemljište u površini od oko 94.620 hektara, dok je površina šuma i šumskog zemljišta koje su vraćene oko 7.030 hektara”, rekao je Sekulić.

Prema njegovim rečima, u narednih četiri do pet godina trebalo bi da se donesu sva rešenja o pravu na obeštećenje, jer je trenutno od ukupno podnetih zahteva oko 90 odsto njih rešeno.

Sekulić je naglasio da je zakon predvideo da je maksimalni iznos obeštećenja koji može da se isplati naslednicima, sa kamatom, 500.000 evra, dodajući da ograničenja za minimalne isplate nema i da se na osnovu do sada donetih rešenja isplata kretala od oko 100 evra pa do predviđenog maksimuma.

On je podsetio da je postupak obeštećenja starih vlasnika, koji su imali priliku da u periodu od 2012. do 2014. prijave svoja potraživanja, počeo pre tri godine i da isplata nakon pozitivno donetih rešenja teče bez ikakvih problema.

“Tokom godine imate dve isplate, odnosno u januaru dospevaju obveznice, a u martu se isplaćuje akontacija. Država one obaveze koje je preuzela, ispunjava u jednom danu. Do sada, nismo imali ni jednu žalbu. Bude nekih tehničkih problema, ali to rešavamo jako brzo, sa Upravom za javni dug koji je nadležan za isplatu u obeštećenju”, objasnio je Sekulić.

On je naveo i da od trenutka donošenja rešenja vlasnici treba da budu potpuno obeštećeni u narednih 12 godina.

Dodao je da je restitucija u Srbiji široko postavljena u odnosu na druge zemlje u pogledu nasleđivanja.

“Srbija je imala najduži rok za podnošenje zahteva, dve godine. Vrsta imovine za vraćanje nije ograničena, naravno, osim one imovine ekstremno, koja se nalazi u javnoj svojini, koja je nužna za funkcioniranje državnih organa, ali toga opet nema mnogo. I ambasade su izuzete od vraćanja”, rekao je on i dodao da mora da postoji balans kako se ne bi napravili problemi.

Sekulić je naglasio i da je Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predviđen fond za obeštećenje od dve milijarde evra, dok je ukupna vrednost imovine procenjena na 13,5 milijardi evra.

“Država Srbija ne bi mogla da iznese taj teret, a ni jedna država u Evropi nije išla na potpunu restituciju, koja se kod nas pominje. Znači, uvek se mora voditi računa, pre svega o makroekonomskoj stabilnosti zemlje, jer je obim oduzimanja imovine bio ogroman. Ovako kako Srbija kao država postupa je fer”, objasnio je Sekulić.

On je dodao da dodatnih rokova za podnošenje zahteva za restituciju neće biti, jer, kako je naglasio, time bi se država držala stalno u nedefinisanom odnosu prema svojoj imovini.

” Zato je bitno da smo mi nakon već dve godine, imajući dobru evidenciju, utvrdili koliko se imovine potražuje i danas imamo odličnu komunikaciju sa svim državnim organima. Kada se planira investicija ili otuđuje neki deo državne imovine, bilo da to otuđuju lokalne samouprave ili republička ministarstva ili drugi entiteti u osnivanju srpske države, mi imamo podatke o tome. Ali, kažem, vrlo je specifičan postupak i uvek se mora voditi računa da se taj balans zadrži”, ukazao je Sekulić.

Tanjug/ RTV