Prema nekim procenama u platformskoj ekonomiji u 2023. godini u svetu je bilo skoro 30 miliona radnika, među kojima su dostavljači hrane činili četvrtinu. Prema podacima Centra za istraživanje javnih politika Gigmetar objavljenog u maju 2023.godine u Novom Pazaru je više od jednog procenta radne snage bilo medju platformskim radnicima. Ko su platformski radnici i kako je organizovan njihov rad u Novom Pazaru? Koliko ih ima i kakav je njihov status?
Edin Ajdinović je dvadesetpetogodišnji Novopazarac koji odnedavno radi za Wolt kao dostavljač hrane. Zadovoljan je za sada jer je to posao koji kako kaže neće biti dugoročna opcija. Zarada je prihvatljiva iako osim novca ne dobija ništa više poput socijalnog i zdravstvenog osiguranja.
„Radim već izvesno vreme, odgovaraju mi uslovi rada. Sve zavisi od mene i koliko isporučim hrane. Od mene zavisi koliko ću biti plaćen“ – kaže Edin i dodaje da mu u ovom trenutku nije toliko bitno što nije osiguran jer je mlad i ima vremena kada će razmišljati o stažu i tim stvarima.
„Ja sam angažovan preko posredničke agencije u Beogradu i nisam direktno zaposlen u Woltu. Za sada nemam zamerki jer mi je cilj da što više zaradim. Uslovi su dobri iako se radi po kiši, snegu, mrazu“ – objašanjava ovaj Novopazarac.
Iako se zaposleni u Woltu, bar ovi koji rade u Novom Pazaru, ne žale na uslove, posebno na činjenicu da nemaju adekvatne ugovore o radu, to međutim ima cenu – ovi radnici ne mogu da ostvare osnovna prava kao što su na primer penzijsko-invalidsko osiguranje, plaćeno bolovanje ili odmor. A ukoliko sami sebi uplaćuju poreze i doprinose drastično smanjuju svoje zarade.
Kako je regulisan platformski rad
Ovo nije problem samo Srbije, već i Evropske unije, gde je protekle godine prema nekim procenama u platformskoj ekonomiji bilo skoro 30 miliona radnika, među kojima su dostavljači hrane činili četvrtinu.
Sa druge strane platformski radnici su i frilenseri koji pretežno rade za inostrane poslodavce – najviše u oblastima kao što su IT, dizajn, škole stranih jezika.
I njihov radni odnos često nije definisan adekvatnim ugovorima a kako bi mogli da dobijaju novac najčešće moraju da osnivaju preduzetničke radnje. Umesto da imaju neke od standardnih ugovora – poput onih na određeno odnosno neodređeno vreme – oni sklapaju ugovore sa platformama ili kao preduzetnici ili uz posredovanje neke treće kompanije.
Tako je i Novopazarac Dženan Hajrović bio prinuđen da otvori svoju firmu kako bi mogao da radi sa inostranim klijentima u oblasti grafičkog dizajna i multimedije. Priznaje da bi voleo da je tržište platformskih radnika bolje uređeno u Srbiji te da bi poreska politika morala biti podsticajnija.
“ Imam dva klijenta, jednog iz Švajcarske, drugog iz Amerike. Nemam sa njima nikakav strog ugovor ali dugoročno radim sa njima i svi smo zadovoljni. Morao sam da otvorim preduzetničku radnju i mesečno plaćam porez koji bi, moram da istaknem, mogao da bude manji. Država bi trebala da nam pomogne da ostanemo u zemlji i radimo. Posebno mi koji smo iz lokalnih sredina” – kaže Dženan.
On ističe da su mnoge države videle šansu u povoljnoj poreskoj politici za digitalne nomade i frilensere koji su dolazili u te zemlje, pre svega Portugaliju, Španiju, Estoniju, odakle su radili, plaćali porez, doprinosili lokalnoj ekonomiji. Tamo su platformski radnici zaštićeniji.
“Ne vidim razlog da se to ne uradi i u Srbiji. Na mnoge načine će država prihodovati, siguran sam, a ne samo od oporezivanja frilensera”- kaže Dženan.
Visoki porezi za otvaranje samostalne firme
I Edin sa početka priče je pre rada u Woltu bio platformski radnik – davao je časove online đacima u Kini. Uspevao je da zaradi dovoljno ali su provizije koje je morao da plaća banci a onda i posredničkoj firmi bile visoke i nije mu se više isplatilo. Posebno nakon pandemije korona virusa kada se ovo tržište, kako kaže, pokvarilo.
“Ja sam i tad želeo da otvorim firmu i zvao sam Ministarstvo finansija i oni su mi tada rekli da oni ne znaju tačno koliko ću morati da plaćam porez ali su pomenuli neki procenat oko 50 odsto. Meni se to nije isplatilo uopšte” – kaže Edin i objašnjava da je slaba informisanost mladih o obavezama ali i pravima u platformskom radu.
Prema najnovijim podacima Centra za istraživanje javnih politika u oktobru 2023.godine u Srbiji je došlo do pada populacije gig radnika. Taj pad je doveo do promena kada je u pitanju zastupljenost pojedinih profesija unutar regiona. Dve najzastupljenije profesije u svim regionima su i dalje kreativne usluge i multimedija (1. mesto) i razvoj softvera (2. mesto), a dve najmanje zastupljene profesije u svim regionima su prodaja i marketing (na 5. mestu) i profesionalne usluge (na 6. mestu)
Stručnjak za radno pravo iz Novog Pazara Željko Stojković kaže da u Srbiji platformski rad i dalje nije regulisan Zakonom o radu već se oslanja na Zakon o agencijskom zapošljavanju pa radnici ostaju bez dela prava na koja drugi zaposleni računaju.
“To su pristup nadoknadi za nezaposlenost, plaćeno bolovanje, godišnji odmor i porodiljsko odsustvo. Potrebno je zaista urediti ovu oblast jer je u Srbiji sve više onih koji žele odnosno imaju veštine i znanja koje mogu da iskoriste i rade od kuće posredstvom različitih platformi, a da opet budu obezbeđeni pravno. Jako je bitno da se propiše kako i na koji način se obavlja platformski rad, sam odnos između poslodavaca i zaposlenih, prava radnika… Očekujem neke izmene u Zakonu o radu sledeće godine, odnosno sa formiranjem nove Vlade” – smatra Stojković.
Novi Pazar je jedan od onih gradova u kojima se iz godine u godinu povećava broj platformskih radnika, pre svega onih vezanih za IT industriju u širokom smislu. Otvaranje Smart City centra koji će moći da zaposli 1000 mladih stručnjaka i da im ponudi kompletne uslove za rad unaprediće i uslove za ostale platformske radnike u ovom gradu, smatraju stručnjaci.
K.Radović
No, pre toga, Sajtarić je pozvao sve poljoprivrednike da se što pre jave stručnim službama kako bi preregistrovali svoja poljoprivredna gazdinstva jer bez tog uslova nema ni subvencija ali ni konkurisanja za projekte.
