Danas se održavaju izbori za predsednika Crne Gore, na kojima pravo glasa ima 542.154 građana Crne Gore. Biračka mesta otvorena su od sedam sati ujutru do 20 časova.
Prema podacima posmatrača, do 9 sati glasalo je oko sedam odsto upisanih birača.
Predsednik Crne Gore biće kandidat (ili kandidatkinja) koji u prvom krugu osvoji više od polovine glasova. Ukoliko niko to ne uspe, održava se drugi krug u kome se nadmeću dvoje najuspešnijih – on će, ako to bude potrebno, biti održan 2. aprila. Predsednik države bira se na petogodišnji mandat.
Za petogodišnji mandat bore se aktealni šef države i kandidat njegove Demokratske partije socijalista Milo Đukanović te čelnik Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić, zastupnica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković, predsednik Demokrata Alekse Bečića, Jakov Milatović iz Pokreta Europa sad (PES), čelnik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović, te influencer Jovan Radulović.
Birači u Crnoj Gori poslednji put su na drugi krug predsedničkih izbora izlazili 1997, kada je Đukanović pobedio Momira Bulatovića, nekadašnjeg saborca iz socijalističke ere bivše Jugoslavije, iako je izgubio u prvom krugu.
Procene su da bi i ovog puta lako moglo da dođe do drugog kruga.
Šta god da se dogodi, građani Crne Gore će svakako uskoro ponovo na glasanje – u junu.
Državni univerzitet u Novom Pazaru u utorak, 21. marta 2023. godine, organizuje manifestaciju „Festival nauke i kulture”. Cilj manifestacije je da učenicima završnih razreda srednjih i osnovnih škola prezentuje zanimljivu stranu naučnog i kulturnog stvaralaštva.
Učesnici Festivala su studenti i nastavnici svih studijskih programa iz oblasti društveno-humanističkih, prirodno-matematičkih, tehničko-tehnoloških i medicinskih nauka. U program su uključeni i predstavnici Studentskog parlamenta Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
Planirane aktivnosti su interaktivnog tipa, u vidu radionica, ogleda, eksperimenata i kvizova a predviđena su i popularna, zanimljiva predavanja. Ovo je i prilika da budući studenti dobiju informacije vezane za upis u prvu godinu studija.
Festival se održava od 10 do 17 časova u holu Državnog univerziteta.
Poslednji “Festival nauke i kulture” održan je 2019. godine u Domu omladine.
Velika ekološka akcija u organizaciji Grada Novog Pazara i Odeljenja za zaštitu životne sredine biće održana sutra u 11h na više lokacija u gradu ali i van grada. Okupljanje zainteresovanih učesnika zakazano je za 11 časova ispred Gradske uprave. U akciji će učestvovati sportski klubovi, nevladine organizacije, javna preduzeća ali i đaci svih osnovnih i srednjih škola.
Prema rečima koordinatora akcije Nedžada Eminovića, ekološka akcija u subotu se realizuje na inicijativu gradonačelnika Nihata Biševca. Ove godine je malo ranije organizovana nego inače zbog dolaska meseca Ramazana.
Učesnici akcije koji će čistiti lokacije koje nisu u centru grada ne moraju da dolaze ispred Gradske uprave već mogu pravo ići na dogovorene lokacije.
Đaci osnovnih i srednjih škola sutra će čistiti dvorišta svojih škola kao i prostor oko njih. Ribolovci će u nedelju sprovesti akciju čišćenja reke Raške. Oni će se okupiti u 10h kod ribnjaka ND.
Radnici javni preduzeća najviše će se baviti uklanjanjem divljih deponija na više lokacija u gradu. Prošle godine, krajem juna, danima su radnici i mehanizacija JKP “Gradska čistoća” i Direkcije radili na uklanjanju divljih deponija. Oni su radili i na lokacijama na kojima je bilo različitog teškog otpada, najviše onog iz građevinskog sektora.
Mehanizacija i ljudstvo ta dva preduzeća radili su i na čišćenju rečnih korita i pranju obala reka i čišćenju ispod mostova. Takođe, radilo se i na košenju i uređenju zelenih površina u brojnim novopazarskim naseljima.
Ekološke akcije čišćenja u Novom Pazaru godinama se organizuju kako bi se povećala svest građana koliko je zdrava životna sredina važna za kvalitetan život.
I u celoj Srbiji slične akcije se godinama održavaju.
Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac sastao se sa predstavnicima Privredne komore Mađarske čiju delegaciju je predvodio predsednik Komiteta Privredne komore za Zapadni Balkan, Atila Galamboš i počasni konzul Mađarske u našoj zemlji prof. dr Milan Radunović.
„Gostima su predstavljeni lokalni potencijali i izazovi. Njihovo iskustvo je za nas dragoceno i želeli smo da ih upoznamo sa mogućnostima uspostavljanja partnerstva u obrazovnom, sistemu infrastrukture i vodosnabdevanja preduzetništva, kulture. Predočili smo konkretne projekte čija će realizacija doprineti boljem kvalitetu života svih građana Novog Pazara. Ovo je prvi u nizu predviđenih susreta i očekujemo plodonosnu saradnju sa Privrednom komorom Mađarske. Gostima zahvaljujemo na izraženom interesovanju da podrže razvoj Novog Pazara“, rekao je gradonačelnik Nihat Biševac nakon sastanka.
Predsednik Privredne komore za Zapadni Balkan, Atila Galamboš, je čovek čije je iskustvo dragoceno za lokalne zajednice. Prema njegovim rečima Novi Pazar je zajednica sa mnogo potencijala i izraženih specifičnosti.
„Zaista me raduje mogućnost da razgovaramo o mnogim važnim stvarima i da identifikujemo polja saradnje. Vrlo brzo ćemo precizno pobrojati sve ideje i oblasti oko kojih ćemo sarađivati, uz želju da jasno definišemo ideje koje će najbrže biti realizovane. Poziv da nas gradonačelnik poseti u Budimpešti je otvoren a naša Privredna komora već ima saradnju sa nekim gradovima i opštinama u Srbiji. Novi Pazar je posebno mesto u kome prepoznajem mnogo uloženog rada i znam da je pred nama dobra saradnja kroz praktične, konkretne rezultate a ne birokratski“, poručio je Galamboš.
Od 2018. godine mađarska vlada je investirala dva investiciona projekta za Zapadni Balkan i zahvaljujući tome preko 20 mađarskih firmi je dobilo podršku vlade za investicije u Srbiji.
Delegacija je nakon sastanka u Gradskoj upravi posetila Osnovnu školu „Rifat Burdžević Tršo i gradski stadion.
U Srbiji je u 2022. godini zaposleno preko 50.000 naših građana što je veliki uspeh i dokaz da Srbija ide u dobrom smeru, poručio je danas ministar rada i zapošljvanja Nikola Selaković posle potpisivanja sporazuma sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Naveo je da je do takvog zapošljavanja došlo zahvaljujući aktivnim merama, rastu produktivnosti privrede, novim investicijama, i istakao da je uspeh veći pošto je u ambijentu globalne i geopolitičke krize.
„Povećani zahtevi za zapošljavanje pokazatelj su da Srbija ide u dobrom smeru“, rekao je Selaković. Selaković je naveo i da je prošle godine u Srbiju bilo i uvezeno preko 35.000 radnika iz inostranstva, što pokazuje promenu tržišta rada. Potpisanim sporazumom o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje definišu se ciljevi, načini, aktivnosti i sredstva koja će dovesti do zapošljavanja preko 21.200 ljudi u 2023. godini. Selaković je naveo da je za aktivne mere zapošljavanja opredeljeno 6,85 milijardi dinara.
Podsetio je da je danas i Međunarodni dan socijalne pravde te da društvo blagostanja omogućava građanima da se zaposle ako nemaju posao. „To je važno kada se imaju u vidu naročito ranjive i teže zapošljive kategorije. Nezaposleni sa preko 50 i manje od 30 godina, lica sa invaliditetom ili Romi. Aktivna politika zapošljavanja u Srbiji ozbiljna je od 2014. godine sa dolaskom premijera Aleksandra Vučića“, rekao je on.
Naveo je da je u 3. kvartalu 2022. u Srbiji bilo 8,9 posto nezaposlenih a u 2012. – 29,5 posto. „Od zemlje izvoznika postali smo sve veći uvoznik radne snage“, rekao je on. Ocenio je da je Srbija ostvarili veliki učinak u ovoj oblasti i pokazala da je aktivna. On je naglasio da će NSZ krenuti u kampanju ka gradovima i opštinama koji sufinansiraju mere, te poslodavcima, kako bi bila pružena jednaka šansa svima da koriste mere i dobiju pomoć.
„U merama aktivne politike zapošljvanja u budućnosti bitan je zakon o socijalnom preduzetništvu koji smo doneli, posebno za teško zapošljive grupe“, rekao je on.
Naveo je da su to ljudi preko 50 i 55 godina, žene pogotovo iz ranjivih grupa, te žrtve nasilja u porodici.
„Ovaj model će omogućiti da i te kategorije zaposlimo“, ocenio je on. Direktor NSZ Zoran Martinović rekao je da će biti 13 javnih poziva, od kojih će većina trajati do kraja novembra. Za podršku invalidima rok je kraj godine, za samozapošljavanje 10. april, a javne radove do 27. marta.
„Sredstva će biti veća za učešće opština i gradova od kojih očekujemo kroz sufinasiranje još dodatnih ukupno 900 miliona dinara“, rekao je on. Dodao je da su sredstva uglavnom namenjena realnom privatnom sektoru, osim za javne radove i stručne prakse. Najavio je da će teže zapošljive kategorije biti u fokusu mera. „Najviše novca opredeljeno je za obuke i obrazovanje, jer su trećina ljudi na evidenciji nekvalifikovani ili polukvalifikovani“, rekao je on.
Po iznosu sredstava zatim je podrška mladima do 30 goidna. Istakao je da je cilj da se pozitivni trendovi na tržištu rada iz 2022. godine nastave i u ovoj. „Siguran sam da će NSZ i ove godine u potpunosti realizovati potpisano“, poručio je on.
