Author: Katarina Radovic

Novopazarski kuvar Marko Kožović osvojio je prvo mesto na prestižnom takmičenju u organizaciji Udruženja ugostitelja i turističkih radnika Srbije u Vrnjačkoj banji. On je u kategoriji restoranski dezert -uživo spremanje oduševio žiri sa muhalebi kadaifom koji mu je doneo ubedljivo prvo mesto.

Šef kuhinje novopazarskog restorana Pazarska priča Marko Kožović imao je malo vremena da smisli čime će da se predstavi na takmičenju u Vrnjačkoj banji. Odlučio je da spremi muhalebi kadaif i nije pogrešio.

Ova poslastica je poslednjih godina veoma popularna u novopazarskom kraju, a Kožović joj je dodao i malo egzotike što je žiri sa oduševljenjem prihvatio.

“Moram da kažem da sam se kasno prijavio, bukvalno dan pred takmičenje, i nisam imao mnogo vremena da smišljam šta ću da spremam najviše zbog toga što sam znao da ima sat vremena da spremim poslasticu za žiri. Odlučio sam da to bude muhalebi kadaif i pogodio sam. Žiri je bio oduševljen. Tražili su mi čak i recept i svi su želeli da me upoznaju. Srećan sam zbog nagrade, i zbog sebe ali zbog restorana” – kaže Kožović.

Kožović smatra da su i Novom Pazaru neophodna slična takmičenja kako bi se i nivo kuvarskih umeća konstantno uvećavao. On je pohvalio nedavnu obuku za kuvare u organizaciji Turističke organizacije Novi Pazar tokom koje je mnogo naučio.

K.Radović

Osnovnu školu “Bratstvo” posetio je generalni konzul Republike Turske u Novom Pazaru Bašar Bašol. On je istakao da je “Bratstvo” najlepša škola u regionu i primer kako sve škole treba da izgledaju. Bašol je prilikom posete podelio i novogodišnje poklone đacima poručujući im da dobro uče i čuvaju školu.

Prema rečima konzula Bašola Republika Turska mnogo ulaže u obrazovanje i stvaranje što boljih uslova za đake i nastavno osoblje, a škola “Bratstvo” je pravi prmer kako treba da izgleda jedna savremena škola.

Direktor škole Deajan Kulundžić naveo je da ova škola ima odlične odnose sa bratskom školom u Izmiru kao i da očekuje pomoć od Turske u nastavku rekonstrukcije škole kako bi đaci u što boljim uslovima sticali znanje.

Borba sa epidemijom HIV infekcije na globalnom nivou traje već skoro 40 godina, a prema podacima UNAIDS-a u svetu 37.7 miliona odraslih i dece živi sa HIV infekcijom, a broj inficiranih je u stalnom porastu. Međutim, broj obolelih od AIDS-a i broj smrtnih ishoda su u značajnom padu, što je pre svega rezultat uspešne anti-HIV terapije ART („antiretroviral therapy“). Ova terapija, za sada, dovodi do funkcionalnog izlečenja, što znači da ne izbacuje virus iz zaražene osobe, tako da epidemija i dalje postoji, ali uspeva da potpuno suprimira virus i na taj način obnovi imunitet inficirane osobe, pa one ne oboljevaju i ne umiru od AIDS-a.

S obzirom da se svet poslednje dve godine suočava i sa pandemijom COVID 19 virusa, jako je važno da se nađu rešenja koja će HIV obolelim osobama u ovakvim uslovima omogućiti redovno lečenje. Ovo će svakako biti jedna od glavnih tema na regionalnom online kongresu koji, povodom Svetskog dana borbe protiv HIV infekcije, organizuje prvo strukovno udruženje “HIV asocijacija Srbije” (HIVAS) 3. i 4. decembra. U radu drugog kongresa pored domaćih stručnjaka i predavača iz regiona, učestvovaće i lekari iz Nemačke, Velike Britanije, Španije, kao i članovi glavnog odbora evropskog udruženja AIDS lekara.

Udruženje HIVAS je okupilo sve relevantne domaće stučnjake da bi se uspostavila multidisciplinarna strategija u lečenju HIV pacijenata i za dve godine rada već su postignuti značajni rezultati koji su doprineli da se epidemija u Srbiji stavi pod kontrolu.

“Prvi slučajevi HIV-a u Srbiji su zabeleženi 1985. godine u Beogradu i od tada srpski infektolozi, ali i kliničari drugih specijalnosti – epidemiolozi, virusolozi, farmakolozi, internisti, primenjuju terapije preporučene od Svetske zdravstvene organizacije, ali do 2019. godine nisu bili formirani multidisciplinarni timovi, koji bi učestvovali u lečenju HIV pacijenata i sistemskom praćenju epidemije HIV infekcije. HIVAS, osim aktivnosti koje sprovodi tokom cele godine u Srbiji, stalno koordinira rad i sa stručnjacima iz regiona, kako bi što efikasnije i u što kraćem roku epidemija HIV infekcije bila stavljena pod potpunu kontrolu u celom regionu” rekao je prof.dr Jovan Ranin, infektolog Infektivne klinike KCS i predsednik asocijacije i dodao da u okviru ovih aktivnosti, HIVAS radi i na stvaranju i obuci nove generacije mladih lekara infektologa.

Učesnici kongresa će razmeniti iskustva koja se odnose i na lečenje i ishod COVID 19 kod osoba sa HIV infekcijom, kao i na efekat vakcinacije protiv COVID 19 kod osoba sa HIV infekcijom. Prema dosadašnjim iskustvima naših stručnjaka nema razlike u toku bolesti i reakciji na vakcinu kod osoba sa HIV infekcijom u poređenju sa HIV negativnim osobama.

U Srbiji ima 2.780 PLHIV, od kojih se 2.152 pacijenata leči, a 528 ne prima terapiju. Procenjuje se da je kod nas od 400 do 1.000 zaraženih neregistrovano, a u svetu čak 12 miliona ljudi inficiranih HIV-om još uvek se ne leči, iako je spasonosna terapija dostupna. Zato su u tretmanu HIV infekcije najznačajnije rano dijagnostikovanje inficirane osobe i rano lečenje dijagnostikovane osobe. U tom smislu je UNAIDS (ogranak Svetske zdravstvene organizacije) uspostavilo strategiju “90-90-90” sa ciljem zaustavljanja HIV epidemije, a u Srbiji je postignuto “86-72-87”. To znači da je u Srbiji:

• dijagnostikovano najmanje 87% osoba koje žive sa HIV-om,
• od kojih se 72% leči antiretrovirusnom terapijom (ART),
• gde je kod 87% lečenih postignuta stabilna supresija HIV-a.

Takođe je od izuzetne važnosti da najmanje 90% lečenih nema neželjene efekte HIV lekova i da žive kvalitetnim životom i da pri tome nisu prenosnici HIV-a drugim osobama.

“Nova generacija lekova koja je u upotrebi u svetu u poslednjih devet godina, a u Srbiji tokom poslednjih pet godina, ima znatno manju učestalost neželjenih efekata, što je i omogućilo novu strategiju ranog lečenja HIV infekcije odnosno započinjanja lečenja čim se dijagnostikuje HIV infekcija. Uz novu strategiju ART-a, ljudi oboleli od HIV-a mogu živeti 50 godina od započinjanja lečenja, kvalitetnim životom, bez znakova AIDS-a, bez neželjenih efekata lekova i bez ubrzanog starenja” ističe prof.dr Jovan Ranin, infektolog.

Zato je, jedan od glavnih ciljeva HIVAS-a i kompletiranje baze podataka pacijenata celokupne HIV kohorte u Srbiji, kroz integraciju podataka i baza svih HIV centara u Srbiji, a koji postoje u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.