Author: Katarina Radovic

Prema podacima Nacionalnog štaba civilne zaštite, na lečenju je 731 pacijent, od kojih je 52 na respiratoru. Aktivnih slučajeva danas je 9.745. Od početka epidemije u Hrvatskoj ukupno je evidentirano 33.959 osoba zaraženih virusom korona, od kojih je 429 preminulo.

Oporavilo se 23.785 osoba, od toga 875 u posljednja 24 časa. Trenutno je u samoizolaciji 27.967 osoba. Do danas je ukupno testirano 437.048 osoba, od toga 8.087 u posljednja 24 časa.

To je novi najgori dan po broju zaraženih nakon jučerašnjeg, kada je zabeleženo 1.867 novih slučajeva.

izvor: Mondo

foto: IZVOR: TANJUG/AP PHOTO/JOHN MINCHILLO

Početkom oktobra preminuo je Enver Djuliman, poznati bosanskohercegovački aktivista iz Mostara, ali i stručnjak u polju ljudskih prava, koji je do smrti bio radio u Helsinškom komitetu Norveške.

Opraštajući se od njega prof. dr Lars Petter Soltvedt iz Helsinškog komiteta napisao je kako je tekla saradnja sa Đulimanom.

“Envera smo upoznali krajem 1990-ih, kada je u Norvešku došao kao izbeglica iz Mostara, iz bivše Jugoslavije. 1999. godine pomogao je u uspostavljanju festivala mira u Drammen-u (Norveška) i proučavanju ljudskih prava na Univerzitetskom koledžu Buskerud. Enver je svih godina koliko smo ga poznavali radio na podučavanju o ljudskim pravima. I u Norveškoj i u inostranstvu. Poslednji put u Ukrajini. Možda mu je prirodno, nakon njegovih iskustava u ratovima od kojih je pobegao, to postao proces pomirenja koji je pre svega želeo da razume i da podeli svoje zanje o njemu. Enver je u voz iz Drammena za Oslo lansirao slogan „Gradite mostove, a ne zidove“. Time je takođe želeo da gradi mostove u novoj multikulturalnoj stvarnosti u koju je pobegao. Bio je aktivni zagovornik dijaloga, takođe kod kuće pod pokroviteljstvom foruma za multireligijski dijalog Drammen Gjestebud.

U svojoj knjizi „Pomirenje“ Enver nam govori da neko ima sreće kad ga istorija zaobiđe. Istorija ga nije zaobišla. Ostao je aktivan do pred sam kraj. Želeo je da doprinese da genocid u Srebrenici ne bude zaboravljen. Prvobitno u knjizi „Pomirenje“ Enver citira tadašnjeg aktuelnog predsednika Bošnjačkog svetskog kongresa Mustafu Cerića: „Molim vas, Bože da se tuga pretvori u nadu, da se kazna pretvori u pravdu, da nas majčine suze podsećaju da se Srebrenica više nikada ne sme ponoviti —Ne za nikoga nigde “.

 “Želimo da doprinesemo tome. Sada osvetljavamo sećanje na Envera! Počivaj u miru!” – napisao je u oproštajnom pismu  prof. dr Lars Petter Soltvedt.

Garant da će radijatori u domovima Novopazaraca biti topli tokom grejne sezone jeste dovoljna količina kvalitetnih energenata i odlično stanje mreže – rekao je direktor novopazarske Toplane Vladimir Marinković. Radijatori su svakoga jutra topli od 6 ujutru do 21 čas uveče, a vikendom do 22 sata.

Iz “Gradske toplane” apeluju na neredovne platiše da izmiruju svoje obaveze i ne ugrožavaju stabilan grejni sistem.

Istraživanje Instituta društvenih nauka I Centra za proučavanje etniciteta „Socijalni odnosi između etničkih grupa u Srbiji“ pokazalo je da je etnička distanca kada je reč o braku najveća između pripadnika srpske I albanske nacionalnosti.

Naime, samo trećina ispitanika Srba (31%) prihvatilo bi brak sa Albancem ili Albankom. Još su rigidniji stavovi pripadnika albanske nacionalne manjine pa samo 26,4% pripadnika te nacionalne manjine bi sklopilo brak sa pripadnicima srpske nacionalnosti 

Direktor Instituta Goran Bašić rekao je na predstavljanju istraživanja u Medija centru da bi na suživot sa Albancima pristalo skoro dve trećine ispitanika srpske nacionalnosti. 

 “S druge strane Albanci nisu oduševljeni suživotom: sa Bošnjacima bi prema kriterijumu pretpostavljenih stavova sunarodnika u istoj zemlji živelo njih 60%, sa Srbima, Hrvatima, Rumunima, Slovacima i Mađarima oko 40%, a sa Romima samo trećina ispitanika”, kaže Bašić. 

Istraživanje je pokazalo I da bi svega 24% Srba pristalo da Albanac bude predsednik Srbije, dok bi veća podrška za tu ideju stigla od Mađara (39%), Rumuna (41%), Roma (28%), Hrvata (53%). 

“ Roma kao izabranog lekara izabralo bi 70% građana srpske nacionalnosti, 51% albanske, 65% bošnjačke, 56 mađarske, 66% slovačke, 75% Rumunske i 77% hrvatske”, naveo je direktor Instituta I dodao da je srpsko društvo opterećeno diskriminacijom na nacionalnoj osnovi. 

Sa diskriminacijom se suočavaju svi –pripadnici I srpskog naroda i nacionalnih manjina. Najčešća je diskriminacija u neformalnim kontaktima, u školi ili na poslu, dok se ti problem ređe javljaju u organima javne vlasti gde građani ostvaruju prava.

“Više od polovine ispitanih Albanaca (59,6%) I Bošnjaka (56,4%) više od deset puta suočilo se sa diskriminacijom na nacionalnoj osnovi u neformalnim kontaktima. Istu vrstu diskriminaciju je doživelo čak 66% ispitanika romske nacionalnosti i 56,4% ispitanika pripadnika hrvatske nacionalne manjine. Ispitanici rumunske nacionalnosti su se sa ovim oblikom diskriminacije susreli u 77,2% slučajeva, a ispitanici slovačke nacionalnosti 33,8%”, kaže Bašić. 

Zanimljivo je I da je trećina ispitanika srpske nacionalnosti takođe doživela diskriminaciju na nacionalnoj osnovi u svakodnevnim kontaktima sa sugrađanima.

Istraživanje je pokazalo I da nacionalne manjine, izuzev Mađara, nisu zadovoljne ostvarivanjem priznatih prava i radom nacionalnih saveta. 

Iz istraživanja proizilazi I da je integracioni potencijal našeg društva uprkos pokazanoj socijalnoj udaljenosti etničkih zajednica delimično očuvan. 

To potvrđuje podatak da je većina pripadnika nacionalnih manjina dvojezična I da su nacionalne manjine, osim albanske, jače vezane za Srbiju nego za zemlje porekla. 

Ukoliko bi se na primer igrala utakmica koja sučeljava interese Srbije i matične države emotivni stavovi ispitanika ukazuju na to da bi ispitanici u svim slučajevima podršku dali timu koji je bolji, ali i to da bi određeni deo ispitanika slovačke i rumunske nacionalne manjine prednost dao srbijanskom timu, a da bi pripadnici svih ostalih nacionalnih manjina prednost dali timu iz zemlje porekla.

U anketnom istraživanju učestvovalo je 2.130 pripadnika srpske zajednice i 759 pripadnika pomenutih nacionalnih manjina.