Do potpisivanja sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom trebalo je da prođe mnogo dana pregovora i ubeđivanja. Ministar trgovine, telekomunikacija i turizma Rasim Ljajić kaže za RTS da je država svoj posao uradila, a da kompanije imaju mogućnost da pod povlašćenim uslovima izvoze 99 posto robe na tržište od 183 miliona stanovnika.
Rasim Ljajić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da sada sledi uobičajena procedura ratifikacije sporazuma o slobodnoj trgovini u našem parlamentu i parlamentima država članica. Rokova, kako je napomenuo, nema jer parlament usvaja taj zakon o ratifikaciji sporazuma.
“Očekujemo da to bude što pre, mi ćemo kod nas to uraditi u najkraćem roku jer imamo najveći interes da sporazum počne što pre da se primenjuje”, naveo je Ljajić.
Objašnjava da je sada lopta u dvorištu kompanija.
“Država je svoj deo posla uradila. Imaju mogućnost da pod povlašćenim uslovima izvoze 99 posto robe na tržište od 183 miliona stanovnika. Samim tim su konkurentiniji, jer, u odnosu na konukrenciju iz drugih zemalja, ne plaćaju carinu”, naveo je Ljajić.
Prema njegovim rečima, lista proizvoda koji se najviše izvoze je slična.
“Najveći izvozni proizvod prošle godine su bile hula-hop čarape, 129 miliona dolara je izvezeno samo na tržište Ruske Federacije. Jabuke su na drugom sa 93 miliona dolara, a automobilske gume na trećem sa 59 miliona. Na četvrtom mestu su lekovi, a na petom mestu proizvodi od kartona i papira”, istakao je Ljajić.
S obzirom na to da postoji najveći broj roba na bescarinskom režimu, kako je naveo, postoji šansa i za druge, samo što ona mora da se iskoristi.
“Ovaj sporazum ne znači apriori da ćemo sad sve što proizvedemo i izvoziti. Rusija je veoma zahtevno tržište. Postoje vrlo visoki standardi koji se zahtevaju, posebno kada je reč o hrani, o voću i povrću”, naveo je Ljajić.
Izvoz je, podseća, bio zabranjen za četiri klanice.
“Sada je jednoj odobren izvoz. Očekujemo vrlo brzo i da preostale tri dobiju dozvolu, jer su ispravile sve nepravilnosti. Traži se visok kvalitet, traže se standardi da bi roba uopšte mogla da dođe na to tržište”, istakao je Ljajić.
Rusija, napominje, čini 92 ili 93 odsto spoljnotrgovinske razmene sa celom EEU.
“Da se ne lažemo, mi sve ovo radimo da bismo zadržali to tržište. Da bismo zadržali taj sporazum i taj uslovno rečeno privilegovan status, mi smo morali da uđemo unifikaciju tog sporazuma sa Evroazijskom unijom. Oni su 2015. doneli odluku da mora da se radi na unifikaciji svih sporazuma koje zemlje članice imaju sa trećim zemljama. Da nismo potpisali, onda ne bi bilo ni ruskog tržišta”, istakao je Ljajić.
Ovo je Srbija, kaže, morala da uradi zbog privrednika.
“Da podsetim, 743 naše kompanije izvoze na tržište Ruske Federacije, da 1.208 različitih proizvoda mi prodajemo na tržištu Rusije. Ko bi se toga odrekao. Možete to da uradite, ali pucate u vlastitu nogu. Mi smo pre svega hteli da zadržimo tržište, ali se otvaraju i dva nova tržišta – Jermenija i Kirgizija. Sada je na privredi da tu šansu iskoristi”, naveo je Ljajić.
Rekao je da je ovo klasičan sporazum o slobodnoj trgovini, da je ovo ekonomski, a ne politički dokument.
“Ništa tajno nismo radili. Nema nikakvih svari koje bi bile za skrivanje. Čak postoji i odredba o otkaznom roku, da se sporazum otkazuje šest meseci pre nego što to želite da uradite. Znači, ako mi 1. septembra dve hiljade i neke godine uđemo u EU, onda 1. marta treba da otkažemo taj sporazum. Sve je definisano u sporazumu ako neko hoće da ga čita”, rekao je Ljajić.
Spisak proizvoda koji mogu da se izvoze u EAEU je konačan.
“Ostaje živinsko meso kao želja, i penušavo vino. Šećer je bio na spisku želja, kao i automobili, ali nije se uspelo sve da se izdejstvuje. Ovo je u datim okolnostima maksimum. Svaka zemlja ima svoje interese. Za sir smo sa Belorusijom potrošili dve sesije, ali smo na kraju došli do nekog kompromisa”, zaključio je Ljajić.
RTS
