U organizaciji Instituta za transfuziju krvi Srbije i Crvenog krsta Novi Pazar sutra će biti održana druga ovo mesečna akcija dobrovoljnog davanja krvi. U periodu od 9 do 14h u Domu omladine će svi zainteresovani i zdravi građani Novog Pazara od 18 do 65 godina moći da daju krv.
Da bi Opšta bolnica Novi Pazar mogla normalno da funkcioniše na mesečnom nivou je neophodno 130 jedinica krvi.
K. R.
Ubistvo starice Miladije Kočović (77), u zabitom selu Goševo i dalje već je nerasvetljeno. Policija dve nedelje traga i za Denisom P. iz Sjenice, osumnjičenim za ubistvo i ranjavanje.
PROŠLO je godinu dana od brutalnog ubistva starice Miladije Kočović (77), iz zabitog sela Goševo na Pešteru, a policija u Sjenici i Novom Pazaru još nije uspela da uđe u trag počiniocu ovog strašnog zločina. Kako vreme odmiče, sve su manji izgledi da će ubice stići ruka pravde.
Nesrećna starica usmrćena je na pragu svog katuna (bačije) podno Giljeve, najpre hicem iz puške. Potom ju je monstrum iz pištolja “overio” hicem u glavu. Iz kuće je tada odneto 400 evra, a ubica je poneo i lovačku pušku porodice Kočović.
Mada je policija potpomognuta ekspertima iz Beograda pročešljala celu Peštersku visoravan, pomaka u istrazi još nema. Veruje se da je razbojnik došao sa teritorije obližnje Crne Gore i da se odmah posle zločina vratio “na sigurno”.
Policija zasada bezuspešno traga i za Denisom P. (27), iz Sjenice, koji je pre dve nedelje u selu Gornja Vapa ubio Asmira Metovića (29) i teško ranio njegovog brata Almira Metovića (27). Posle zločina, Denis P. je seo u svoja kola i od tada mu se gubi svaki trag. Veruje se da je seoskim putevima uspeo da pređe u Crnu Goru, možda i na Kosovo, ili se negde krije i čeka povoljniju priliku za ilegalni prelazak granice.
Uprkos svim poterama i blokadama, granicu sa Crnom Gorom, a i administrativnu liniju sa Kosovom, nije teško preći. Gotovo svaki počinilac teškog krivičnog dela najpre pokuša da se prebaci u “inostranstvo”, pa tek potom razmišlja o predaji. Iako postoji dobra saradnja sa policijom Crne Gore, a i sa bezbednosnim strukturama na Kosovu, ubice uspevaju da stignu i do Italije, Nemačke i drugih evropskih zemalja.
Ipak, iz policije poručuju da potraga nije stala i da će tragati za ubicama sve dok ih ne nađu.
izvor: Novosti
fotografija : M. Nićiforović
SVE je više naučnih saznanja o pozitivnim i važnim efektima probiotika na zdravlje, ali u opštoj populaciji se o tome još malo zna. Nedavna anketa pokazala je da čak polovina ispitanika za probiotike nije ni čula. I oni koji ih koriste imaju mnogo nedoumica oko toga koja je uloga probiotskih bakterija, kako da izaberu odgovarajući probiotik, kada bi trebalo da ga uzimaju…
Značaj probiotika u prevenciji i terapiji priznaje i Svetska zdravstvena organizacija. Stav SZO je da dobre bakterije, koje sadrže probiotici, u odgovarajućoj količini deluju povoljno na zdravlje pacijenta.
Probiotici se primenjuju u prevenciji antibiotske dijareje, u toku i nakon terapije antibioticima, u slučaju akutne dijareje uzrokovane rotavirusima, u slučaju putničke dijareje, koja je sada zbog sezone godišnjih odmora učestalija nego inače. Probiotici se, međutim, preporučuju i u slučaju ozbiljnih bolesti.
– Na osnovu rezultata kliničkih studija napravljene su kliničke preporuke za upotrebu konkretno definisanih probiotika u slučaju lečenja i prevencije akutnog gastroenteritisa, odnosno akutne upale koja zahvata želudac i tanko crevo, a kao posledica se javlja i akutni proliv – kaže profesor dr Tomica Milosavljević, internista – gastroenterohepatolog i predsednik Naučnog odbora Udruženja gastroenterologa Srbije. – Takođe, i u slučaju nekrotizirajućeg enterokolitisa, teške i po život opasne bolesti kod prevremeno rođenih beba.
Nisu, međutim, svi probiotici istog kvaliteta. Za kvalitet probiotika važno je da proizvođači imaju dokumentovane i registrovane probiotske sojeve. Tako, na primer, probiotski sojevi koji dolaze iz Pasterovog instituta u Parizu imaju i svoju genetsku “ličnu kartu”.
– Važno je da postoji kontrola kvaliteta u procesu proizvodnje probiotskih bakterija kako bi se sprečila pojava genskih mutacija – kaže profesor Milosavljević. – One mogu da dovedu do prenošenja genetskih promena između bakterija s obzirom na to da su u pitanju živi mikroorganizmi. Glavni problem svakako predstavlja mogućnost prenosa genetske promene koja dovodi do pojave otpornosti patogenih bakterija na antibiotike. Takav pristup kontrole eventualne genske mutacije prilikom proizvodnje probiotskih bakterija daje veliku sigurnost i lekaru i pacijentu.
Imunitet čoveka najvećim delom stvara se u crevima, i dok u njima postoji balans – 85 odsto dobrih, u odnosu na 15 odsto loših bakterija, govorimo o ravnoteži. Ali balans u našim crevima može lako da se poremeti usled bolesti, stresa, starenja, a posebno upotrebe antibiotika.
– Ako nekritičkim korišćenjem antibiotika uništimo mikroorganizme, kao što kukolj prevlada u žitu, tako Clostridium difficile prevlada u crevima i izazove bolest – objašnjava profesor Milosavljević. – Dokazana je veza između promene crevne mikrobiote sa nastankom gojaznosti, šećerne bolesti, metaboličkog sindroma, a izgleda i sa nastajanjem bolesti organa za varenje hrane, nervoznog debelog creva, zapaljenjskih bolesti creva, ali i raka debelog creva. Sastav crevne mikrobiote ima važnu ulogu i u regulisanju ponašanja. Postoji veoma važna interakcija između mozga i digestivnog sistema u kojoj bakterije i te kako učestvuju.
izvor: Novosti
ilustracija preuzeta sa www.cure-naturali.it
Solarni sistemi za uštedu električne energije su mrežno povezani sistemi koji se snabdevaju preko sunčeve svetlosti. Pogodnost koju donose je da njihovom upotrebom možemo potpuno ili delimično smanjiti račun za električnu energiju. Zainteresovanost kupaca je sve veća, jer je i cena sve povoljnija.
– Imamo sve veću potražnju, pošto je od prošle godine cena solarnog panela pala. Razlog je što je Evropa ukinula neke carine od 60% na panele – kaže inženjer Laslo Tot.
Uzimajući u obzir da je prosečna potrošnja električne energije po domaćinstvu u Srbiji 350 kWh mesečno, a dobro postavljeni solarni paneli mogu uštedeti i do polovine godišnjih troškova za struju, ova investicija je isplativa, kažu prodavci.
– Što je sistem veći, veća je i ušteda – tvrdi Tot.
Solarne ploče predstavljaju dugoročnu investiciju, koja kroz nekoliko godina vraća uloženi novac. Takođe, za mnoge je važno to što ne štete životnoj okolini.
izvor: RTV/eKapija
Ilustracija (Foto: Shutterstock)
Država će vratiti najmanje polovinu uloženog novca onima koji ulože u turizam ili u stare i umetničke zanate u ruralnim područjima. Konkurs je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede, a prijave traju do kraja septembra.Seoski domaćini koji ispune zahteve mogu da računaju na najviše tri miliona dinara, zanatlije će dobijati do 500.000 dinara.
Odgoj mangulica je isplativ posao, a najbolja zarada je kada se meso preradi i proda na kućnom pragu, kaže Sreten Pavlović iz Ljiga koji je kapiju svog poljoprivrednog gazdinstva pre šest godina otvorio i za goste.
Svaki drugi gost mu je posle ručka zatražio i prenoćište, pa će ukoliko dobije državna sredstva izgraditi bar dva apartmana.
– Da bi bio celokupan biznis uspešan mi moramo da imamo te smeštaje, jer dosta ljudi dođe sa strane, iz Novog Sada, iz Slovenije koji traže da se odmore tri, četiri dana na našem domaćinstvu, da jedu, da uživaju u ovoj našoj prirodi i hrani – ističe Sreten Pavlović, “Marin gaj”.
Poznavaoci očekuju da će se najveći broj zahteva odnositi na unapređenje postojećih sadržaja. Za izgradnju modernijih kupatila, kupovinu opreme za kuhinje i dečija igrališta.
– Konkurs predviđa čak i izgradnju sauna, nabavku nameštaja u apartmanima i sobama, ali čini se da ih je najviše zainteresovala izgradnja instalacija za grejanje, pre svega za solarne sisteme za grejanje vode – kaže Vladimir Ivanović iz Turističke organizacije Ljig.
Ušteda nije jedini razlog ekoloških razmišljanja srpskih domaćina. Sve više uviđaju da je poslovanje u skladu sa prirodom dobra preporuka za privlačenje inostranih gostiju.
– Isto tako smo povezali s tim i ove stare zanate koji su atraktivni sa aspekta turizma, a sa druge strane pomažu i poljoprivrednicima u zabačenim delovima da mogu da obavljaju neke svoje aktivnosti koji i dalje tamo se vrše na jedan tradicionalan način – navodi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Ministar dodaje da omogućavaju poljoprivrednim gazdinstvima da kod svoje kuće povežu i poljoprivredu i seoski turizam i da naprave najveću moguću vrednost i profit.
Pravo na podsticaje imaju poljoprivredna gazdinstva, privredna društva i zemljoradničke zadruge. Mogu da investiraju isključivo u autentične ugostiteljske objekte, odnosno u nabavku opreme i alata za zanate.
izvor: RTS/eKapija
Foto: (Kinga/shutterstock.com)