„Nedelja bezbednosti na internetu“ počela je danas interaktivnom radionicom u Osnovnoj školi „Stefan Nemanja“. Grad Novi Pazar i Savet za bezbednost grada organizovali su program predavanja koji će se tokom ove nedelje održati u svim osnovnim i srednjim školama
Predsednik Saveta za bezbednost, Hajrudin Hajrović kazao je da su radionice organizovane je kako bi se skrenula pažnja najmalđima na ovaj veoma značajan problem. „Ono što smo zaključili na prethodnoj sednici Saveta za bezbednost, a to je da se obraćamo školskim timovima za prevenciju nasilja, da osnažujemo škole, da smo usmereni ka deci i ka njihovoj bezbednosti, želimo i da ostvarimo u ovoj nedelji koju smo nazvali „Nedelja bezbednosti na internetu“. Angažovali smo zaista eminentne predavače koji će našoj deci izneti sve aktelnosti u vezi sa opasnostima u koje deca upadaju koristeći internet. Nadam se da će ovo uroditi plodom i da ćemo mi, Grad Novi Pazar, Savet za bezbednost, direktori osnovnih i srednjih škola, školski timovi za prevenciju nasilja, ućčenici i roditelji zajedno stvarati bolji i bezbedniji Novi Pazar.“ Zaključio je Hajrović.
Ćlanica Gradskog veća, Ulfeta Demčović istakala je značaj ovih predavanja: „Pre mesec dana smo počeli da radimo sa svim timovima koji se bave problemom vršnjačkog nasilja. Cilj nam je da edukacijom i prevencijom radimo na zaštiti dece i pravilnoj upotrebi interneta budući da sva istraživanja pokazuju da je u poslednjih pet godina nasilje na internetu u jako velikom porastu.“
Direktor Osnovne škole „Stefan Nemanja“, Edin Dugopoljac kazao je da u školama postoje timovi za prevenciju nasilja kao i da se značajan deo se odnosi na prevenciju nasilja na internetu, posebno na društvenim mrežama. „Praksa pokazuje da se slučajevi prijavljivanja nasilja razlikuju kod đaka. Neki prijave odmah, međutim ima i onih koji ne prijavljuju i onda nasilje akumulira. Upravo koristim ovu priliku da pozovem sve učenike koji trpe bilo koju vrstu nasilja da to odmah povere svom odeljenskom starešini da bi timovi za prevenciju odmah mogli da deluju.“, rekao je direktor.
Narodni poslanik i predsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Novom Pazaru Nikola Jolović oštro je osudio današnji pokušaj upada članova Saveza za Srbiju, predvođenih liderom “Dveri” Boškom Obradovićem, u Skupštinu grada Beograda gde je izmedju ostalog došlo i do verbalnog sukoba sa ženama iz Skupštine grada. Jolović je izmedju ostalog rekao u izjavi dostavljenoj medijima da “drzava Srbija neće dozvoliti fašizam i da će znati kako da se obracuna sa huliganima”.
U izjavi dostavljenoj medijima Jolović ističe da je “neverovatno da je, kako navodi, ljoticevac i osvedoceni fasista Boško Obradović opet pokušavao da sa šačicom svoje rulje udje u zvanicne institucije drzave Srbije nasilno i pod pretnjom batinama”.
“A na koga je nasrnuo danas, na zene, majke, sestre, na žene koje su u tom trenutku bile na svojim radnim mestima. Neverovatno je dokle ide taj idiotizam i bezobrazluk fašiste Obradovića i njegovih istomišljenika. Čestitam ovih hrabrim zenama na tome što su svojim životima odbranile institucije republike Srbije, a Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je još jednom pokazala strpljenje. Naglašavamo da država Srbija neće dozvoliti fašizam i da će znati da se obračuna sa huliganima. Još jednom čestitam ženama na hrabrosti koju su danas pokazale” – stoji u izjavi dostavljenoj medijima narodnog poslanika SNS-a Nikole Jolovića.
Potpisan regionalni sporazum o romingu, koji ima veliki značaj za svih šest zemalja Zapadnog Balkana. Od 1. jula cene rominga će biti znatno niže – minut manje od 27 dinara. Brnabić: “Teška odluka, ali ispravna”.
Sporazum su potpisali predstavnici zapadnobalkanske šestorke, a u ime Srbije ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.
Državna sekretarka u Ministarstvu telekomunikacija Tatjana Matić pojasnila je da će cene rominga biti smanjene za 27 odsto u prvoj fazi, od 1. jula ove godine, a da se od 1. jula 2021. godine očekuje potpuno ukidanje rominga za Zapadni Balkan.
Prema sporazumu, cene za minut razgovora ne mogu biti veće od 22,4 dinara (cena bez PDV-a), cene poruke od sedam dinara, dok će maksimalna cena za prenos podataka biti 21,4 dinara, rekla je Matićeva jutros za TV Prvu.
Ona je napomenula da će cena rominga sa Albanijom biti umanjena za čak 85 odsto, budući da Albanija do sada nije bila deo sporazuma koji su 2014. godine potpisale Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i BiH.
“Ovo je dodatno umanjenje, a Albanija je nova članica i zato je ovako veliko snižavanje cena sa tom zemljom“, rekla je Matić.
Ona je napomenula da je ovo prvi značajan korak u ukidanju rominga i da se sporazum potpisuje pod patronatom EU, jer je, kako je navela, za Uniju bilo važno da se u regionu Zapadnog Balkana potpiše ovakav sporazum, jer smatraju da je to korak ka ukidanju rominga i sa zemljama članicama EU, nakon 2021. godine.
“Naša očekivanja su takva da ćemo, nakon ukidanja rominga u regionu, od 2021. godine imati i ukidanje rominga sa zemljama EU“, rekla je Matićeva.
Sporazum je potpisan danas, prvog dana Drugog digitalnog samita Zapadnog Balkana.
Uprkos svim izazovima, nerazumevanjima, različitim prioritetima i shvatanjima, nastavljamo da radimo na regionalnom povezivanju i saradnji, poručila je danas premijerka Srbije Ana Brnabić na otvaranju Drugog digitalnog samita Zapadnog Balkana.
“Politički momenat svakako nije najbolji za regionalni samit, a još manje za potpisivanje novih regionalnih sporazuma. Ali, budućnost regiona, najpre mladih ljudi na ovim prostorima, zavisi od toga da upravo u ovako teškim i kompleksnim situacijama, donesemo političku odluku da ćemo stabilnost regiona dalje graditi, a ne dalje urušavati”, rekla je Brnabić obraćajući se učesnicima drugog Digitalnog samita Zapadnog Balkana .
Istakla je da je jedna od stvari koje će obeležiti ovogodišnji Digitalni samit potpisivanje Regionalnog roming sporazuma, ali i dodala da je to za Srbiju bila teška odluka u vreme kada su od strane Prištine, sada već više od četiri meseca, na snazi takse od 100 odsto na proizvode iz centralne Srbije i BiH.
Takse, rekla je, predstavljaju mere “koje ne odgovaraju vremenu u kome živimo i duhu saradnje koji pokušavamo da promovišemo, zajedno sa našim partnerima, pre svega iz EU“.
Navela je da su takse direktno kršenje CEFTA sporazuma koji je osnova svih daljih regionalnih odnosa i saradnje.
Kako je rekla, najlakše, istovremeno i politički najatraktivnije i najpopularnije, bilo bi da smo odbili da potpišemo taj važan i svakako dobar i koristan sporazum (o romingu) i za naše građane i za privredu u regionu, do trenutka kada ponovo imamo uspostavljenu regionalnu saradnju po pitanju slobodne trgovine i poštovanje ranije potpisanih krovnih sporazuma.
“Ali, odgovorna politika, a posebno u kompleksnim vremenima, ne znači da radite lake i popularne stvari. Upravo suprotno: znači da preuzimate odgovornost za teške odluke, da ne kalkulišete, ne bežite od izazova i problema, nego im idete u susret“, ističe Brnabić.
Potpisivanjem ovog regionalnog sporazuma idemo, korak po korak, pa i ako nekada padnemo, ka toj drugačijoj budućnosti o kojoj sanjamo, dodala je premijerka.
Potpisivanje regionalnog sporazuma o romingu dokaz je da u Srbiji i regionu postoji jaka politička volja za digitalnu transformaciju celog Zapadnog Balkana, poručila je danas evropska komesarka za digitalno društvo i ekonomiju Marija Gabrijel.
Gabrijel je na otvaranju Digitalnog samita Zapadnog Balkana u Beogradu istakla da je srpska vlada učinila mnogo toga na poštovanju i realizaciji dogovora sa Samita “EU-Zapadni Balkan” koji je održan u Sofiji prošle godine.
“Da budem potpuno jasna, ovo je vaš sporazum, ne naš. Ovo potpisivanje je dokaz jake političke volje da se ostvari odvažna regionalna digitalna transformacija. To je jak signal za regionalnu saradnju i evropsku perspektivu“, poručila je Gabrijel.
Gabrijel je rekla da će građani uživati niže cene rominga kada putuju po regionu a sledeći korak je dostizanje istog sporazuma ali ovaj put sa EU. “Odmah nakon ovog velikog istorijskog dana, mi ćemo početi upravo da radimo u tom smeru“, rekla je Gabrijel.
Region je shvatio i uvideo važnost unapređivanja brodbenda, odnosno široko pojasne mreže interneta a Evropska komisija je za tehničku podršku odvojila 30 miliona evra za investicije u ovu namenu.
Više od hiljadu događaja koji su vezani za digitalizaciju je organizovano na ZB u prošloj godini, i sve su to kaže, jasni koraci da se stvari menjaju u regionu. Jako je važno da naša deca, mladi ljudi imaju sve neophodne osnove za savremeno društvo, poručila je Gabrijel.
Ona je pozdravila odluku naše zemlje da sajber bezbednost stavi u vrh liste prioriteta, kojom se nadležne institucije bave, da bi se unapredila bezbednost regiona.
Napor na ostvarivanju Digitalne agende donelo svoje rezultate, kaže, jer svuda po Balkanu počinju da “cvetaju startapovi” što će imati značajan uticaj na privrede regiona.
Evropski put je kaže, cilj svih na ZB a navodi da je plan EK da se organizuje ICT dijalog Evropske unije i ZB u Briselu, te da je predloženi datum 9. jul kako bi se videlo šta je urađeno do sada i šta je još potrebno raditi u procesu digitalizacije a koji su zacrtani u Digitalnoj agendi.
OPERISALA sam srce, nakon čega su usledili dugotrajan oporavak i komplikovane procedure oko produženja bolovanja. Prvostepena komisija nije odobrila produžetak bolovanja iako se moje zdravstveno stanje pogoršalo, dok mi je drugostepena komisija uvidom u moje stanje odmah produžila bolovanje. Želela sam da podnesem zahtev za prevremenu penziju, ali sam se obeshrabrila shvativši da su mi male šanse da ostvarim pravo na to. Imam pune 34 godine radnog staža i 58 godina starosti, ali izgleda da to nije dovoljno za prevremenu penziju.
Ovako priča naša čitateljka Svetlana D. iz Beograda, koja je skoro tri decenije radnog staža provela radeći u državnom preduzeću pre prelaska u privatni sektor.
Pravo na prevremenu penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja korisnika, odnosno prestankom radnog odnosa, osim za osiguranike koji obavljaju delatnost privatnih preduzetnika. U skladu sa pravilima, oni pravo na prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na prevremenu starosnu penziju, o čemu odlučuje nadležna komisija.
– Odlaskom u prevremenu starosnu penziju, obračunata penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenog starosnog uslova za redovan odlazak u penziju, a najviše do 20,4 odsto – objašnjavaju u PIO fondu. – Tokom 2018. godine pravo na prevremenu penziju ostvarilo je 6.875 korisnika u Srbiji.
Prevremena starosna penzija se isplaćuje od trenutka ispunjenja uslova za nju, odnosno ako je zahtev podnet u roku od šest meseci od dana ispunjenja uslova propisanih za sticanje prava tj. od dana prestanka osiguranja.
KORISNICI prevremene starosne penzije imaju pravo da se ponovo zaposle, ali samo tako što će otpočeti sopstvenu delatnost.
– Po prestanku tog zaposlenja, odnosno obavljanja te delatnosti, osiguranik ima pravo na ponovno utvrđivanje visine penzije, pod uslovom da je bio osiguran najmanje godinu dana tokom obavljanja te privatne delatnosti – kažu u Fondu PIO.
DRUGI digitalni samit zemalja Zapadnog Balkana tokom dva dana, u Beogradu, okupiće 3.000 učesnika iz 30 država. Skup će otvoriti premijerka Ana Brnabić, Marija Gabrijel, evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo i Hulin Džao, generalni sekretar Međunarodne telekominikacione unije.
Ranije je najavljeno da će u okviru Samita biti potpisan sporazum o romingu zemalja Zapadnog Balkana, kojim bi cene poziva od 1. jula bile smanjene za 25 odsto. Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu, najavio je da građani Srbije mogu da očekuju da će uskoro putem svog mobilnog telefona moći da koriste sve usluge e-uprave.
– To će biti slično kao u elektronskom bankarstvu – rekao je on. – Očekujem i skoro potpisivanje sporazuma o priznavanju elektronske identifikacije građana i privrede u zemljama regiona.
Nenad Paunović, šef tima za IT i preduzetništvo pri kabinetu predsednice vlade Ane Brnabić, istakao je da IT već danas beleži najveći izvoz od svih privrednih grana u Srbiji:
– U narednom periodu treba raditi na unaređenju pravnog okvira u smislu podržavanja novih tehnologija i u biznisu.
Najbolje IT kompanije u regionu imaće priliku da se u okviru samita predstave političkim i poslovnim liderima regiona i sveta, a planirano je da 200 govornika predstavi najnovije trendove u IT-u.
MEĐUNARODNI dan u okviru Digitalne nedelje Srbije otvorio je u sredu ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.
– Srbija se ubrzano menja. Izvoz IT usluga već za tri godine mogao bi da se udvostruči i premaši dve milijarde evra – rekao je Popović. – Obim ovih usluga u Srbiji u prošloj godini dostigao je novi rekord, 1,1 milijardu evra, i po deviznom prilivu je nadmašio najveće srpske izvoznike – italijanski “Fijat” i Železaru Smederevo.
