Author: Katarina Radovic

Ove nedelje koncentracije alergenog polena breze, javora, vrbe i hrasta imaju tendenciju porasta, a srednje vrednosti beleže poleni tise, čempresa, topole i bresta, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA). Prethodne nedelje, u Beogradu su zabeležene niske ili srednje koncentracije tih alergena, a jedino je polen jasena imao više vrednosti i to početkom nedelje. Mirjana Mitrović, rukovodilac Državnog monitoringa alergenog polena u Agenciji, kaže za Tanjug da je trenutno “aktuelan” polen drveća, i to bresta, jasena, javora, čepresa, ali i topole.

U narednom periodu očekuje se intenzivnije cvetanje breze, koja ima najveći alergeni potencijal, kaže Mitrović. Ipak, nemaju sva zrna intentenzivno jake komponente, ali unakrsnim kombinacijama s drugim alergenima pojačavaju simptome, kaže Mitrovićeva. Cvetanje je već počelo, mada za sada nisu zabeležene prekogranične vrednosti, objasnila je ona.

Mitrovićeva navodi da bi svi oni koji pate od polenske alergije trebalo u dogovoru s lekarom sa terapijom da počnu 10 do 15 dana ranije, pre nego što dođe do prekoračenja koncentracije alergena u vazduhu. Ona je savetovala da svi koji imaju problema sa alergijama izbegavaju da budu u prepodnevnim satima u prirodi, kad je koncentracija najveća, da ne suše veš na otvorenom, kao i da operu kosu i promene odeću po ulasku u kuću kako se polen ne bi zadržao.

Mitrovićeva kaže da simptomi, među kojima su najčešći kijanje, curenje nosa, suzne oči i svrab, počinju već krajem marta i aprilu jer je tada u vazduhu prisutno 16 vrsta polenovih zrna, i ako nema kiše obično se tada registruju prekogranične vrednosti. Inače, merenja alergenog polena u vazduhu, na svim mernim mestima u Srbiji, SEPA je pocela od februara. Merenja na 20 mernih mesta, plus pet mernih mesta u Vojvodini, trajaće do novembra, a prate se 24 alergene vrste.

Sve informacije o koncentracijama i vrstama koje su izmerene sa uzoraka, mogu se naći na sajtu www.sepa.gov.rs. Podaci nisu trenutni, već od prošle nedelje, a u poslednjoj koloni navodi se tendencija za tekuću nedelju. Tendenciju stručnjaci agencije daju na osnovu meteoroloških parametara i dugogodišnjeg iskustva. Prema kalendaru cvetanja, najpre počinje sezona cvetanja kod drveća – leska, jova, tuja, zatim breza, vrba.

Potom, u aprilu i maju počinje cvetanje trave i korova, koje može da potraje i do oktobra. Blaga zima i pocetak proleća sa veoma toplim danima uzrokuju burno otpuštanje polena u ovom periodu, ukazuju stručnjaci.

izvor: Novosti

Svakom četvrtom radniku u Srbiji se ne uplaćuju ili se samo delimično pokrivaju porezi i doprinosi na zaradu. Privrednici anketirani o sivoj ekonomiji veruju da je u takvoj situaciji 27 odsto zaposlenih. Tako doživljavaju poslovanje svojih konkurenata. Kada je reč o njihovom radu, svega pet odsto priznaje da ima problema sa uplatom tereta na platu, a retki odaju da jedan odsto zaposlenih drži bez ugovora. S druge strane, više od polovine privrednika u Srbiji smatra da su uslovi poslovanja loši, a da su uslovi dobri ističe 45 odsto anketiranih privrednika.

Redovna anketa Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj otkriva i da četiri odsto angažovanih zaposlenih su – preduzetnici. Njih je poslodavac uslovio da registruju agenciju i njemu pružaju usluge, iako neretko čitavo radno vreme rade samo za njega. Većina, 89 odsto ima stalno zaposlenje, a šest odsto radi preko autorskog, ugovora o delu ili omladinske zadruge. Do kraja meseca Vlada bi trebalo da usvoji Akcioni plan za suzbijanje sive eskonomije za ovu i narednu godinu.

– On će imati pet ciljeva, 36 mera i 132 aktivnosti – najavio je u ponedeljak Igor Lončarević iz NALED-a. – Smanjenje poreskog opterećenja rada i podsticajne mere za legalno poslovanje, nasuprot represivnim, ostaju jedan od prioriteta privrede i NALED-a. Prioritetna mera na kojoj privreda insistira jeste dalje smanjenje poreskog opterećenja zarada, gde je napravljen pomak ukidanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca. To je nedovoljan korak za veće rasterećenje, ali je važan signal da je država spremna da razgovara na ovu temu. Treba raditi na ukidanju parafiskala i uspostavljanju javnog elektronskog registra neporeskih nameta. NALED se zalaže za veći obuhvat oslobađanja poreza početnika u poslovanju. Smatramo da je neophodno u ovoj i sledećoj godini završiti prelazak na sistem digitalne fiskalizacije, uvesti sisteme e-nabavki i e-faktura.

Nema sumnje, porezi i doprinosi na rad se i dalje najčešće izbegavaju u Srbiji, to smatra 62 odsto ispitanika. Slede lokalne i republičke takse i porez na dobit. Privrednici procenjuju da u njihovoj delatnosti svaka peta firma posluje u sivoj zoni. Godinu ranije udeo nelojalne konkurencije je bio veći – 29 odsto.

Poresko oslobađanje u prvoj godini poslovanja za prva tri meseca, od oktobra do kraja prošle godine, iskoristilo je 470 preduzetnika iz 31 opštine u Srbiji. Na olakšicu imaju pravo mladi koji počinju biznis, a školovanje su završili do godinu pre i oni koji su na evidenciji nezaposlenih duže od šest meseci. NALED se zalaže da ovi podsticaji budu dostupni većem broju kategorija.

Nedavno je istekao prethodni Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije, na kome je takođe radio NALED. Neke mere nisu usvojene.

– Delimično smo zadovljni učinkom – kaže Dragana Ilić iz NALED-a. – Učinjeno je dosta na reformi inspekcije. Nije zaživeo registar parafiskalnih nameta, kao ni novi sistem fiskalizacije. Očekujemo da se to do kraja godine usvoji, i od naredne da počne prilagođavanje. Ovog puta fokus će biti na prekršajnim sudovima.

Novosti

Letnje računanje vremena u Evropi počeće rano ujutru u nedelju, 31. marta, pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan čas unapred. U 02.00 časa, u noći između subote i nedelje, kazaljke na časovnicima treba pomeriti jedan čas unapred, na 03.00 časa, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale. Letnje računanje vremena u Evropi trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru, kada počinje zimsko računanje vremena.

Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih sati premešta na večernje. navedeo je u saopštenju.

Novosti

Konkurs za besplatan boravak u srpskim banjama preko Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje biće raspisan najverovatnije 15. aprila, saznaju “Novosti”. Razlog kašnjenja u odnosu na prethodne godine, kada su već u martu penzioneri znali na koliko mesta i na koja lečilišta mogu da računaju, zvanično se ne zna.

Najstariji su papire podnosili do sredine aprila, a preliminarne liste imena objavljivane su početkom maja. Na oporavak se išlo u junu, a najčešće od septembra.

Više od 13.000 penzionera ranijih godina se o trošku Fonda PIO oporavljalo u nekoj od 24 srpske banje. “Novosti” nisu uspele da dobiju zvaničan odgovor ni u Ministarstvu za rad, niti u PIO fondu koji su razlozi kašnjenja i da li će biti promene uslova.

Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da će najverovatnije biti promena, ali ne u vezi sa uslovima za besplatan odlazak u banju, već u vezi sa brojem korisnika.

– Postoje zahtevi da se novac koji se koristi za društveni standard penzionera preusmeri više na socijalna davanja za najugroženije, a da se onda smanji broj mesta za rehabilitaciju – kaže naš sagovornik. – Narednih dana će se tačno znati kako će novac biti potrošen.

Koliko je veliko interesovanje penzionera za besplatnu rehabilitaciju govori podatak da u PIO fond svake godine stigne oko 40.000 molbi. Na rangiranje su do sada uticali visina penzije, dužina staža osiguranja, dužina korišćenja penzije, dok su korisnici prava na tuđu negu i pomoć dobijali dodatnih 10 bodova, a deca s porodičnom penzijom još pet.

Od pre nekoliko godina zainteresovani mogu i da na listu želja stave banju u koju bi najradije otišli. Na njoj su najčešće bile Vrnjačka, Niška i Banja Koviljača, a visoko su se kotirale i vrdnički “Termal” i Kanjiža.

Prema prošlogodišnjem konkursu, pravo na besplatnu rehabilitaciju u stacionarnim zdravstvenim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima u trajanju od 10 dana imali su korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija. Uslov je bio i da imaju prebivalište na teritoriji Srbije i da im je penzija niža od prosečne, pod uslovom da nemaju druga primanja i da nisu koristili to pravo u prethodnih pet godina.

Novosti

Evropski parlament glasao je za ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena. Izglasano je da se od 2021. godine ukine pomeranje sata koje se decenijama događalo dva puta godišnje, u martu i oktobru.

Zemlje koje planiraju da zauvek ostanu na letnjem računanju vremena trebalo bi da pomere kazaljke poslednji put u martu 2021, a one koje odaberu zimsko računanje vremena podešavaće svoje satove poslednji put u oktobru 2021. godine, javljaju strani mediji.

Mnoge države članice uspostavile su promenu vremena dvaput godišnje tokom naftne krize sedamdesetih, kao pokušaj uštede energije.

Od 1996. godine, sve zemlje EU menjaju istovremeno svoje vreme. Predlog sada ide pred Evropski parlament i parlamente zemalja članica Unije.

B92