Author: Katarina Radovic

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, CERN, primila je Srbiju kao svoju 23. državu članicu, nakon što je primila formalnu potvrdu UNESCO da je Srbija pristupila CERN-ovoj konvenciji.

“Ulaganje u naučna istraživanja je važno za razvoj naše ekonomije, a CERN je jedna od najvažnijih naučnih institucija danas. Neizmerno sam ponosna što je Srbija postala punopravna članica CERN-a. To će doneti nove mogućnosti za saradnju naših naučnika i industrije sa CERN-om i zemljama članicama CERN-a”, rekla je predsednica vlade Republike Srbije Ana Brnabić.

“Srbija ima dugogodišnju saradnju sa CERN-om, a srpski naučnici su kontinuirano uključeni u CERN-ove najveće eksperimente. Veoma sam srećna što je zahtev Srbije za članstvom u CERN-u doveo do toga da sada možemo da poželimo dobrodošlicu Srbiji kao državi članici”, rekla je Ursula Basler, predsednica saveta CERN-a.

“Veliko mi je zadovoljatvo da poželim dobrodošlicu Srbiji kao našoj 23. državi članici. Srpska naučna zajednica je tokom dugog niza godina dala značajan doprinos CERN-ovim projektima. Članstvo će osnažiti dugogodišnju saradnju između CERN-a i Srbije, stvarajući prilike za povećanje saradnje u naučnim istraživanjima, treningu, obrazovanju, inovacijama i deljenju znanja”, izjavila je Fabiola Đijanoti, generalna direktorka CERN-a.

“Kao država članica CERN-a, Srbija je spremna da nastavi sa razvojem nauke i obrazovanja, dok će naši naučnici, istraživači, instituti i industrija imati mogućnost da se priključe donosiocima važnih naučnih i tehnoloških odluka”, rekao je Mladen Šarčević, srpski ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Dok je Srbija bila deo Jugoslavije, jedne od 12 zemalja članica koje su osnovale CERN, srpski fizičari i inženjeri učestvovali su u nekim od prvih CERN-ovih projekata, na sinhrociklotronskom, proton-ciklotronskom i super-proton-sinhroton akceleratorima. Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, fizičari iz Srbije radili su na DELPHI eksperimentima na CERN-ovom LEP sudaraču.

Tokom 2001. godine CERN i Srbija zaključili su Ugovor o međunarodnoj saradnji koji je omogućio učešće Srbije u ATLAS i CMS eksperimentima na Velikom hadronskom sudaraču i u Svetskoj LHC komjuterskoj mreži kao i na ACE i NA61 eksperimentima. Najveće učešće Srbije danas u CERN-u je u ATLAS i CMS eksperimentima, u postrojenju ISOLDE, koji izvodi istraživanja u domenima od nuklearne fizike do astrofizike, kao i na izradi studija budućeg sudarača čestica – FCC i CLIC – koji su potencijalno novi najvažniji projekti u CERN-u.

Kao država članica CERN-a, Srbija će imati pravo glasanja u Savetu, CERN-ovom telu koje donosi najvažnije odluke, i doprinosiće budžetu ustanove. Članirana će doprineti mogućnostima za zapošljavanje u CERN-u, kao i učešću srpske industrijie na CERN-ovim tenderima.

Najviši muškarac na svetu, Turtčin Sultan Kosen, u Egiptu se susreo sa svojom suštom suprotnošću – najnižom ženom na svetu, Indijkom Joti Amge.

Najviši muškarac na svetu, Sultan Kosen (35) iz Turske, i Jioti Amge (24) iz Indije, najniža devojka na planeti, posetili su egipatske piramide i napravili zajedničke fotografije koje su ubrzo obišle svet.

Sa svojih 246 centimetara, Sultan je prema Ginisovoj knjizi rekorda najviši čovek na svetu, a Jioti Amge najniža devojka sa svega 62 centimetra. Njih dvoje su posetili piramide u Gizi na poziv egipatskog Ministarstva kulture i turizma, čime su pružili podršku egipatskom turizmu.

Iz Odbora za razvoj egipatskog turizma su saopštili da je najviši čovek na svetu prvi put u poseti Egiptu, koju je započeo obilaskom turističkih i istorijskih mesta u Kairu.

Inače, tridesetpetogodišnji Kosen je vodeću poziciju na listi najviših ljudi preuzeo od Kineza Si Čuna čija je visina 2005. godine iznosila 233 centimetra.

Indijka Amge u istoriju je ušla 2011, nakon što je proslavila 18 rođendan. Trenutno se bavi glumom i vodi emisiju “Lo šou dei rikord”, navodi se na zvaničnoj Ginisovoj stranici.

izvor: Nacionalna geografija

Avio-kompanije uglavnom u kreću sa prodajom karata nekih 6 do 11 meseci pre samog leta, međutim, iako kupite u tom nekom periodu, platićete punu cenu, bez obzira na činjenicu da ste praktično mesecima daleko od putovanja.

Prilikom planiranja putovanja cena avionskih karata je jedan od najvećih, odnosno najskupljih faktora. Cena leta nikad nije fiksna, ona zavisi od cene goriva, broja putnika i od samog interesovanja za određeni let, a posebno od toga u kom periodu kupujete karte. I da, u pitanju nisu meseci, već i nedelje koje vas dele do leta, što ume da bude naročito iritantno.

Istraživanja su pokazala da su cene najskuplje u junu i decembru, razumljivo, zbog godišnjih odmora i praznika, dok je od dana najbolji utorak za kupovinu, tada su neobjašnjivo karte najpovoljnije.

Prema statitici, najjeftinije je kupiti kartu u periodu od 3 nedelje do 4 meseca pre samog putovanja, uz mogućnost da izaberete momenat kada avio-kompanije daju neke pogodnosti ili akcije. Svakako treba izbegavati last minute kupovine, one podrazumevaju period kraći od 3 nedelje do putovanja jer su takve karte po običaju izuzetno skupe, odnosno moraćete platiti punu cenu.

Ukoliko se morate odlučiti za last minute, potražite na internet stranicama ponude avio-kompanija, sigurno postoji nešto što vam može odgovarati, a samo neke od stranica su fly.com, global.momondo.com, travelocity.com, flightgorilla.com, expedia.com ili skyscanner.net.

TU Magazin

Investitor je čitavu zgradu sazidao ne davši ni dinar za utrošenu struju. Stanari novih kvadrata, srećni što su dočekali krov nad glavom, nisu ni sanjali da će i pre prvog ispečenog jajeta isplaćivati dugove graditelja. Oni i nisu tako loše prošli.

Dešavalo se, ne tako davno, da kupci novih stanova nisu znali da su njihovi kvadrati pod hipotekom, iako su proveravali dokumentaciju. Kada je investitor prestao da plaća kredit, ispostavilo se da banka ima pravo na stanove, a da je upis hipoteke nekako “zakasnio”. Nije ga bilo u katastru dok se stanovi nisu prodali.

– Prema propisima, nadležnoj službi za katastar nepokretnosti podnosi se i zahtev za upis hipoteke koja se radi u formi javnobeležničkog zapisa – dodaju javni beležnici. – Taj zapis se odmah dostavlja nadležnoj službi za katastar nepokretnosti radi upisa hipoteke, kako za stanove u izgradnji tako i za starogradnju. Od tog dana je nemoguće da onaj ko izvrši uvid u katastar ne bude obavešten o hipoteci. Inače, o postojanju upisane hipoteke javni beležnik je dužan da upozori kupce. Nažalost, postoje raniji slučajevi u kojima su investitori založili nepokretnost, a da hipoteka nije upisana u katastar.

Pre nego što se upusti u kupovinu nekretnine, svaki kupac pojedine podatke o prodavcu stana može i sam da proveri, pogotovo ako je reč o preduzeću. Na raspolaganju su mu javno dostupni registri, poput prinudne naplate pri Narodnoj banci Srbije i registri privrednih društava i finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre.

Obe institucije nude mogućnost da se ovim podacima pristupi slobodno, putem interneta, gde lako može da se proveri da li je konkretno preduzeće u blokadi, ili je to bilo u prethodnom periodu, i za koji iznos dospelih dugova. U APR-u može da se vidi od kada firma posluje, ko su joj osnivači, da li su profitabilni ili gubitaši.

Putem interneta su delimično dostupni i podaci iz Katastra nepokretnosti, gde se upisom tačne adrese objekta vidi da li je nekretnina opterećena.

Poznavaoci stanja na tržištu nekretnina navode da dosta toga u teoriji nije moguće, ali u praksi, ipak, jeste. Zato se i dešava da se novi vlasnici stanova preko noći zadese u “nebranom grožđu”, kada hitno moraju da rešavaju neku nepredviđenu situaciju koja iziskuje prilično novca.

Na pitanje o čemu građani koji planiraju kupovinu kvadrata treba da vode računa, advokat Svetlana Pavlović odgovara:

– Za kupce je najbitnije da odmah provere na koga je stan upisan. Zatim, da provere svu dokumentaciju koja se odnosi na prethodne vlasnike, što znači da se utvrdi da li postoji pravni sled. Potom, treba da sastave ugovor i odu kod notara – objašnjava za “Novosti” advokat Svetlana Pavlović. – Takođe, stan mora biti “čist”. To znači da nije pod hipotekom, da nema terete, zabeležbe i ostalo.

Bilo je slučajeva da neko kupi stan, ali se ne uknjiži u katastar, i onda u listu nepokretnosti stoji raniji vlasnik. Ovo je mnogima donelo silne probleme sa izvršiteljima, koji su jureći naplatu dugova prodavali praktično tuđe stanove. Oni se rukovode listom nepokretnosti, a ne kupoprodajnim ugovorom.

– Kada je reč o samom upisu u katastar, postoji pravilo: prvi u vremenu, jači u pravu – navodi Svetlana Pavlović. – Tačnije, ko prvi zaključi ugovor i upiše se kao vlasnik, taj se smatra imaocem prava svojine. A ovi drugi mogu da tuže prodavca.

Pravilo da banka sve proverava kada odobrava stambeni kredit klijentu, ne znači da je kupac uvek zaštićen. Banci je bitno da konkretni kvadrati zaista postoje, i da je uspostavljena hipoteka na tu, ili na neku drugu nekretninu. Zato se dešava da kupac tek po ulasku u novi stan shvati da je investitor, na primer, četiri stana u nadogradnji u potkrovlju priključio na – isti strujomer. Otuda je morao Elektrodistribuciji da plati novo brojilo.

Novosti

Koristeći projekcije zaposlenosti i podatke o platama iz americkog Zavoda za statistiku rada, Biznis insajder je napravio spisak 30 dobro plaćenih radnih mesta koja će biti tražena sledećih deset godina.

Na popisu dominiraju ekonomska, IT i medicinska zanimanja, prenosi Poslovni dnevnik. Kako se navodi, budućnost rada izgleda prilicno svetlo, bar za poslovne analiticare, menadžere, lekare, medicinske sestre i programere. Americki Zavod za statistiku rada kroz program ”Projekcije zapošljavanja” objavljuje procene rasta radnih mesta za stotine zanimanja.

Najnovije izdanje uporedilo je podatke iz 2016. godine (koliko je ljudi radilo u odredenim profesijama) s projekcijama za 2026. godinu.Te projekcije rasta zaposlenosti kombinovane su s prosecnom godišnjom zaradom (osoba iz pojedinih profesija) iz 2017. godine. Među tih 30 poslova koji ce biti traženi i dobro placeni u sledecoj dekadi su lekari, posebno hirurzi, zubari, vodoinstalateri, medicinske sestre, upravitelji gradnje, agenti prodaje, nastavnici, vozaci teških kamiona i traktora.

Takođe su navedeni i IT stručnjaci, fizioterapeuti, advokati, menadžeri, marketinški strucnjaci, racunovođe i revizori.

izvor: Novosti