Author: Katarina Radovic

U ostvarivanju prava nacionalnih manjina najviše napretka učinjeno je u obrazovanju, a dosta rada predstoji na polju informisanja na jezicima manjina, izjavila je Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.

Paunović je izjavila da je Analiza sprovođenja Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina pokazala napredak države na polju manjinske politike i ostvarivanju prava manjina koje žive u Srbiji, ali i ukazala na probleme.

Imamo veoma koristan dokument koji nam daje dobre smernice, rekla je Paunović novinarima na predstavljanju Analize u Palati Srbija.

Prema njenim rečima, najviše napretka je ostvareno u oblasti obrazovanja.

Želimo bolji rezultat na polju informisanja i tu nas očekuje dosta rada, rekla je Paunovićeva, napominjući da je iz budžeta opredeljen dodatni novac da se informisanje na jezicima manjina unapredi na celoj teritoriji Srbije, kao i zastupljenost manjina u državnim institucijama.

Analiza je izrađena u okviru projekta “Jačanje zaštite nacionalnih manjina u Srbiji”, uz podršku eksperata Saveta Evrope.

Paunović je navela da više od 80 institucija na svaka tri meseca dostavlja Kancelariji za ljudska i manjinska prava izveštaje o sprovođenju Akcionog plana, a da su želeli da dobiju i pogled nezavisnih eksperata šta je i kako urađeno.

Ona je napomenula da je Akcioni plan donet pre usvajanja manjinskih zakona krajem prošle godine, koji bi trebalo da pomognu da se prepreke na koje je analiza ukazala prevaziđu.

N1/Fonet

Turizam se danas smatra globalnim ekonomskim fenomenom, a pa ne čudi da poslodavcima u Zapadnoj Evropi sve više nedostaju kvalitetni kadrovi. Konobari, sobari, i ponajviše kuvari sve su traženija zanimanja. Pošto ta zanimanja nisu baš plaćena u Srbiji, postavlja se pitanje da li postoji opasnost od odlaska ugostiteljskog osoblja iz zemlje.

Profesor na Visokoj turističkoj školi u Beogradu i direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije “Hores” Gerogi Genog rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da svake godine oko 20.000 ugostiteljskog osoblja iz Srbije ode na sezonski rad.

“Moramo da raščistimo da se ne radi o migraciji i iseljavanju nego samo o sezonskom radu”, rekao je Genov dodajući da radnici odlaze na kruzere ali i u okolne zemlje, Hrvatsku i Crnu Goru.

Kako je naveo, procena je i da će između 2.000 i 3.000 onih koji zaposleni otići na rad u toku sezone zbog veće plate. Genov kaže da se novac ipak vraća u zemlju ali i da Srbija na taj način dobija daleko kvalitetnije kadrove jer je na kruzerima nivo usluga visok. Sa druge strane, kaže Genov, odlaze i kvalitetni kadrovi, najviše kuvari i konobari. Oni idu za platama koje su i duplo veće i potrebno je naći način da se oni zadrže.

Prosek plata, kada je reč o sobarima, je oko 36.000 dinara ali ne za 100 odsto iskorišćenosti kapaciteta hotela već za oko 60 odsto. Genov poručuje da je potrebno da se poveća standard tih ljudi i da se smanje doprinosi, naročito jer je u poslednje vreme izgrađeno mnogo visokokvalitetnih hotela. Dalibor Nenadović iz Srednje turističke škole Novi Beograd ističe da je potrebno sve više bodova za upis u turističke škole. Navodi da je interesovanje učenika veliko i da se sedam učenika prijavi za jedno mesto. U zemljama regiona nije tako, navodi Nenadović.

Dodaje da učenici tamo nisu zainteresovani za takvu vrstu posla jer je težak i stresan a i kaže da je struka generalno potcenjena. Ističe da su ljudi u regionu otišli na druge destinacije a da osoblje iz Srbije popunjava njihova mesta.

Dalibor Nenadović kaže da je veliko interesovanje mladih u Srbiji za ugostiteljstvo i da to predstavlja prednost.

Kaže da deo kvalitetnog kadra ostaje i da su to deficitarna zanimanja za region i za Evropu ali ne i za Srbiju.

RTS

Svi koji stvaraju otpad, do kraja marta moraće Agenciju za zaštitu životne sredine da obaveste kako su ga rešili. Zakonom o upravljanju otpadom regulisana je obaveza proizvođača i vlasnika otpada da vodi i čuva dnevnu evidenciju o otpadu i dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine. Izveštaj o otpadu se popunjava i dostavlja elektronski – putem aplikacije koja je dostupna na sajtu Agencije.

Obavezu izveštavanja imaju sva preduzeća koja u toku svoje delatnosti stvaraju otpad i oni koji otpad preuzimaju da bi njime upravljali. Obaveza važi za lokalne samouprave za evidencije deponija i smetlišta na njihovoj teritoriji. Izveštaj podnose i pravni subjekti koji stavljaju na tržište Srbije proizvode koji posle upotrebe ulaze u posebne tokove otpada, kese i ambalažu, kao i nacionalni operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

– Nije reči ni o kakvoj novoj obavezi, niti se uvode nova pravila. Godišnji izveštaji se dostavljaju do 31. marta sa podacima za prethodnu godinu – objašnjava Siniša Mitrović, rukovodilac Službe za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. – Dokument o kretanju otpada i obrazac DEO6, namenjen preduzećima koja otpad preuzimaju i predaju domaćim operaterima dalje bez tretmana, unosi se kroz aplikaciju na dnevnom nivou. Tokom 2018. godine izašao je pravilnik koji obavezuje lokalne samouprave da direktno u informacioni sistem dostave podatke o deponijama i smetlištima na njihovom području.

Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine se nalaze spiskovi preduzeća koja su ispunila svoju obavezu, baš kao i preduzeća koja to nisu učinila u skladu sa različitim podzakonskim aktima i na obrascima koje su u obavezi da popunjavaju kroz aplikaciju informacionog sistema. Nadzorni organi svakodnevno imaju pristup tim spiskovima. Na njihov zahtev Agencija šalje i podatke o vrstama i količinama otpada, odnosno razne izveštaje koji se mogu dobiti na osnovu unesenih podataka korisnika.

– Proizvođači otpada dostavljaju redovno podatke, ali Pravilnik kojim je regulisano izveštavanje nema propisane donje granice količina generisanog otpada – objašnjava Siniša Mitrović. – To znači da su sva pravna lica u obavezi da dostave izveštaj, što nije slučaj. Važno je da svi takozvani veliki zagađivači odnosno pravni subjekti, koji tokom svoje aktivnosti stvaraju značajne količine otpada, poštuju izveštavanje i redovno dostavljaju izveštaje. Zahvaljujući tome što se već dve godine i dokument o kretanju opasnog otpada dostavlja direktno kroz informacioni sistem, povećao se broj preduzeća koja proizvode otpad u manjim količinama, a nisu bila upoznata sa obavezom dostavljanja izveštaja o proizvedenom otpadu.

Rok za godišnji izveštaj je 31. mart. Ne poštuju, međutim, svi rokove, pa izveštaje sa podacima za prethodnu godinu korisnici dostavljaju tokom cele godine.

– Ukoliko se radi o podacima za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, za koje se plaća ekološka naknada, korisnici ih dostavljaju i za nekoliko prethodnih godina – dodaje Siniša Mitrović. – U aplikaciji se tačno može videti kada je unet koji podatak.

Upravljanje otpadom predstavlja sprovođenje propisanih mera sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, i odlaganja otpada, uključujući i nadzor, kao i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.

– Visoki troškovi, neracionalna organizacija, nizak kvalitet usluga i nedovoljna briga za okolinu rezultat su poraznog stanja u organizaciji upravljanja otpadom – upozorava Agencija za zaštitu životne sredine. – U Srbiji je praktično jedini način upravljanja otpadom odlaganje na lokalne deponije, koje, sa veoma malo izuzetaka, ne zadovoljavaju ni osnovne higijenske i tehničko-tehnološke uslove, a pored svega, neka od postojećih odlagališta su praktično popunjena. U Srbiji je, prema postojećem stanju, vrlo malo deponija koje se mogu uključiti u sanitarne deponije. Rešavanjem problema otpada na mestu nastajanja, principom prevencije, odvojenim sakupljanjem otpadnih materijala, principom neutralizacije opasnog otpada, regionalnim rešavanjem odlaganja otpada i sanacijom smetlišta, implementiraju se osnovni principi EU u oblasti otpada i sprečava dalja opasnost po životnu sredinu i generacije koje dolaze.

ŠTA JE SVE SMEĆE 

Pod otpadom se podrazumeva svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslužne ili druge delatnosti, predmeti isključeni iz upotrebe, kao i otpadne materije koje nastaju u potrošnji i koje sa aspekta proizvođača, odnosno potrošača nisu za dalje korišćenje i moraju se odbaciti.

– Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema sa aspekta zaštite životne sredine Srbije i isključivo je rezultat neadekvatnog stava društva prema otpadu – upozoravaju iz Agencije za zaštitu životne sredine. – Problem se prvi put javio u periodu ubrzane industrijalizacije zemlje, koga su pratili realna opasnost od iscrpljivanja nekih strateških resursa u vrlo kratkom vremenskom periodu i progresivni rast ukupne količine svih vrsta čvrstog otpada. Ta dešavanja nije pratila odgovarajuća politika zaštite životne sredine.

izvor: Novosti