Author: Katarina Radovic

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić rekao je da je Sorazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) iz 2006. godine posle uvođenja taksi od 100 odsto na srpsku robu na Kosovu, doveden u pitanje i da zahteva oporavak da bi se održao.

“Ako CEFTA ovo nije mogla da spreči, postojanje tog sporazuma o slobodnoj trgovini je pod velikim znakom pitanja”, ocenio je Ljajić za današnju “Politiku”. Po njegovim rečima, Srbija zbog nemogućnosti plasmana svoje robe na Kosovo dnevno gubi oko milion evra.

Ministar je ocenio da je moguće da se oformi “neka vrsta CEFTE plus”, ali da nijedan sporazum ne može da zaživi bez podške EU. “EU mora više da se uključi. Potrebno je sva otvorena pitanja staviti na sto, otkloniti barijere u trgovini, usaglasiti sertifikate, liberalizovati tržišne snage”, kazao je on.

Ljajić je rekao da se trenutno na graničnim prelazima čeka oko 11 sati, što je, po njegovim rečima, gubitak od 30 miliona sati. “Sa Severnom Makedonijom smo uspeli da rešimo sporna pitanja, sa Bosnom smo od 13 rešili devet. Potrebna je dobra volja i koordinacija”, naveo je ministar.

Ukupna trgovina Srbije sa CEFTOM koju čine Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Moldavija i Albanija, prošle godine je dostigla 4,2 milijarde evra, prenosi “Politika”.

Najveći partner Srbije je Bosna i Hercegovina, a zatim slede Crna Gora i Severna Makedonija. Na Kosovo je prošle godine Srbija plasirala robu u vrednosti od 419 miliona evra.

izvor: Beta

Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđa spajanje domova zdravlja i bolnica. Doktori iz državnih ustanova imaće pravo na dopunski rad kod drugog poslodavca. Sve zdravstvene ustanove izuzev apoteka, koje ostaju u nadležnosti lokalnih samouprava, prema predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti, preći će u nadležnost Republike ili Pokrajine. Od opštih bolnica i domova zdravlja, prema predlogu Zakona koji je u skupštinskoj proceduri, formiraće se zdravstveni centri, a zdravstveni radnici će ponovo dobiti mogućnost da dopunski rade kod svog ili drugog poslodavca.

Ovo su najznačajnije novine u odnosu na važeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine, o kojima bi poslanici trebalo da se izjasne tokom proleća. U Ministarstvu zdravlja objašnjavaju, za “Novosti”, da se zdravstveni centri ponovo uvode kako bi se spajanjem opštih bolnica i domova zdravlja bolje iskoristili kadrovi, prostor i oprema.

– Ovakvim rešenjem omogućeno je spajanje nemedicinskih i medicinskih delatnosti, koje su često i u istom dvorištu, uključujući i dijagnostičke i specijalističko-konsultativne delatnosti – navode u Ministarstvu zdravlja. – Praksa je pokazala da je postojanje zdravstvenih centara racionalnije nego odvojeno postojanje doma zdravlja i bolnice. Planom mreže zdravstvenih ustanova određeno je koji će zdravstveni centri postojati, a pretpostavka je da će osnivanje zdravstvenih centara biti znatno brže, lakše i efikasnije od njihovog razdvajanja.

I predloženo rešenje o dopunskom radu već postoji u praksi. Zakonom iz 2005. godine uvedena je mogućnost da zdravstveni radnik zaposlen puno radno vreme u državnoj ustanovi može da radi do trećine radnog vremena, sa ugovorom o dopunskom radu, i u privatnim zdravstvenim ustanovama. Međutim, ta mogućnost je bila vremenski ograničena do decembra 2008. godine, ali je kasnijim izmenama i dopunama zakona, 2015. godine, medicinarima opet dozvoljeno da rade za više poslodavaca.

Sad je precizirano da recimo lekar može da ima najviše tri ugovora o dopunskom radu, i to najviše do jedne trećine radnog vremena. Činjenica da će “državni lekari” ugovore moći da sklapaju i sa svojim poslodavcem, u zdravstvenu praksu opet uvodi neku vrstu “večernjih klinika”, odnosno popodnevnu smenu, gde se na pregled, umesto sa zdravstvenom knjižicom, dolazi sa novčanikom. Slično rešenje smo već imali, ali niko još nije izmerio da li je više bilo hvaljeno ili osporavano.

U Ministarstvu zdravlja kažu da je uvođenje dopunskog rada, uz povećanja plata, jedna od mera da se zadrži zdravstveni kadar. Cenovnik usluga u dopunskom radu utvrđivaće zdravstvene ustanove, a iz tog prihoda, koji će deliti zdravstveni timovi i ustanove, moći će da se ulaže u modernizaciju ustanove, ali i u edukaciju lekara.

– Strogo će se voditi računa o tome da ne bude preusmeravanja pacijenata iz redovne smene u dopunsku, a sprovodiće se i česte kontrole poštovanja propisa – kažu u resornom ministarstvu.

izvor: Novosti

Gradski odbor SNS Novi Pazar najoštrije je osudio kako je navedeno u saopštenju  “divljaštvo i vandalizam Boška Obradovića i Dragana Djilasa i njihov upad na RTS sa ljudima pod maskama i motornim testerama,kao i ugrožavanje slobode medija”.

U saopštenju dostavljenom medijima stoji i da “ono što šačica ljudi radi ispred Predsedništva takodje predvodjena Obradovićem i Djilasom je nešto neverovatno i nešto što se nikad nigde nije dogodilo u svetu. Ovim putem pružamo apsolutnu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću na mudroj politici koju vodi na dobrobit svih gradjana Republike Srbije, a fašisti Obradoviću i tajkunima Djilasu i Jeremiću ovim putem poručujemo da njihova politika nasilja nikad neće proći” – stoji u saopštenju dostavljenom medijima koje potpisuje predsednik Gradskog odbora SNS Novi Pazar i narodni poslanik Nikola Jolović.