Fudbalski klub Novi Pazar predstavio je novog sponzora pred početak sezone u Prvoj ligi Srbije, firmu Majo dem bau. Kako je rekao na konferenciji za medije vlasnik ove firme Ismail Mulić razlog ulaska u sponzorski pul je želja da se pomogne mladim igračima i ljubav prema fudbalu. On je pozvao sve uspešne privrednike da učine isto što i on jer će na taj način pokazati ljubav prema gradu i fudbalskom klubu.
“Želim da podržim mlade momke koji će nositi dres Novog Pazara. Ne volim puno priče već rad i to je ono što očekujem od svih. Evo sad će mladi iz Pazara biti stub fudbalskog kluba i to je pravi poziv za sve sponzore da pomognu” – rekao je Mulić.
Novopazarci će sezonu u Prvoj ligi Srbije započeti u nedelju utakmicom protiv Teleoptika.
Bokserski šampion Muamer Hukić postao je jedan od sponzora FK Novi Pazar. Kako je rekao na konfrenciji za medije veliki je ljubitelj fudbala i nekadašnjeg superligaša iz Novog Pazara pa je rešio da pomogne u teškim trenucima.
Pred početak nadmetanja u Prvoj ligi Srbije fudbaleri Novog Pazara predstavili su novog sponzora, bokserskog šampiona Muamaera Hukića. On je na stadionu dobio dres sa brojem 1 i istakao zadovoljstvo što može da pomogne omiljenom klubu.
“Veliki mi je merak da pomognem ovim mladim momcima ali i celom gradu. I ja volim da igram fudbal u slobodno vreme i čast mi je da pomognem. Nadam se da će uskor FK Novi Pazar biti onaj pravi klub, a ukoliko bude bilo problema eto mene da udjem u igru i čak i na taj način pomognem” – rekao je Hukić.
Sezona u Prvoj ligi Srbije startuje 11. avgusta, kada će Novi Pazar biti domaćin beogradskom Teleoptiku.
Nova školska godina za osnovce i srednjoškolce u Srbiji počeće u ponedeljak, 3. septembra. Ðaci u Vojvodini imaće tri raspusta, dok će njihovi vršnjaci u ostalom delu Srbije imati četiri.
Kalendarom obrazovno-vaspitnog rada za osnovne škole, Ministarstva prosvete predviđeno je da prvo polugodište počne 3. septembra 2018. godine, a završava se u četvrtak, 31. januara 2019. godine. Drugo polugodište počeće u ponedeljak, 18. februara 2019. godine, a završiti u petak, 31. maja za učenike osmog razreda, odnosno u petak, 14. juna za učenike od prvog do sedmog razreda.
U toku školske godine učenici u Srbiji će imati jesenji, zimski, prolećni i letnji raspust, dok je u AP Vojvodina izostavljen jesenji raspust.
Na prvu kratku pauzu – jesenji raspust, učenici će već u novembru, a predviđeno je da traje četiri dana od 9. do 12. novembra.
Zimski raspust za učenike u Vojvodini, prema obrazovno-vaspitnom kalendaru koji donosi Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, počinje 24. decembra, a završava se 14. januara 2019. godine. Za učenike u ostatku Srbije raspust je podeljen u dva dela. Prvi deo počinje u četvrtak, 3. januara, a završava se u utorak, 8. januara 2019. godine. Za učenike će neradni biti i 1. i 2. januar zbog Nove godine.
Drugi deo zimskog raspusta počinje u petak, 1. februara, a završava se u četvrtak, 14. februara 2019. godine. Na zimski raspust se naslanja i Dan državnosti, te će tako drugo polugodiššte početi 18. februara.
Prolećni raspust za učenike u Vojvodini počinje od petka, 19. aprila i traje do četvrtka, 2. maja. Za učenike u ostatku Srbije prolećni raspust počinje u utorak, 30. aprila a završava se u petak, 3. maja. Za učenike od prvog do sedmog razreda, letnji raspust počinje u ponedeljak, 17.juna, i završava se u petak, 30. avgusta.
Učenici osmog razreda polagaće probni završni ispit u petak, 12. aprila i u subotu, 13. aprila, a završni ispit polagaće u ponedeljak, utorak i sredu 17, 18. i 19. juna.
Učenici i zaposleni u školi imaju pravo da ne pohadaju nastavu, odnosno da ne rade: pravoslavci – na prvi dan krsne slave, pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Kurbanskog i Ramazanskog bajrama, pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.
Za pripadnike verskih zajednica koje obeležavaju verske praznike po Gregorijanskom, odnosno Julijanskom kalendaru neradni je prvi dan Božića, kao i uskršnji praznici, počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Uskrsa.
Nakon komemoracije, ispred Čaršijske džamije u Srebrenici klanjana je dženaza Hatidži Mehmedović, koju je predvodio muftija tuzlanski Vahid ef. Fazlović.
Prije klanjanja dženaze, glavni imam Medžlisa islamske zajednice Srebrenica Damir ef. Peštalić je prisutnima na dženazi, koji su došli iz cijele Bosne i Hercegovine i šire, rekao da je Hatidža Mehmedović bila hrabra, dostojanstvena žena, koja se borila za istinu i pravdu.
“I kada smo griješili, Hatidža nije dala na nas. Mi smo bili njena djeca. Radovala se djeci u Srebrenici. Živjela je za našu djecu, jer su ubili njenu. Mi joj obećavamo da ćemo se boriti za Srebrenicu, da će se ovdje u ovom mjestu rađati djeca. Poštovat ćemo amanet naših majki, moramo govoriti o Srebrenici, genocidu, ali i o životu u Srebrenici”, poručio je ef. Peštalić.
Prije dženaze održana je komemoracija Hatidži Mehmedović u Kulturnom centru Srebrenica.
U 13 sati i 30 minuta ponovo je klanjana dženaza Hatidži Mehmedović u mjestu Bektići (MZ Sućeska) gdje će se obaviti i ukop.
Na Kliničkom centru u Sarajevu, 22. jula 2018. godine, je nakon duge i teške bolesti umrla Hatidža Mehmedović. Bila je predsjednica Udruženja “Majke Srebrenice”, a 23 godine je ustrajavala u borbi za istinu o genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici u julu 1995. godine, te pravdi i kažnjavanju zločinaca.
Hatidža Mehmedović je tokom genocida u Srebrenici izgubila dva sina Almira (18), Azmira (21), supruga Abdulaha (44), dva brata i brojnu rodbinu.
Hatidža Mehmedović je rođena 1952. godine u selu Bektići (MZ Sućeska). U Srebrenicu se vratila 2003. godine, u porodičnu kuću u naselju Vidikovac.
Vlasti u Prištini su skinuli barijere za uvoz većeg broja poljoprivrednih proizvoda, koje su nedavno uvedene, ali očekujemo da u najkraćem mogućem roku budu skinute sve trgovinske barijere u razmeni robe u regionu CEFTA, rekao je ministar trgovine Rasim Ljajić.
On je u Beogradu razgovarao sa predstavnicima vlada Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore povodom odluke vlasti u Prištini da uvedu trgovinske barijere, odnosno carinu od 30 odsto, na uvoz sezonskog voća i povrća i kukuruza, čime se direktno krši regionalni sporazum o slobodnoj trgovini – CEFTA.
Pre tog sastanka, kako je novinarima rekao Ljajić, stigla je potvrda da je u Prištini odlučeno da se ukinu carine samo na određene proizvode, a da će, prema nezvaničnim informacijama, i dalje biti carinjen uvoz paprika, paradajza, grožđa, malina i kupina.
“U slučaju da Priština ne ukine sve trgovinske barijere svaka članica CEFTA će odlučiti koje recipročne mere će primeniti”, istakao je Ljajić.
Dodao je da niko “ne želi trgovinski rat koji nikome ništa dobro ne donosi”.
Ljajić je objasnio da se od prištinskih vlasti očekuje da u “paketu” ukinu i dodatne akciza na uvoz građevinskih blokova i brašna iz Srbije, zatim carina na mleko i mlečne proizvode iz Bosne, a piva iz Crne Gore.
Najavio je da će se formirati operativno telo koje će rešavati probleme u trgovini u regionu CEFTA u realnom vremenu dok se ne donese dodatni protokol 7 CEFTA sporazuma o efikasnom rešavanju sporova.
Odluka o carinama na sezonsko voće i povrće i kukuruz, prema rečima Ljajića, najviše šteti Kosovu gde se proizvodi oko deset odsto tih namirnica koje uvoze.
“Carinsko opterećenje na voće, povrće i kukuruz podiglo bi cene tih proizvoda na Kosovu pa bi najveću štetu imali potrošači”, rekao je Ljajić.
Dodao je da Srbija Kosovu prodaje kukuruz u vrednosti osam miliona evra godišnje i da bi, verovatno, uspela da nađe neko drugo tržište za tu robu, barijerama bi najviše bile pogođene Makedonija i Albanija, ali je Srbija želela da se solidariše sa tim zemljama.
“Odluka o carinama je suprotna ekonomskoj logici, želimo slobodan protok ljudi, robe i kapitala u zemljama CEFTA sporazuma”, rekao je Ljajić.
Priština je o odluku o povlačenju carina od 30 odsto na uvoz nekih namirnica, prema rečima Ljajića, verovatno donela i pod pritiskom najave o današnjem sastanku u Beogradu.
Sastanku u Beogradu prisustovali su i potpredsednik Saveta ministara i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije Ljupčo Nikolovski i šef Direktorata za multilateralnu i regionalnu ekonomsku saradnju Ministarstva ekonomije Crne Gore Goran Šćepanović. Šarović je pozvao privremene organe u Prištini da skinu carine i na proizvode koje uvoze iz te zemlje.
“Pozivamo ih da se vrate u okvire CEFTA sporazuma i ukinu carine, kako za voće i povrće i kukuruz tako i za mleko, a ako to ne učine BiH će razmotriti kontramere”, rekao je Šarović.
