Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Katarina Radovic

  • Direktori GAK “Narodni front” i Instituta “Banjica” posetili Opštu bolnicu

    Direktori GAK “Narodni front” i Instituta “Banjica” posetili Opštu bolnicu

    Sve što je planirano Strateškim sporazumom koji je potpisan u Beogradu izmedju Opšte bolnice Novi Pazar i eminentnih lekara iz kliničkih centara i instituta iz Beograda, a uključuje pre svega unapredjenje kvaliteta zdravstvene zaštite u Opštoj bolnici Novi Pazar realizuje se planiranom dinamikom – rekao je direktor dr Meho Mahmutović tokom sastanka sa direktorima Ginekološko akušerske klinike “Narodni front” Željkom Mikovićem i prvim čovekom Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica” Zoranom Baščarevićem.

    Dr Mahmutović je sa eminentnim lekarima obišao dva odeljenja, upoznao goste sa onim čime ova odeljenja raspolažu i kada je u pitanju kadar i kada je u pitanju medicinska oprema. Direktro GAK-a Narodni front Željko Miković, jedan od najpriznatijih stručnjaka iz ginekologije bio je zadovoljan opremljenošću i izgledom Ginekološko akušerskog odeljenja i odmah je istakao u kojim pravcima se može uspostaviti saradnja dve zdravstvene ustanove.

    “Ove lekare uglavnom znam, dobri su stručnjaci ali imaju problem da nisu obučeni adekvatno da rade na novoj opremi koju su dobili nakon renoviranja ginekološkog odeljenja. Smatram da treba da dodju u Beograd,kod nas na kliniku, ali i da moje kolege ovde dodju kako bi vaši lekari mogli brojne intervencije i ovde da obavljaju” – rekao je Miković.

    Čelni čovek Instituta za ortopediju Banjica Zoran Baščarević svestan je problema sa kojima se suočavaju zaposleni na Odeljenju ortopedije u Novom Pazaru ali postoje načini da se ovde unapredi i osavremeni kvalitet zdravstvene zaštite.

    “Vaši ortopedi su se školovali na Banjici i zato ih zovemo “banjičkim djacima”. Oni su odlični, ali će morati da se vrati na Banjicu da se još edukuju kako bi savremene procedure mogli ovde da obavljaju. Ovde postoji još jedan problem a to je nedovoljan broj kadrova, jer imate samo tri ortopeda, a veliki je broj pacijenata. Potrebno je još bar njih trojica, pa apelujem da se daju specijalizacije iz ortopedije. Ideja je da Ortopedija postane regionalni trauma centar jer je to logično mesto za jedan ovakav centar” – rekao je dr Baščarević.

    “Probaćemo da uvećamo kadar ovde, i smatram da uz saradnju sa eminentnim lekarima i stručnjacima, ovo može postati verovatno najbolji centar, izuzimajući kliničke centre. Mi smo peto porodilište u Srbiji i moramo ovo odeljenje da ojačamo i kadrovski i strukturno. MI smo doveli lekarsku reprezentaciju i ukoliko ne iskoristimo to da unapredimo uslove i stručnost ovde, onda smo u problemu” – rekao je direktor Opšte bolnice Novi Pazar.

    Kako je ranije najavljeno u Novom Pazaru će boraviti i direktor Instituta za onkologiju prof. dr Radan Džodić, kao i direktorka Fonda za zdravstveno osiguranje ali i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

    K. Radović

    Podeli
  • U toku pripremni radovi za asfaltiranje ulica u Jaklji i u Ulici Narodnog fronta

    U toku pripremni radovi za asfaltiranje ulica u Jaklji i u Ulici Narodnog fronta

    Građevinska sezona u Novom Pazaru u punom je jeku. U toku su zemljani radovi pred asfaltiranje ulica u Jaklji i u Ulici Narodnog fronta. Meštani ovih delova grada dobiće asfalt posle 60 godina. Pomoćnik gradonačelnika Novog Pazara NIhad Hasanović obišao je radove i najavio intenzivnu sezonu kada su infrastrukturni radovi u pitanju koji će, izmedju ostalog, obuhvatiti rekonstrukciju blizu 60 gradskih ulica.

    Izvođač radova je novopazarska firma “Novi Pazar put” koja je dobila posao i za rekonstrukciju i sanaciju novih ulica koje će do kraja godine biti sredjene.

    “Osim rekonstrukcije ulica, radi se na sanaciji klizišta i dva potrporna zida, kod Gazilara i na kraju Hervegovačke ulice, na Atletskom stadionu se radi osvetljenje i ograda, na Sportsko rekreativnom centru se radi igralište, nastavljaju se radovi na obilaznici oko Novog Pazara, a u toku je i rad na projektno tehničkoj dokumentaciji za rešavanjeulaska u grad iz Ulice Save Kovačevića, pa će se i ta ulica raditi” – najavio je Hasanović.

    Osim rekonstrukcije ulica radi se i na sredjivanju rečnih korita duž reke Jošanice, u naselju Jaklja ali i duž reke Raške od Bor džamije do mosta kod ciglane. Radove izvodi firma Zapadna Morava po izboru JP “Srbija vode”.

          

    K. Radović

    Podeli
  • U Srbiji obeležavanje godišnjice neuspelog puča u Turskoj

    U Srbiji obeležavanje godišnjice neuspelog puča u Turskoj

    Ambasador Turske u Beogradu Tanžu Bilgič najavio je će Turska različitim manifestacijama u četiri grada u Srbiji obeležiti drugu godišnjicu neuspelog državnog udara u toj zemlji, pokušanog u noći između 15. i 16. jula 2016. godine.

    U Novom Sadu 12. jula svi zainteresovani moći će da pogledaju izložbu fotografija “15. jul, Dan demokratije i nacionalnog jedinstva”, na kojima su zabeleženi događaji iz te dramatične noći.

    U Sjenici, 13. jula, biće posađeno drveće u spomen na “šehide (heroje) 15. jula”, u Novom Pazaru istog dana biće održana komemoracija u saradnji sa Kulturnim centrom “Junus Emre” i Bošnjačkim nacionalnim vijećem, dok će 14. jula u Beogradu biti održana dečija trka na Kalemegdanu pod sloganom “Pedale se vrte za prijateljstvo i demokratiju”.

    Bilgič je na konferenciji za novinare rekao da je pre dve godine “turski narod osujetio pokušaj državnog udara od strane članova terorističke organizacije Fetulaha Gulena, koji su bili infiltrirani u oružane snage i druge javne ustanove”.

    “Turski narod je bio jedinstven i sa velikom hrabrošću se suprotstavio pučistima. Narod je stao ispred tenkova, kao živi štit, da bi sprečio zauzimanje javnih ustanova. Turski narod je te noći stavio do znanja da neće dozvoliti nedemokratske intervencije”, rekao je Bilgič.

    Govoreći o borbi protiv organizacije FETO u Turskoj, ambasador je naveo da se u poslednje vreme uvećava procenat oficira – članova FETO-a, koji u svojim svedočenjima priznaju i time dokazuju da je pokušaj državnog udara 15. jula sproveden na osnovu instrukcija prenetih od strane civilnih elemenata FETO-a.

    “Pokazalo se da se čak ni posle 15. jula FETO nije odustao od cilja da se infiltrira u institucije od kritične važnosti. Međutim, rad naših bezbednosnih i obaveštajnih jedinica je učinio neefikasnim nove pokušaje organizacije”, istakao je Bilgič i dodao da je sprovedena operacija protiv 4.000 lica iz civilne strukture.

    Navodeći da je većina prikrivenih FETO članova unutar oružanih snaga u Turskoj uhvaćena, Bilgič je istakao da je veći procenat FETO očišćen iz državnih institucija.

    Zahvaljujući Srbiji na tome što je, kako kaže, odmah nakon državnog udara stala uz turski narod i demokratiju, Bilgič je ukazao da je nakon pokušaja puča i inostrana javnost počela da shvata da FETO nije društveni pokret koji se bavi obrazovanjem i humanitarnim radom.

    “FETO je, kako za Tursku, tako i za treće zemlje u kojima operiše, element pretnje i opasnosti. U svim zemljama gde postoji, FETO koristi istu strategiju – koristi škole kao osovinu za jačanje svoje ekonomske i političke moći i preko njih sprovodi ilegalne aktivnosti”, naglasio je Bilgič.

    Naveo je da je u 30 država zatvoreno na stotine FETO škola tako što su ili stavljene pod kontrolu države ili prebačene pod okrilje fondacije “Marif Vakuf” i da, izuzev “čarter” škola u SAD kojima upravlja FETO, polovina škola je spašena kontrole te organizacije.

    “U protekle dve godine FETO administratori su iz raznih zemalja deportovani u našu zemlju”, naglasio je Bilgič.

    Pokušaj državnog udara u Turskoj desio se 15. i 16. jula 2016. godine, a državni udar je pokušao da izvede pobunjeni deo turske vojske koji je bio protiv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

    U sukobima između pučista i vojske odane vlastima u Turskoj, prema rečima ambasadora, poginulo je 290 ljudi, a više od 2.000 je povređeno.

    izvor: RTS/Tanjug

    Podeli
  • Novi Pazar do kraja godine dobija osam urbanih zona

    Novi Pazar do kraja godine dobija osam urbanih zona

    Grad Novi Pazar raspisao je tender za izbor izvođača parternog uredjenja osam lokacija u gradu koje će nakon sredjivanja predstavljati svojevrsne urbane džepove sa savremenim igralištima za decu, popločanim modernim parkinzima i sličnim sadržajima. Lokacije su izabrali građani, idejna rešenja su uradili studenti arhitekture sa Državnog univerziteta dok je projektno tehničku dokumentaciju potpuno besplatno uradio projektni biro “Nova”.

    Plato u Ulici Kej 37.sandžačke divizije jedna je od osam lokacija koje su građani Novog Pazara predložili da bude sređena i pretvorena u “urbane džepove”. Nakon što je projektno tehnička dokumentacija uradjena, raspisan je tender, a 6. avgusta će biti otvaranje ponuda i svi se nadaju da će radovi brzo nakon toga početi. Ovaj projekat je pokrenuo Grad a uključili su se svi, i gradjani, i studenti i stručnjaci.

    “Kod nas su dolazili građani i predlagali koje bi lokacije voleli da srdimo, tražili su od nas da uradimo projekte, i evo sve smo uradili i jedva čekamo da počnu radovi. Pre nego što počnu, moraćemo da raščistimo te lokacije, da uklonimo garaže, pojedino drveće, ali i mnogo smeća i svega što smeta kako bi ove nove lokacije bile spremne za sredjivanje” – kaže direktor JP “Parking servis” Armin Mehović.

    Osam je lokacija koje će se sredjivati, a njih su predlagali građani. Sledeće lokacije će biti sredjene: plato u Ulici Jugovića, na katastarskoj parceli broj 9869, dečije igralište u Ulici Rasima Halilovića , na kat.parceli broj 9873, dečije igralište i plato u Ulici Mehmeda Alibašića bb, na kat.parceli broj 744*/1, 744/2, plato u Ulici Gojka Bačanina, na kat.parcelama broj 782 i 783 (iza Nove lučne zgrade), platoi u Ulici Omladinskoj, na kat.parceli broj 641 i broj 719, plato u Ulici Kej 12. Srpske brigade, na kat.parceli broj 528/1, kod mosta.

    Direktor JKP Parking servis Armin Mehović najavio je još radova do kraja godine , pre svega izgradnju dečijeg igrališta u naselju Svojbor za šta je dobijena vredna donacija.

    K.R.

     

    Podeli
  • Srebrenica će uvek biti simbol strašnog genocida nad jednim narodom

    Srebrenica će uvek biti simbol strašnog genocida nad jednim narodom

    Svake godine pred početak jula sjetimo se Srebrenice i njenog genocida, u kojem je na svirep način ubijeno preko 8 hiljada nevinih Bošnjaka civila. Srebrenica je za vrijeme rata u BiH, od strane Vijeća sigurnosti UN-a bila proglašena sigurnosnom zonom koju je štitio UNPROFOR. No, i pored toga, jedinice bosanskih Srba pod komandom Ratka Mladića 11. jula 1995. godine su opkolile grad. Samo tokom nekoliko dana masakrirano je preko 8 hiljada nedužnih civila Bošnjaka. Ovaj događaj je u historiji ostao zapisan kao najveći genocid na evropskom kontinentu nakon Drugog svjetskog rata. UN, koji nije uspio da zaštiti ¨sigurnosnu regiju¨, ostao je samo nijemi posmatrač naspram tragedije u Srebrenici.

    Srebrenica je mali grad smješten na istoku Bosne. Prema popisu stanovništva 1991. u Srebrenici je živjelo 6 hiljada, dok je u opštini Srebrenice bilo registrovano 36.666 stanovnika. Isti popis stanovništva pokazuje da su 75,2% populacije činili Bošnjaci, a 22,7% Srbi. Danas u Srebrenici živi 7.250 Bošnjaka.

    Kada je Vijeće ministara evropske zajednice 6. aprila 1992. godine priznalo nezavisnost BiH, razbuktao se rat u BiH. U proljeće 1992. svi veći gradovi na istoku Bosne su napadnuti od strane bosanskih Srba, koji su ih ubrzo uzeli i pod kontrolu. Brzo je uspostavljena kontrola nad Fočom, Čajničima, Višegradom, Zvornikom, Bijeljinom, Bosanskim Brodom i Derventom. Bosanski Srbi su do maja 1992. preuzeli kontrolu nad 60% teritorije BiH.

    Željko Ražnatović, poznatiji kao Arkan, je sa svojim militantima 18. aprila 1992. godine preuzeo Srebrenicu. No, Bošnjaci iz Srebrenice, koji su se u okolnim planinama organizovali pod komandom Nasera Orića, nakon tri dana su uspjeli da povrate kontrolu nad gradom. Nakon ovog događaja Srbi su više puta pokušavali da preuzmu kontrolu nad Srebrenicom, ali osim opsade, nisu uspjeli ništa više. Bošnjaci iz obližnjih mjesta su bježeći pred napadom Srba dolazili u Srebrenicu tako da je u gradu u to vrijeme živjelo oko 40 hiljada ljudi.

    Da bi još više otežali stanje muslimanima, Srbi nisu dozvolili ni prelazak hrane i lijekova koje je slao UN, koji je ostao nijem na cijelu ovu tragediju. Samo su SAD, pod naredbom tadašnjeg predsjednika Clintona, iz vazduha padobranom dostavljale prehrambene proizvode. U periodu od marta do juna 1993. godine ovim putem je dostavljeno 1900 tona hrane i lijekova u Srebrenicu. No, ova pomoć je bila nedovoljna. U cilju obezbjeđenja hrane Bošnjacima u Srebrenici, Orić je povremeno bio primoran na pljačkanje okolnih sela. Uz tvrdnju da je prilikom ovih radnji naspram srpskih civila počinio ratni zločin Oriću je suđeno ali je oslobođen ovih optužbi.

    Od marta 1993. bosanski Srbi su započeli planske i mnogo intenzivnije radnje kako bi preuzeli Srebrenicu. 16. aprila 1993. Srebrenica je bila u potpunosti opkoljena od strane Srba. Od samog početka se znalo da će  se dogoditi velika humanitarna katastrofa ukoliko Srebrenica pređe pod kontrolu Srba. UNPROFOR-ov komandant Francuz Philippe Morillon je diplomatskim inicijativama uspio ubijediti Srbe i 11. marta 1993. je ušao u Srebrenicu. Na ovaj način je uspostavljeno kratkotrajno primirje između strana. U cilju uspostavljanja jače kontrole, Vijeće sigurnosti UN-a je Rezolucijom 819 objavljenom 16. aprila 1993. godine Srebrenicu proglasila ¨sigurnom zonom¨ koja je pod zaštitom UN-a. No, jako brzo će se spoznati da ova regija uopće nije bila sigurna.

    Nakon što je Srebrenica proglašena sigurnosnom zonom, UNPROFOR je, uz argument da od sada on uspostavlja bezbjednost, pokupio svo oružje iz ruku Bošnjaka. Na ovaj način su Bošnjaci ostali bez ikakvih sredstava za odbranu. Sve zemlje Zapada su izbjegavale da u Srebrenicu upute svoje vojnike. Kanada je bila prva zemlja koja je pristala na to i svoja 143 vojnika je 17. aprila 1993. poslala u Srebrenicu. Najjače oružje koje su sa sobom ponijeli kanadski vojnici bile su automatske puške. Ni broj UNPROFOR-ovih vojnika niti kanadskih nije bio dovoljan da se u Srebrenici uspostavi sigurnost. Nakon što se kanadskim vojnicima završila dužnost, 3. marta 1994. Holandija je sa 570 svojih vojnika preuzela dužnost od kanadskog bataljona.

    Nakon što su se nastavili napadi Srba na sigurnosnu regiju, Rezulicija 836 donesena 4. juna 1993. na sjednici Vijeća sigurnosti UN-a proširena je dodatnim uredbama koje su proširile djelovanje UNPROFOR-a. Naime, UNPROFOR-u je dato ovlaštenje da koristi silu naspram svih napada na sigurnosnu regiju i njenu okolinu. Ukoliko bude potrebno, UNPROFOR će moći zahtijevati i zračnu podršku.

    Srbi su stalno stvarali prepreke u radu holandskom bataljonu. Osim toga, primirje je povremeno kršeno. Na zahtjev UNPROFOR-a novembra 1994. godine NATO je simbolično bombardovao srpske ciljeve. U cilju sprječavanja zračnih napada, srpski komandant Ratko Mladić je zarobio 70 holandskih vojnika. Vojnici su oslobođeni nakon intenzivnih diplomatskih pregovora koji su trajali 6 dana.

    1995. godine Srbi su zabranili prelazak bilo kakve vrste kamiona, nakon čega su, usljed nedostatka hrane, holandski vojnici počeli da se razbolijevaju.  U maju 1995. u velikoj mjeri su povećane tenzije između holandskog bataljona i Srba i Srbi su u cilju zastrašivanja počeli da otvaraju oružanu vatru na kontrolnim punktovima koji su bili pod kontrolom UNPROFOR-ovih vojnika.

    6. jula 1995. Srbi su napali Srebrenicu. U ovom napadu Srbi su zarobili oko 30 holandskih vojnika. I pored toga, komandant holandskog bataljona nije zatražio zračnu podršku. Holandski bataljon je bio u potpunosti pasivan. Dan prije nego što je Srebrenica pala u ruke oružanih snaga Ratka Mladića zatražena je zračna podrška. Simbolično su gađana dva srpska cilja. Bosanski Srbi su postavili ultimatum i zatražili hitno obustavljanje zračnih napada. U protivnom, prijetili su da će ubiti sve holandske vojnike koje su držali kao taoce, te da će otvoriti oružnu vatru na vojnike UNPROFOR-a i sve izbjeglice u Srebrenici. Usljed ovog ultimatuma, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a u BiH je poništio zahtjev za zračnom podrškom. 11. jula 1995. Srbi su počeli da ulaze u Srebrenicu. 11. jul je u pamćenju ostao simbol strašnog genocida jednoga naroda.

    izvor: TRT

    Podeli