Author: Katarina Radovic

Skupština Srbije završila je danas sednicu usvajanjem medicinskih zakona. Usvojen je Zakon o medicinskim sredstvima koji treba da onemogući ulazak “nekvalitetnih” i po korisnike nesigurnih medicinskih sredstava kako na tržište, tako i u zdravstvene ustanove Srbije.

Taj zakon, koji je usaglašen sa direktivama i drugim propisima EU iz oblasti medicinskih sredstava,  treba da spreči ulazak falsifikovanih medicinskih sredstava u legalne tokove snabdevanja. Zakon uređuje uslove za proizvodnju i promet medicinskih sredstava, odnosno njihovo stavljanje na tržište i upotrebu.

Takođe, novim zakonskim rešenjima uređuju se klinička ispitivanja medicinskih sredstava, prijava neželjenih reakcija na medicinska sredstva, kontrola kvaliteta i praćenje medicinskih sredstava na tržištu, ocenjivanje njihove usaglašenosti sa tehničkim zahtevima, oglašavanje, obeležavanje medicinskih sredstava i nadzor.

Harmonizacijom propisa u oblasti medicinskih sredstava sa propisima EU  i njihovom primenom stvaraju se uslovi i za domaće proizvođače medicinskih sredstava za plasman njihovih proizvoda u zemlje EU i u druge zemlje sveta, kao i uslovi za razvoj privrede Srbije.

Skupština je usvojila i dopune Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva kojima se precizira da je rukovalac podacima koji čine integrisani zdravstveni informacioni sistem Srbije Zavod za javno zdravlje.

Predviđeno je da će novčanom kaznom  od 50.000 do dva miliona dinara biti kažnjen za prekršaj zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Srbije ako, između ostalo, o povredi bezbednosti podataka ne obavesti lice, odnosno lica na koja se podaci odnose, nadležno ministarstvo i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Parlament je danas potvrdio Finansijski ugovor Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke, kojim je predviđeno da se Srbija kod Evropske investicione banke zadužiti za još 50 miliona evra za projekat Kliničkog centra C, odnosno za završetak projekta rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji.

Rekonstrukcija obuhvata modernizaciju, unapređenje, proširenje, dogradnju četiri klinička centra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Ukupna vrednost rekonstrukcije tih kliničkih centara procenjena je na 430 miliona evra.

Za sutra je zakazana nova sednica parlamenta na čijem dnevnom redu je potrđivanje četiri ugovora, među kojima je i Ugovor o osnivanju Transportne zajednice i Ugovor o zajmu za kredit kod kineske Export-import banke za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Srbije, za deonicu Beograd Centar – Stara Pazova.

Na dnevnom redu sutrašnje sednice biće i potvrđivanje Ugovora o zajmu  kod KfW, Frankfurt na Majni, za Program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji, kao i potvrđivanje izmena i dopuna finansijskih ugovora između Srbije i Evropske investicione banke.

izvor: Tanjug/RTV

Ratni komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladiću kriv je za ratne zločine, između ostalog genocid u Srebrenici, počinjene na teritoriji Bosne i Hercegovine od 1992. do 1995. godine, izrečeno je danas u prvostepenoj presudi Haškog tribunala.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske general Ratko Mladić osuđen je pred Haškim tribunalom na doživotnu kaznu zatvora.

Veće je utvrdilo da Ratko Mladić nije kriv po tački 1. za genocid u šest opština (Ključ, Sanski Most, Prijedor, Kotor Varoš, Foča, Vlasenica), ali da jeste kriv kao učesnik raznih zločinačkih poduhvata.

Kriv je za:

Tačku 2. – genocid u Srebrenici, tačku 3. – progon i zločin protiv čovečnosti, tačku 4. – istrebljenje, zločin protiv čovečnosti, tačku 5. – ubistvo, zločin protiv čovečnosti, tačku 6. – ubistvo, kršenje zakon i običaja ratovanja, tačku 7. – deportaciju, zločin protiv čovečnosti, tački 8. – nehumano i prisilno premeštanje, tačku 9. – terorisanje i kršenje zakona i običaja ratovanja, tačku 10. – protivpravni napadi na civile i tačku 11. – uzimanje talaca, kršenje zakona i običaja ratovanja.

Sudsko veće Haškog tribunala utvrdilo je da nije bilo genocidne namere u opštinama Ključ, Kotor Varoš, Sanski Most, Prijedor, Vlasenica i Foča tokom rata u BiH, saopšteno je tokom čitanja presude.

Zaključeno je da je ciljana grupa, koja je ubijena toko rata, bila “relativno mali deo Bošnjaka u celini”, zbog čega nije zaključeno da je cilj bio njihovo uništenje u celini.

Veće je našlo da je nad Bošnjacima u Srebrenici počinjen genocid, kao i da je postojala namera Sarajevsko-romanijskog korupsa da se granatira Sarajevo i širi teror i terorisanje stanovništva, da su počinjena ubistva, protivpravni napadi na civile, ubistvo kao zločin protiv čovečnosti.

Veće je, prema rečima sudije Alfonsa Orija, zaključilo i da su pripadnici Vojske Republike Srpske uzeli pripadnike UNPROFOR-a za taoce 1995. godine.

Što se tiče sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata, Veće je zaključilo da je od 1991. do kraja novembra 1995. postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem da se trajno uklone Bošnjaci i Hrvati sa teritorije BiH i to putem progona, istrebljivanja, ubistva, nehumanih dela prisilnog premeštanja i deportacije.

Konstatovano je da dokazi ne idu u prilog zaključku da je krivično delo genocida bilo deo cilja sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata.

Suđenje generalu Vojske RS-a Ratku Mladiću počelo je 16. maja 2012. godine, a okončano 15. decembra 2016. godine.