Unapredjenje prijateljskih odnosa opština Tutin i Ilidža, razmena iskustva u vodjenju lokalnih uprava kao i dogovaranje oko konkretnih zajedničkih projekata teme su sastanka delegacija dve opštine koji je održan u Tutinu. Gosti iz Bosne i Hercegovine poželeli su otvaranje saradnje na svim poljima, posebno kada je privreda u pitanju. Nakon sastanka u opštini Tutin, gosti su produžili put Prijepolja.
Predsednik opštine Tutin Kenan Hot ocenio je sastanak konstruktivnim ističući da su razmenjena pozitivna iskustva, a da je bilo reči i o uklanjanju barijera u funkcionisanju obe opštine.
“Dogovorili smo se o ulaganjima tutinskih privrednika u opštinu Ilidža, ali i o ulaganjima u Tutin sa njihove strane” – rekao je Hot.
Sa njim se složio i načelnik opštine Ilidža Senaid Memić koji je rekao da Tutin ali i sve lokalne uprave poput ove treba da izaberu uspešne privrednike koji znaju svoj posao i da im treba pomoći kako bi oni pomogli razvoju opštine.
“Takodje, treba srediti situaciju sa vodosnabdevanjem, elektromrežom i putnom infrastrukturom, jer su to pitanja koja, iako je 21.vek, muče stanovnike naših opština” – rekao je Memić.
Nakon sastanka dve delegacije obišle su nekoliko lokalnih privrednika, a onda su gosti iz Ilidže otišli u Prijepolje.
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je za agenciju Beta da je Beograd jedina adresa za rešavanje problema Bošnjaka Sandžaka, ali da oni treba da nastave da održavaju kulturne i duhovne veze sa Bosnom i Hercegovinom, što im Ustav i zakoni Srbije omogućavaju.“To rešavanje njihovih problema treba vršiti preko legitimno izabranih predstavnika bošnjačkog naroda, u demokratskoj proceduri i kroz institucije sistema ove zemlje. To je princip koji treba da važi ovde i na svakom drugom mestu”, kazao je Ljajić. Ljajić je rekao i da je Sandžaku potrebna pomoć u razvoju infrastrukture, ekonomskom oporavku, zapošljavanju i novim investicijama.
“Mi ćemo u tim oblastima tražiti pomoć i na istoku i na zapadu i ko god može da pomogne je dobrodošao. Ali, kada je u pitanju formulisanje političkih zahteva i potreba, predstavnici naroda u Sandžaku su jedini merodavni da o tome odlučuju i artikulišu njihove interese, jer su za to dobili mandat od gradjana na izborima”, rekao je on.
Ljajić je dodao i da je zahvaljujući Vladi Srbije, bez obzira na nasleđene i nagomilane probleme, postignut veliki napredak u poslednjih nekoliko godina na polju infrastrukture u Sandžaku. “To je jedan proces koji se nastavlja i verujem da ćemo uspeti da ekonomsku situaciju i infrastrukturu u Sandžaku značajno popravimo”, zaključio je Ljajić.
U nedelju 19. novembra u Dijagnostičkom centru pri Opštoj bolnici Novi Pazar biće organizovani besplatni ultrazvučni pregledi stomaka, mamografski pregledi grudi za žene kao i provera hormona štitne žlezde. Pregledi će biti sprovedeni od 8 do 16h, a na njih imaju pravo svi osigurani ali i oni pacijenti bez zdravstvenog osiguranja odnosno overene zdravstvene knjižice. Ovi pregledi deo su akcije koju MInistarstvo zdravlja organizuje jednom mesečno u svim kliničkim centrima, bolnicama i domovima zdravlja u Srbiji.
Kako je za RTV Novi Pazar rekla glavna sestra Opšte bolnice Ajsela Batilović ultrazvučni pregledi stomaka će opet biti organizovani zbog velikog interesovanja građana.
“Ovo su najtraženijij pregledi i velika je gužva, pa pozivam sve pacijente da dodju na vreme i budu strpljivi jer ćemo pregledati što više ljudi. Nek ne zaborave da ćemo raditi “samo” do 16h. Što se tiče mamografskih pregleda, pozivam sve žene isznad 40 godina da dodju na pregled i to ukoliko nisu bile na njemu u poslednjih šest meseci” – rekla je Batilović.
On je posebno pozvala građane koji nemaju zdravstvene knjižice da ne propuste ovu priliku da budu kvalitetno pregledani.
Proteklog meseca, u okviru akcije besplatnih preventivnih pregleda u Novom Pazru pregledano je više od 500 građana.
Saveti za medjunacionalne odnose koje predviđa Zakon o lokalnoj smaoupravi iz 2007.godine, dobra su ideja, ali ili nisi zaživeli kako treba ili uopšte nisu ni osnovani u brojnim gradovima i opštinama u Srbiji – ocenjeno je na tribini “Da li su Saveti za međunacionalne odnose čuvari dobrih odnosa? iskustva Novog Pazara, Sjenice i Tutina” koja je održana u Novom Pazaru. Učesnici tribine, predsednica Saveta za međunacionalne odnose u Novom Pazaru Vasvija Gusinac, član Saveta u Sjenici Radoslav Rakonjac, izvršni direktor NVO Urban in Sead Biberović, direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, kao i član Gradskog veća opštine Tutin Semir Kurtanović, saglasili su se da njihov rad prati dosta teškoća, da autonomnost saveta nije zakonski određena a postavlja se i pitanje finansiranje rada ovog tela. Seriju razgovora o temama bitnim za manjine u procesu evropskih integracija podržala je Ambasada Švajcarske u Srbiji i Crnoj Gori, a realizuje ih radio Sto plus.
Iako su Saveti za međunacionalne odnose obavezni po Zakonu o lokalnoj samoupravi, prvi ovakav Savet je osnovan u opštini Sjenica i to tek 2013. godine, dok mnoge opštine i gradovi još uvek nemaju ovo telo, poput Tutina.
Predsednica novopazarskog Saveta Vasvija Gusinac istakla je da ovaj Savet broji šest članova, tri iz redova srpskog naroda, a tri iz bošnjačkog koje predlaže Bošnjačko nacionalno Vijeće.
“Osnovani smo u aprilu i do sada smo održali tri sednice. U svom radu ćemo se rukovoditi uspostavljanju dobrih odnosa medju nacionalnim zajednicama koje ovde žive, izgradnji poverenja, unapredjenju u razvijanju tolerancije. Savet bi trebalo da ima više autonomije, trebalo bi rešiti pitanje i finansiranja rada Saveta” – rekla je Gusinac.
Član Saveta iz Sjenice Radoslav Rakonjac rekao je da postoji dosta problema u funkcionisanju Saveta uopšte, ali i da je dosta toga dobrog uradjeno u Sjenici tokom dva mandata.
“Nedostaci Saveta se tiču sledećeg: načina predlaganja članova Saveta, članovi često ne razumeju štaje delokrug rada Saveta, rad Saveta je daleko od očiju javnosti. Problem je svakako i uticaj političkih partija na izbor članova, a takodje nije dobro ni da se mandat Saveta poklapa sa mandatom Skupštine. Bilo bi značajno i da predstavnik Saveta učestvuje u radu Skupštine, a jedan od većih nedostataka je i zakonski neuredjeno finansiranje Saveta” – zaključio je Rakonjac.
Preko Skajpa prisutnima se obratio i direktor Foruma za etničke odmose Dušan Janjić koji je istakao da ideja o savetima jeste dobra ali da očito nije zaživela, čak ni u Vojvodini. Kao jednu u smetnji pri funkcionisanju Saveta naveo je i nerešen odnos između ovih saveta i saveta nacionalnih manjina.
Dijabetes je u Srbiji peti medju vodećim uzrocima smrti, a po proceni Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” 710.000 odraslih ima dijabetes, izjavio je danas ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Lončar je na konferenciji povodom Svetskog dana dijabetesa, 14. novembra, kazao da polovinu obolelih od dijabetesa čini radno sposobno stanovništvo, a da se tip dva dijabetesa sve češće dijagnostifikuje kod dece i adolescenata.
“Zbog učestalosti brojnih komplikacije koje ga prate, dijabetes nameće veliki ekonomski teret zdravstvenom sistemu i čitavom društvu. Troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa su dva do tri puta veći u odnosu na troškove za one koji ga nemaju”, rekao je Lončar.
Najavljujući formiranje nacionalnog referentnog centra za dijabetes, Lončar je kazao da je u toku izrada novog nacionalnog programa za prevenciju dijabetesa i registra pacijenata.
Lončar je naveo i da po proceni Medjunarodne federacije za dijabetes svaka 11 osoba u svetu ima tu bolest, što je približno 415 miliona ljudi.
“To odgovara populaciji evropskog kontinenta. Broj obolelih neverovatnom brzinom raste i prema sadašnjim prognozama do 2040. godine biće uvećan za više od 50 odsto, odnosno iznosiće više od 600.000 miliona. Najviši porast se očekuje u zemljama niskog i srednjeg prihoda. Problem je što veliki broj ljudi i ne zna da ima dijabetes”, kazao je Lončar.
Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nebojša Lalić rekao je da je novi sveobuhvatan registar obolelih od dijabetesa važan za pacijente i lekare, jer će omogućiti praćenje podataka o načinu i uspešnosti lečenja, a biće i indikator uspešnosti zdravstvene zaštite.
Lalić, koji je i član Republičke stručne komisije za praćenje šećerne bolesti, istakao je važnost što će postojati knjiga evidencije o pacijentima iz koje će jasno moći da se sagleda stanje pacijenta.
Podsetio je da su od 2014. godine u domove zdravlja vraćena savetovališta za dijabetes i naveo da 36 odsto ukupnog broja obolelih od dijabetesa u Srbiji ne zna da je bolesno.
