Author: Sajma Drazanin

Sulejman je još jedan Britanac koji je na listi uvoznih ostrvskih talenata u SAD. U nekoliko intervjua za uglednije sajtove pričao je da je sin taksiste poreklom iz Sirije i medicinske sestre, Britanke. Odrastao je u severnom Londonu, ali, sve se menja nakon što mu se roditelji razvode. Mustafa ostaje sam sa bratom pošto su i otac i majka napustili zemlju. Rekao je za Guardian da je odrastao u siromaštvu i da je sa 16 morao da brine i o mlađem bratu.

Neće kulu od karata

Zanimljiv detalj iz biografije novog CEO Microsoft-a za AI je da je upisao Oxford gde je odabrao studije filozofije i teologije. Ali, odlučio je da napusti nakon samo godinu dana, sa punih 19.

„Bio sam frustriran zbog tolikog teoretisanja. Ja sam preduzetnik u duši. Vodio sam štand sa voćnim sokovima i mlečnim šejkovima u Kamden Taunu dok sam bio na Oxford-u. Tu sam se leti vraćao da zaradim novac jer sam bio švorc. U isto vreme, bavio sam se i dobrotvornim radom. Pomogao sam prijatelju da postavi liniju za pomoć mladim muslimanima kao savetodavnu pomoć u kulturološkom smislu“, izjavio je za Guardian prošle godine. Kao ’čvrsti ateista’ i preduzimljiv, Sulejman je imao utisak da na ovaj način zida kulu od karata umesto da zarađuje novac i pravi dobre stvari.

Sa 26 godina Sulejman osniva neku vrstu AI laboratorije DeepMind sa prijateljima Demisom Hasabisom i Šejnom Legom. To je bila 2010. godina i samo četiri godine kasnije DeepMind je prodat Google-u za 400 miliona funti. Ipak, Sulejman napušta rad za DeepMind zbog svog temperamenta i odnosa prema zaposlenima, kako piše WSJ.

Mustafa Sulejman maltretira zaposlene

Sulejman je napustio DeepMind zbog istrage koja je utvrdila da je maltretirao zaposlene koji su ga tužili. Pošto su zaposleni angažovali advokate i proces je pokrenut, Sulejman je sve priznao, izvinio se i napustio svoju matičnu kuću. Pripalo mu je mesto potpredsednika ’majke’ kompanije, Google-a.

Kreativan i preduzimljiv, Sulejman napušta Google već nakon tri godine i osniva Inflection AI, novu laboratoriju koja potpuno menja tok njegove karijere, ali očigledno i tok razvoja veštačke inteligencije. Namera Mustafe Sulejmana je da stvori AI koja će, kako je rekao, ‘pomoći ljudima da razgovaraju sa kompjuterima’.

Prošle godine je, baš kao i većina AI kompanija, Inflection izbacio chatbot-a nazvanog ’Pi’ koji vodi dijaloge sa korisnicima i koji su opisali kao ’prijateljski i lični AI’. Kao startap Sulejman je sa Inflection projektima sakupio oko 1,3 milijarde dolara. Microsoft je naravno, uložio najveći deo novca. Inače, tada je vrednost celog startapa procenjena na četiri milijarde dolara.

’Krivina’ Microsoft-a?

Ako je ulaganje Microsoft-a u Inflection samo još jedna od njihovih startap akvizicija pošto već imaju OpenAI i Mistral, Microsoft bi mogao, po mišljenu stručnih za pravila poslovanja, da zapadne u problem. Nadzor Evropske komisije i američke Federalne trgovinske komisije mogao bi da utvrdi da Microsoft krši pravila konkurencije zbog svog OpenAI projekta.

Tako da bi ovo imenovanje Mustafe Sulejmana na mesto izvršnog direktora novog AI sektora u Microsoft-u moglo da se razume i kao polaganje prava na Inflection i njegove proizvode bez objavljivanja zvaničnog ugovora. Ovo je jedna od ’krivina’ koju možda sprovodi Microsoft, a na šta ukazuju analitičara Guardian-a. Samo nekoliko ljudi iz Inflection tima prelazi u Microsoft pored glavnog Sulejmana. Takođe, analitičarima opet nije jasan plan Microsoft-a koji je izjavio da će prilagođene Pi chatbot-ove prodavati kompanijama.

Mustafa Sulejman to nije imao

Mustafa Sulejman sada ima 39, puni naslove kao nova AI direktorska atrakcija, živi sam u Kaliforniji i, kako je izjavio novinaru Davidu Šariatmadariu, još nema nikakav kontakt sa ocem. Bio projekat ili ne, Sulejman je očigledno čovek budućnosti u šta je većinu ubedila njegova knjiga koja je ’čista provokacija’, kako je rekao. The Coming Wave (Nadolazeći talas) je već prevedena na 33 jezika. Od prošle godine, kada je objavljena, privukla je milione čitalaca i veliki broj kritika. ’Ovo je važna knjiga o tehnologiji, moći i najvećoj dilemi 21. veka’. Ukratko, u jednom od komentara našao se i takav koji Sulejmanovu knjigu svrstava u obaveznu literaturu kao vodič kroz tehnološku revoluciju i transformaciju koju će svet doživeti.

Sulejman je u jednom od svojih predstavljanja knjige rekao da se nada da će veštačka inteligencija pomoći svakome da uradi šta želi, na način koji misli da je najbolji.

„Ja to nisam imao. Podrška, druženje, čak i ljubav. Nije ideja da AI bude zamena za to, ali ne znači da je beskorisno. Mislim da AI može da popuni praznine u ljudima, ono što im nedostaje. Biće alat koji će ljudima pomoći da obave mnoge stvari. Zar ne? Biće veoma praktično“, izjavio je Sulejman povodom objavljivanja knjige.

Opomena sa AI vrha sveta

The Coming Wave zapravo je destilat svega što će snaći svet primenom veštačke inteligencije. Ovo nije samo vizija budućnosti viđena jednim od kreatora novih AI alata, već je i upozorenje. Sulejman poziva na mnoga etička, socijalna i sigurnosna pitanja koja zahtevaju pažljivo razmatranje.

Ističe da tehnologije poput AI imaju potencijal da radikalno poboljšaju kvalitet života, velike medicinske prodore, čistu energiju i poboljšanja u gotovo svakoj oblasti ljudske delatnosti. Međutim, naglašava i da brza evolucija ovih tehnologija donosi sa sobom rizike od zloupotrebe, dezinformacija, gubitka radnih mesta i čak egzistencijalnih pretnji.

AI će, tvrdi Sulejman, uskoro smanjiti cenu postizanja bilo kog cilja. Njene zapanjujuće mogućnosti uštede rada i rešavanja problema biće jeftino dostupne svakome ko želi da ih koristi. On to naziva ’naglim padom cene energije’. AI će svakome nabaviti virtualnog pomoćnika da osnuje firmu, ali, nažalost, to isto tako znači i da će moći da pojektuje napad na banku ili stvori smrtonosni virus pomoću DNK sintetizatora.

Najneobičniji scenariji u knjizi dolaze iz područja biotehnologije koja već prolazi kroz transformaciju zahvaljujući otkrićima kao što je Crispr tehnologija za uređivanje gena. Ovde će AI biti snažan akcelerator. ’Organizmi će uskoro biti dizajnirani i proizvedeni s preciznošću i obimom današnjih računarskih čipova i softvera’, obećanje je koje ćete pronaći u knjizi.

„Ako vam ovo zvuči fantastično, to je samo malo dalja tačka na putanji kojom smo već krenuli. Kompanije kao što je The Odin već prodaju setove kućnog genetskog inženjeringa uključujući žive žabe ili cvrčke za 1999 dolara. Možete čak kupiti daždevnjaka zbog fluorescentnog proteina koji je nastao bioinženjeringom za 299 dolara.

Istorijski izazov tehnologije ležao je u njenom stvaranju i oslobađanju moći, a savremeni izazov je u kontroli te takve oslobađane moći, sažeo je Mustafa Sulejman i opomenuo sa vrha AI sveta.