Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji će danas biti umereno do potpuno oblačno, mestimično s kišom i lokalnim pljuskovima s grmljavinom, češćim posle podne i uveče.
Vetar slab i umeren, ponegde kratkotrajno i jak, istočni i severoistočni.
Najniža temperatura od 4 do 10 stepeni, a najviša od 14 do 19 stepeni.
U Novom Payaru danas posle podne i uveče povremeno kratkotrajna kiša ili lokalni pljusak uz mogućnost grmljavine. Temperatura do 16 stepeni.
Izvor:Politika
Posle dana žalosti ponovo su se oglasila crkvena zvona u znak vaskršnje radosti, a na početku liturgije otpevan je vaskršnji tropar ”Hristos vaskrse iz mrtvih”.
Neka nas sve Gospod blagoslovi svojom ljubavlju, svojom pobedom nad našim najvećim neprijateljem – nad smrću, rekao je Porfirije.
“Neka nas blagoslovi punoćom života. Živeli i srećan i blagosloven današnji dan i praznik”, poručio je patrijarh SPC.
utarnju vaskršnju liturgiju u Hramu Svetog Save služiće vladika remezijanski Stefan, sa početkom u devet sati.
Vaskrs je suština hrisćanskog učenja, a pored vernika SPC ovaj praznik danas obeležavaju i Antiohijska, Jerusalimska, Ruska, Gruzijska, Japanska i druge pravoslavne crkve.
U Srbiji je običaj da vaskršnje slavlje počne odmah posle jutarnje službe, a tada se vernici pozdravljaju rečima “Hristos Vaskrse-Vaistinu Vaskrse”.
Uskršnjim slavljem za vernike se završava najstroži Veliki post koji se najviše dana posti na vodi, a običaj je da vaskršnja jaja budu prvi mrsni zalogaji.
Za hrišćane je praznik Vaskrsenja Hristovog, praznik nad praznicima i događaj koji je pre više od dva milenijuma izmenio istoriju čovečanstva.
Vaskrsenje Isusa Hrista je temelj hrišćanstva i sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela.
Isus Hristos je, prema jevanđeljima i verovanju, raspet u petak, u subotu je ležao u grobu, a u nedelju je vaskrsao iz mrtvih i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život.
“U Rimljanima 6, 4-5. apostol Pavle jasno povezuje istorijski akt Hristovog vaskrsenja sa novim životom – Kao što usta Hristos iz mrtvih, tako i mi u novom životu da hodimo. U Rimljanima 8, 11. apostol govori o Duhu Svetom koji je sila vaskrsenja Hristovog, ali i našeg novog bića. Sila vaskrsenja je pobeda nad grehom u nama”.
Prema predanju, u subotu su došli prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba, jer su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo i da će tako narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao.
U nedelju je, prema verovanju, Hristos vaskrsao iz mrtvih, pošto je njegov grob ostao prazan i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život. Hrišćani veruju da je prva osoba koja je srela vaskrslog Isusa Hrista bila Marija Magdalena, kao i da se kasnije ukazao i svojim učenicima.
Vaskrs se uvek proslavlja u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice i posle jevrejske Pashe, na osnovu odluke koja je doneta na Nikejskom saboru 325. godine, koju i danas poštuju sve pravoslavne crkve.
Po julijanskom kalendaru Vaskrs najranije može pasti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, dok po gregorijanskom kalendaru od 22. marta do 25. aprila, što čini Vaskrs pokretnim praznikom.
Vernici SPC, Vaskrs obeležavaju tri dana, a crvenim slovom u crkvenom kalendaru, su pored prvog dana, obeleženi i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.
Vaskršnja jaja se, prema običajima, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Prvo ofarbano jaje se prema narodnim običajima smatra, “čuvarkućom”, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja, i običaj je da se čuva do narednog Vaskrsa.
Prema verovanju, Marija Magdalena je rimskom caru Tiberiju poklonila prva jaja, kada je došla u Rim sa porukom o vaskrsenju Isusa Hrista.
Jerej pri hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Žarkovu Stevan Jovanović rekao je za Tanjug da je Vaskrsenje, praznik nad praznicima i da u simboličkom smislu predstavlja “pobedu života nad smrti”.
“Ali ne života, u smislu vraćanja u jedan prirodni, biološki uslovljen način postojanja, već je to pobeda večnosti nad vremenom. Pobeda večne istine, večne ljubavi, večne lepote nad svakom lepotom koja je prolazna i koja ima svoje naličje”, objasnio je Jovanović.
Ističe da Hristovo vaskrsenje “ne predstavlja pobedu nad smrću u ovaj i ovakav život”, jer bi to kako je rekao, bilo vraćanje “u jedno te isto”.
“Vaskrsenje Hristovo je otvaranje perspektive večnosti i možemo u Hristovom vaskrsenju da to svedočimo i da predokusimo onu lepotu večnog života i da u njoj budemo ohrabreni. Oni ljudi koji su je osetili oni zaista razumeju težinu Hristovih reči ‘u svetu ćete imati nevolje – ali ne bojte se jer ja sam pobedio svet’”, rekao je Jovanović.
Izvor:EURONEWS
foto:Pixabay
Atletski stadion u Novom Pazaru, večeras je bila najveća ramazanska sofra u Evropi. Organizator tradicionalnog kolektivnog juftara je osnivač Sandžačke demokratske partije, Rasim Ljajić, ugostio je više hiljada uvaženih gostiju. Iftar na atletskom stadionu tradicionalno se orgranizuje godinama unazad.
Svečanost će biti vođena predajom “juftarite zajedno i budite jedno srce, jer u zajedništvu je berićet”
Najveća i najbrojnija bošnjačka stranka, Sandžačka demokratska partija, tradicionalno je organizovala veliki juftar. Pokretač ideje organizovanja iftara i inicijator takvog tradicionalnog okupljanja je osnivač SDP-a Rasim Ljajić.
Na atelstki stadion došao je veliki broj ljudi, koji su želeli da prisustvuju kolektivnom juftaru, I ove godine okupio se veliki broj postača na atletskom stadionu, oko 1200.
I ove godine spojeno je moderno I tradicionalno, pa se juftarilo na soframa kao u stara vremena.
Prisutni su se složili da je druženje u vreme juftara veoma važno za sve postače i da je ideja osnivača SDP-a Rasima Ljajića da ovaj događaj postane tradicionalan veoma dobra.
Predsednik SDP-a Nihad Hasanović je rekao da je ovo mesec posta ibadeta i berićeta, porodice i porodične vrednosti, pa je najbrojnija bošnjačka stranka još jednom pokazala da je jedna velika porodica, humanih, dobrih i časnih ljudi.
Iftar je najavljen pucnjem iz topa, ali i ezanom.
