Author: Sajma Drazanin

Nakon što je u javnosti otvorena priča o teškom stanju u FK Sloga iz Sjenice, uslijedile su i prve reakcije koje su dodatno produbile dileme – da li klub zaista nema podršku ili je problem u realizaciji sredstava. Lokalni preduzetnik Emir Lakota oglasio se u komentarima, braneći lokalnu vlast i objavio dokument Opštine Sjenica u kojem se jasno vidi da je za FK Sloga za 2026. godinu opredijeljeno 1.450.000 dinara.

Riječ je o zvaničnoj odluci o finansiranju sportskih udruženja, u kojoj je Sloga među klubovima sa značajnijim iznosom.Ovim potezom Lakota je pokušao da demantuje tvrdnje da opština ne pomaže klub.

Međutim, samo nekoliko sati kasnije uslijedio je odgovor predsjednika kluba Jasmina Muhadžera, koji je iznio potpuno suprotnu tvrdnju. On je naveo da klub do danas nije dobio ni dinar od tog iznosa, iako je već odigran veliki dio prvenstva, te da se Sloga trenutno finansira isključivo zahvaljujući donacijama privatnih lica. Ovo je reakcija predsjednika FK Sloga, Jasmina Muhadžera, koji je javno iznio potpuno drugačiju verziju:

“Do današnjeg dana od odobrenih 1.450.000 dinara za ovu godinu FK ‘Sloga’ nije dobila ni dinar. Već smo na polovini prvenstva i klub se finansira isključivo od donacija privatnih lica.”

Ova kontradiktornost izazvala je lavinu reakcija građana na društvenim mrežama.

• „Kakav cirkus od Opštine i Sportskog saveza“, napisao je jedan od komentatora, dok drugi ističe da politika u Sjenici određuje ko ima podršku, a ko ne. Pojedini građani upozoravaju da se godinama ništa ne ulaže u omladinu i sport, te da mladi sve više napuštaju grad.
• U komentarima se posebno naglašava stanje stadiona, koje mnogi opisuju kao „ispod svakog nivoa civilizacije“. Jedan od građana navodi da je „žalosno da djeca nemaju gdje trenirati“, dok drugi poručuje da je stadion „potpuno propao i da više nije bezbjedan za korišćenje“.

Ovakav razvoj događaja otvorio je pitanje koje prevazilazi sport – da li postoji jaz između odluka na papiru i njihove realizacije u praksi. Jer, iako dokument pokazuje da su sredstva odobrena, stanje na terenu govori drugačije. Klub koji se nalazi pri vrhu tabele i dalje funkcioniše bez stabilnog finansiranja.

Posebno zabrinjava činjenica da infrastruktura stadiona godinama propada, što potvrđuju i fotografije: polomljena sjedišta, oronule tribine i zapušten prostor oko objekta. Sve to ostavlja utisak da ulaganja, ako postoje, nisu vidljiva tamo gdje su najpotrebnija.

U cijeloj situaciji, FK Sloga ostaje između dvije istine – jedne administrativne i druge stvarne. Dok dokumenti govore o odobrenim sredstvima, klub tvrdi da novac nije stigao. A između te dvije verzije nalazi se realnost u kojoj jedan stogodišnji klub pokušava da preživi sezonu. Odgovor na pitanje gdje je novac i zašto nije isplaćen sada se očekuje od nadležnih, jer bez jasnog objašnjenja ova priča ostaje još jedan primjer nesklada između odluka i stvarnosti.

USKORO OPŠIRNIJE

Realizacija projekta izgradnje Prihvatilišta za pse i mačke lutalice u Novom Pazaru započeta je još 2019. godine kroz saradnju lokalne samouprave i nadležnih ministarstava. Uprkos jasnoj dokumentaciji i uloženim sredstvima Grada, poslednjih meseci sve su učestaliji pokušaji političkog prisvajanja zasluga za ovaj projekat. Sandžačka dekokratska partija oglasila se saopštenjem za javnost u kojem se kaže:

U nedostatku sopstvenih rezultata ministra Usame Zukorlića, svedoci smo sve učestalijim pokušajima Stranke pravde i pomirenja da politički kapitalizuje projekte koje sprovodi gradska uprava Novog Pazara na čelu sa Sandzačkom demokratskom partijom. Nakon jasnog manipulisanja u vezi sa izgradnjom Kliničko-bolničkog centra, za šta, nakon iznetih opsnažnih dokaza da obmanjuju narod, ni dan danas nismo dobili odgovor, na red je došla izgradnja azila za pse u Novom Pazaru.
Realizacija projekta Prihvatilište za pse i mačke lutalice je započeta u periodu 2019. kada je na konkursu Ministarstva za lokalnu samoupravu na čijem je čelu bio Brano Ružić i obavljao ministarsku funkciju, dodelio sredstva za izvođenje građevinskih radova,  prva faza, u iznosu od 9.500.000,00 miliona dinara od ukupnih 13.949.831,40 dinara.

Grad Novi Pazar nakon toga raspisuje javnu nabavku za Izgradnju prihvatilišta za pse i mačke lutalice, gde nakon sprovedenog postupka dodeljuje ugovor 11.12.2019. godine firmi PIGR ELMIR d.o.o.

DRUGU FAZU, zavrsne zanatske radove finansiralo je ministarstvo na čijem je čelu bio tada ministar Edin Djerlek u iznosu 14.122.293.00 dinara, od ukupne vrednosti 27.690.771,30 dinada bez PDV-a.

Posebno je indikativno da je upravo period uspešne saradnje između Sandžačke demokratska partije, gradske vlasti u Novom Pazaru i tadašnjeg ministra Edina Đerleka bio očigledan povod za unutarstranačke obračune u SPP-u. Nakon što je takva saradnja počela da daje konkretne rezultate, Usame Zukorlić smenjuje Đerleka sa svih stranačkih funkcija i potom preuzima ministarsku poziciju, čime se politički kontinuitet projekta prekida i preusmerava u pravcu lične kontrole i promocije.

Neko ko je hteo da uradi stvar od opšteg interesa je kod nas dočekan kao saradnik, a kod Usame Zukorlića kao izdajnik.

Zatim, III FAZA, kompletno opremanje objekta, izgradnja komunalne infrastrukture, završni radovi i stavljanje azila u funkciju realizovani su sredstvima grada Novog Pazara.

1. Radovi na stubnoj trafostanici SBTS 10/0,42kV, 1×250 kVA, za potrebe priključenja objekta “Azil za pse i mačke”, odluka broj 404-86/25, iznos sredstava: 3.023.400,00 RSD
2. Radovi na izgradnji ograde i ulazne kapije na objekta privatilište za pse i mačke, odluka broj 404-97/25, iznos sredstava: 1.448.007,00 RSD
3. Nabavka specializovane prikolice za prevoz sitnih životinja za potrebe rada privatilišta za pse i mačke lutalice, odluka broj 404-58/25, iznos sredstava 1.014.336,00 RSD
4. Nabavka automobila za potrebe prihvatilista za pse i mačke lutalica, odluka broj 404-124/25, iznos sredstava 2.982.000,00 RSD
5. Nabavka opreme za potrebe veterinarske ambulante kao sastavnog dela privatilišta za pse i mačke lutalice, odluka broj 404-62/25, iznos sredstava 1.755.644,40 RSD

Izvođenje projekta, koordinaciju i na kraju realizaciju vodili gradonačelnik Nihat Biševac sa svojim saradnicima. Bez tog ulaganja i organizacije na lokalnom nivou, ovaj projekat ne bi bio priveden kraju niti bi danas služio svojoj svrsi.

U tom kontekstu, pokušaji Usame Zukorlića i aktuelnog rukovodstva Stranke pravde i pomirenja da sebi pripišu kompletne zasluge predstavljaju klasičan primer političkog šibicarenja, svesnog izvrćanja činjenica zarad kratkoročnih političkih poena.

Ovakvo ponašanje nije samo neozbiljno, već i duboko neodgovorno prema građanima. Umesto transparentnosti i kontinuiteta u radu, javnosti se nude poluistine i konstrukcije koje imaju za cilj da zamagle stvarni doprinos institucija i pojedinaca.

Da stvar bude još očiglednija, čak su i mediji mliski Stranci pravde i pomirenja pisali članak o izgradnji Prihvatilišta za pse i mačke 23. aprila 2019. godine:

Posebno zabrinjava činjenica da se jedan konkretan i koristan projekat, koji je rezultat saradnje različitih nivoa vlasti, koristi kao sredstvo za političke obračune i promociju ličnih ambicija.

Jasno poručujemo: istina o ovom projektu je proverljiva i ne može se prekrojiti političkim saopštenjima. Grad Novi Pazar na čelu sa SDP-om je izneo najveći teret realizacije azila, a svaki pokušaj da se ta činjenica relativizuje predstavlja direktno obmanjivanje javnosti.

Građani zaslužuju odgovornu politiku, a ne jeftine trikove i manipulacije.

Na kraju, ima li jedan projekat koji je Usame Zukorlić direktno vodio u Novom Pazaru, a da za to postoje nepobitni dokazi?

 

Svečanom sednicom Skupštine grada Novi Pazar obeležen je 565. rođendan grada, uz dodelu plaketa i povelja zaslužnim pojedincima koji su svojim radom doprineli razvoju zajednice. Predstavnici svih odborničkih grupa čestitali su Dan grada, ističući značaj zajedništva i daljeg razvoja Novog Pazara.

Svečanu sednicu Skupštine grada Novog Pazara otvorio je predsednik Skupštine Samir Lekić, koji je svim građanima uputio čestitke povodom značajnog jubileja.
„U ime Skupštine grada Novog Pazara svima čestitam 565. rođendan grada. Ako bismo brojali do 565, verovatno bismo se umorili. Otuda nije čudo da je Novi Pazar iznedrio toliko za istoriju, mladost i razvoj značajnih imena. Ovo je grad omladine i blistave budućnosti i bez velikih reči svima čestitam veliki datum, 565. rođendan Novog Pazara“, rekao je predsednik Skupštine Samir Lekić.
Na svečanoj sednici, povodom obeležavanja Dana grada, tradicionalno su dodeljena priznanja zaslužnim pojedincima koji su ostvarili značajne rezultate u različitim oblastima društvenog života.
Odlukom Skupštine grada, povelje su dodeljene Vesni Nedeljković, državnoj sekretarki u Ministarstvu prosvete, za izuzetan doprinos razvoju obrazovanja, Hamadu Međedoviću za izuzetne rezultate i doprinos razvoju sporta, kao i Emini Jahović za promociju Novog Pazara u zemlji i svetu.
Na predlog gradonačelnika Nihata Biševca, plakete grada za iskazanu humanost i dobročinstvo dodeljene su Ljubini Marinković, Džemilu efendiji Destanoviću i protosinđelu Gavrilu Božinoviću.
Gradonačelnik Nihat Biševac osvrnuo se na razvoj grada i projekte koji su u toku, naglašavajući značaj investicija koje doprinose unapređenju kvaliteta života građana.

„Očekuje nas izgradnja i završetak radova na kapitalnim projektima. Kliničko-bolnički centar, stanovi za 14 porodica koje su bez domova ostale usled požara, samo su neki od važnih projekata. Počelo je sa radom prihvatilište za pse, dugo očekivani projekat. Želimo jednake uslove za meštane u svim delovima Novog Pazara jer grad neprestano raste. Jedna smo od četiri lokalne samouprave u kojima je oformljena Evropska kuća“, poručio je gradonačelnik Biševac.

Tokom sednice obratili su se i predstavnici svih odborničkih grupa u Skupštini grada, koji su čestitali Dan grada Novog Pazara i istakli značaj zajedničkog rada na unapređenju života građana.

U svojim obraćanjima naglasili su da je Novi Pazar grad bogate istorije, tradicije i mladosti, ali i grad koji ima potencijal za dalji razvoj kroz projekte u oblasti infrastrukture, obrazovanja, sporta i kulture. Poručeno je da su jedinstvo i saradnja ključni za nastavak razvoja i stvaranje boljih uslova za život svih građana.

Otvaranjem gradskog prihvatilišta za pse i mačke, Novi Pazar je dobio važan mehanizam za humanije i organizovanije rešavanje problema pasa lutalica. Nadležni poručuju da je cilj povećanje bezbednosti građana, ali i obezbeđivanje adekvatne brige za napuštene životinje.

U Novom Pazaru počelo je sa radom gradsko prihvatilište za pse i mačke, čime je načinjen značajan korak ka sistemskom rešavanju problema pasa lutalica i unapređenju bezbednosti građana. Nadležni ističu da je reč o procesu koji zahteva vreme i saradnju svih sugrađana.

Građani se pozivaju da prijavljuju lokacije na kojima primećuju pse lutalice, kako bi nadležne službe mogle pravovremeno da reaguju. Takođe, apeluje se na vlasnike koji više nisu u mogućnosti da brinu o svojim ljubimcima da kontaktiraju prihvatilište, umesto da životinje puštaju na ulicu. Vlasnici će imati mogućnost i da lično dovedu kućnog ljubimca i uvere se u uslove u kojima će boraviti.

U prihvatilištu rade obučeni radnici za rad sa životinjama, uz adekvatnu veterinarsku opremu koja omogućava lečenje i negu pasa kada je to potrebno. Građani će moći da posete prihvatilište i, ukoliko žele, udome psa koji je prošao kompletnu veterinarsku proceduru.

Rukovodilac zoo-higijene Semir Kačar istakao je da se hvatanje pasa lutalica vrši na human način, u skladu sa važećim standardima i propisima o zaštiti životinja. Dodao je da je u planu i proširenje usluga, te da će u narednom periodu aktivnosti zoo-higijene obuhvatiti i opštine Sjenica i Tutin.

Psi koji prođu kompletnu proceduru u prihvatilištu, a ne budu udomljeni, biće vraćeni na prethodno stanište, vidno obeleženi, u skladu sa zakonskim propisima.

Na kraju, upućen je i poziv udruženjima i nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom životinja da posete prihvatilište i pruže podršku u stručnom i organizacionom smislu.

U želji da vrate život u selo koje se godinama prazni, meštani Crniša u Tutinu odlučili su da sopstvenim sredstvima započnu asfaltiranje puta do vidikovca Đurđevica. Iako su već prikupili deo novca i izradili projekat, bez dodatne pomoći, kažu, teško će završiti započeti posao, zato su pokrenuli humanitarnu akciju.

Selo Crniš, koje je nekada brojalo oko 120 kuća i bilo puno života, danas ima tek mali broj stanovnika. Kako bi stvorili uslove za povratak ljudi i oživljavanje sela, meštani su odlučili da sami pokrenu inicijativu za asfaltiranje puta do Vidikovca Đurđevica, za koji je projekat već urađen.

Deo novca već su prikupili sopstvenim sredstvima, ali kako kažu, to nije dovoljno za završetak radova, zbog čega su pokrenuli humanitarnu akciju i pozvali sve ljude dobre volje da pomognu.

„Nekada je selo bilo puno ljudi, danas je pusto. Imalo je oko 120 kuća. Nešto je otišlo za Banatski Brestovac, nešto za Skoplje, Sarajevo i Hrvatsku. Uslovi za život nisu bili dobri i narod je morao da ode“, kaže jedan od meštana.

Put koji planiraju da asfaltiraju vodi do Vidikovca Đurđevica, mesta koje meštani opisuju kao pravi prirodni biser i veliki turistički potencijal ovog kraja.

„Trenutno se nalazimo na Vidikovcu Đurđevica. Mi smo meštani sela Crniša i pokrenuli smo akciju za izgradnju puta. To je dosta velika investicija i mi sami ne možemo da isfinansiramo to, zato tražimo pomoć i od države i od svih ljudi dobre volje“, navode meštani.

Kako ističu, deo sredstava već su prikupili sami i započeli pripremne radove na terenu.

„Mi sami ovo skupljamo — neko 100 evra, neko 200, koliko može — da bi otvorili ovaj put. Imamo projekat, imamo sve što treba, samo da radimo, ali sami ne možemo“, poručuju meštani.

Pored prirodnih lepota, Crniš je poznat i po izvorima kvalitetne vode, kao i čistom vazduhu, što dodatno potvrđuje potencijal za razvoj turizma.

„Ova voda je analizirana i potvrđeno je da je potpuno ispravna za piće. Ovde je velika gužva kada je Ramazan, ljudi dolaze i uzimaju vodu. Ovo je biser prirode koji imamo“, ističu meštani.

Loša putna infrastruktura jedan je od glavnih razloga zbog kojih se selo vremenom praznilo, a meštani veruju da bi izgradnja puta bila ključni korak ka povratku stanovništva.

„Škola je nekada imala i do 150 učenika, a danas ima samo jedan učenik. Kada bi bilo puta, narod bi se vratio, pravili bi kuće i vraćali decu u selo“, naglašavaju.

Uprkos izazovima, meštani Crniša ostaju složni u nameri da zajedničkim snagama izgrade put koji će povezati selo sa ostatkom opštine i omogućiti razvoj turizma, ali i povratak života u kraj koji je nekada bio pun stanovnika.