Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Sajma Drazanin

  • Više od milion mladih ima pravo na pare, država mnogima nema gde da uplati novac, ali postoji rešenje

    Više od milion mladih ima pravo na pare, država mnogima nema gde da uplati novac, ali postoji rešenje

    Novi paket novčane podrške države, koji je bio iznenađenje za mnoge, opredeljen je za više od milion mladih, tačnije 1.050.000 onih koji imaju od navršenih 16 do navršenih 29 godina. Mnogi od njih nemaju račun u banci, imajući u vidu da nisu zaposleni ili da se školuju, ali to nije i prepreka da od države dobiju svojih 100 evra koji će biti isplaćeni 1. februara.

    – Prijava je ista kao što je bila i za 100 evra, potom za 30+30, a onda i za 20 evra koji su isplaćeni u decembru. Na portalu Uprave za trezor je potrebno uneti ime i prezime, jedinstveni matični broj, broj lične karte i da se izabere banka gde je otvoren račun – saopštilo je Ministarstvo finansija.

    Oni koji nemaju račun u banci, ne treba da brinu. U tom slučaju, u prijavi je neophodno da navedu samo ime banke u kojoj žele da im država automatski otvoriti namenski račun.

    Kada im novac bude uplaćen, praktično je potrebno samo sa ličnim dokumentom da odu u banku koju su naveli u prijavi.

    Svi punoletni, uključujući i ove mlade, tokom prethodne godine od države su podsetimo dobijali novac u više navrata – ukupno 80 evra u tri isplate.

    Sada će pored njih, po 10.000 dinara dobiti i svi zdravstveni radnici i to krajem januara, najkasnije početkom februara, a onda sledi i dugo najavljivana pomoć za penzionere.

    Pomoć penzionerima od 20.000 dinara (oko 170 evra) biće im na račune uplaćena u februaru 2022. godine. Na ovu pomoć imaju pravo svi penzioneri, bez obzira na to kolika im je penzija.

    Najstariji od januara takođe mogu da očekuju i povećanje penzija od 5,9 odsto.

    Veće i plate

    Oni koji su zaposleni u javnom sektoru već su počeli da rade za veće plate koje su im povećane od janauara ove godine. To praktično znači da će 500.000 ljudi, koji su zaposleni u javnom sektoru dobiti povišice, ali te povišice neće biti iste za sve.

    Više povišice dobiće zaposleni u socijalnim službama, zdravstvu i vojsci. Njima sleduju plate veće za oko 8 odsto, dok će ostali moći da očekuju platu veću za procentni bod manje tj. 7 odsto.

    Zaposlenima, na primer u prosveti, koji imaju primanja oko 60.000 dinara, uvećanje plate za 7 odsto znači platu veću za 4.200 dinara.

    IZVOR:BLIC

    FOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

    Podeli
  • “Tek očekujemo masovnije prijeme u bolnice” I delta soj je još uvek tu – najveći pritisak će osetiti zdravstveni sistem

    “Tek očekujemo masovnije prijeme u bolnice” I delta soj je još uvek tu – najveći pritisak će osetiti zdravstveni sistem

    Komandant Vojne bolnice Karaburma dr Ivo Udovičić rekao je da ima naznaka da se povećava broj hospitalizovanih pacijenata i da će broj novozaraženih biti znatno veći već koliko danas i sutra.

    Komandant Vojne bolnice Karaburma dr Ivo Udovičić rekao je da ima naznaka da se povećava broj hospitalizovanih pacijenata i da će broj novozaraženih biti znatno veći već koliko danas i sutra.

    – Očekujemo masovnije prijeme u bolnicu. Sigurno ćemo imati veliki broj pacijenata. Znamo da omikron soj ne daje veliki procenat hospitalizacije, ali znamo i da imamo nižu stopu vakcinisanih i da je delta soj tu, kao i da je naša populacija starija – rekao je dr Udovičić za RTS.

    Napomenuo je da nemaju podatak da li imaju pacijente sa omikron sojem.

    Najveći problem će, dodaje, osetiti zdravstveni sistem. Istakao je da oni koji rade u crvenim zonama nisu plaćenici farmaceutske industrije.

    Presek

    Još 7.652 zaražena

    Koronavirus je u poslednja 24 sata potvrđen kod 7.652 osobe, a od posledica ove bolesti preminulo je 23 ljudi. Testirano je 22.947 osoba. Na respiratoru su 83 pacijenta.

    – Znamo i vidimo koliko je vakcina efikasna na primeru naših pacijenata. Mi smo u kovid bolnici imali preko 50 pacijenata mlađih od 50 godina u jedinici intenzivne nege, imali smo šestoro preminulih i niko nije bio vakcinisan. Kad umre mlada osoba, to nam je najteže. Oni se pokaju svi što se prethodno nisu vakcinisali. Nemamo vakcinisanih mlađih od 50 godina u jedinici intenzivne nege – rekao je dr Udovičić.

    Vakcinacija spas

    Kaže da drugih lekova nemamo sem vakcine.

    – Nijedan lek nije efikasan kao vakcina. Kad god primite vakcinu, dobro je. I uvek je bolje primiti vakcinu nego živ virus. Prvu dozu kada primite, treba dve nedelje da se razviju antitela, a za te dve nedelje morate malo i da se čuvate. Vakcina mlade ljude 100 odsto štiti od smrti i težih formi bolesti i invaliditeta. Starije ne štiti, njihov imunitet je star i zato je još veća odgovornost na mladima. Nama je puna bolnica starih osoba, neko im je doneo virus u kuću.

    Izvor: Srbija Danas/Kurir

    Foto: Profimedia/ilustracija

    Podeli
  • RIK doneo uputstvo o glasanju na referendumu u uslovima epidemije

    RIK doneo uputstvo o glasanju na referendumu u uslovima epidemije

    Uputstvom je određen način čišćenja i dezinfekcije glasačkog mesta koje mora biti očišćeno, dezinfikovano i provetreno najmanje 24 časa pre dana glasanja, definisana je procedura tokom glasanja kao i uslovi zaštite od korone, a utvrđena su i pravila za glasanje van glasačkog mesta.

    Pre, tokom i po završetku glasanja potrebno je što češće provetravati prostoriju u kojoj se nalazi glasačko mesto, dezinfikovati radne površine i mesta na kojima se nalaze paravani za obezbeđivanje tajnosti glasanja, a naročito hemijske olovke koje su na mestima za glasanje na raspolaganju glasačima, navedeno je u Uputstvu.

    Razmak između paravana za obezbeđivanje tajnosti glasanja mora da bude najmanje jedan i po metar, a ako neki građanin glasanju pristupi bez zaštitne maske, član glasačkog odbora koji je zadužen da rukuje UV lampom predaje mu zaštitnu masku i stara se o tome da je pravilno namesti na lice.

    Na glasačkom mestu treba obezbediti razmak od najmanje jednog i po metra između članova glasačkog odbora kao i svih drugih lica koja imaju pravo da borave na glasačkom mestu – glasači, ovlašćeni posmatrači, članovi RIK ili izborne komisije jedinice lokalne samouprave, predstavnici medija.

    Članovi glasačkog odbora koji utvrđuju identitet glasača i rukuju izvodom iz biračkog spiska dužni su da nose zaštitne rukavice koje treba povremeno da dezinfikuju i po mogućnosti, menjaju.

    Glasač je dužan da privremeno skine zaštitnu masku dok mu se ne utvrdi identitet na osnovu odgovarajućeg identifikacionog dokumenta.

    Predviđena su u pravila za glasanje van glasačkog mesta, koja podrazumevaju da je lice koje prima o tome obaveštenje dužno da glasača upita o razlogu zbog kojeg neće glasati na glasačkom mestu, odnosno da li je oboleo od korone.

    Ako građanin boluje od korone, ima simptome te bolesti ili mu je određena mera karantina, članovi glasačkog odbora sve radnje za glasanje obavljaju ispred ulaznih vrata stana odnosno kuće u kojoj boravi osoba koja glasa.

    Glasač oboleo od korone ne sme da ima direktan kontakt sa glasačkim materijalom i može da glasa isključivo uz pomoć pomagača koji umesto njega preuzima i predaje glasački materijal poverenicima glasačkog odbora, uključujući i odgovarajući identifikacioni dokument, navedeno je, između ostalog, u uputstvu RIK.

    Izvor: Beta

    Foto: FoNet/Božana Pavlica

    Podeli
  • UN: Cene hrane u 2021. porasle za 28 odsto

    UN: Cene hrane u 2021. porasle za 28 odsto

    Indeks cena hrane za 2021. godinu iznosio je u proseku 125,7 poena, što je za 28,1 odsto više nego prethodne godine, stoji u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) UN. Iako su cene hrane pred kraj godine, tačnije u decembru, bile nešto niže, njihov ukupni rast u 2021. dostigao je desetogodišnji rekord.

    Abdolreza Abasian, glavni ekonomista iz ove organizacije, rekao je tim povodom da je uobičajeno da posle ovako oštrog rasta cena uglavnom dođe do pojeftinjenja, kada se zadovolji tražnja za određenom robom na tržištu.

    Međutim ovaj put se zbog visokih troškova proizvodnih inputa, pandemije, ali i problema sa transportom i klimatskim promenama, ne očekuje pad cena hrane, bar ne u ovoj godini. Ništa optimističnije nisu ni prognoze domaćih stručnjaka za naše tržište.

    Oni očekuju da će cene hrane u Srbiji rasti bar do sredine ove godine, ako ne i duže.

    Izvor: FAO Foto: Pixabay

    Podeli
  • Zašto se u Srbiju iz inostranstva u Srbiju vratilo 92.000 građana?

    Zašto se u Srbiju iz inostranstva u Srbiju vratilo 92.000 građana?

    U Srbiju se od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine vratilo 92.300 građana, a većina njih je visokoobrazovana, pokazali su rezultati istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj, a koje prenosi RTS.

    Među njima su zastupljeni najrazličitiji profili – od IT sektora, preko društvenih nauka, a tu su i ljudi iz umetnosti, te arhitekte. Najviše povratnika je u dobi od 24 do 29 godina, više od 40.000. Najviše ih je bilo iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Velike Britanije, a glavni motiv su kvalitetnije mogućnosti za život i poslovne prilike, kaže za RTS Aleksandar Jakovljević iz „Tačke povratka“.

    Sve veći broj ljudi se vraća u Srbiju

    Jakovljević ističe da je generalno najveći problem oko praćenja kretanja naših ljudi odakle se dobijaju pravi podaci. Broj od preko 92.000 povratnika je rezultat istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj.

    „Oni su tražili alternativne načine za praćenje migracija. Na osnovu toga raspisan je poziv gde se javio međunarodni tim sa Harvarda koji je razvio jednu metodologiju koja meri kretanje naših ljudi u dijaspori koristeći Fejsbuk podatke. Oni su pratili naše ljude koji su rođeni u Srbiji i koji su najmanje šest nedelja boravili u inostranstvu i došli su do podataka da od oktobra 2020. do oktobra 2021. imamo 92.000 ljudi manje u dijaspori što nas je dovelo do zaključka da se taj broj ljudi vratio u Srbiju“, objašnjava Jakovljević za RTS.

    Prema njegovim rečima, ono što je bitno da se kod svakog merenja u tih godinu dana video trend smanjenja broja ljudi u dijaspori što znači da se sve veći broj ljudi vraća u našu zemlju.

    „Istraživanje Bečkog instituta za međunarodne odnose pokazuje da smo u periodu od 2015. do 2019. imali pozitivan priliv visokoobrazovanih ljudi u Srbiju, što je po prvi put dokaz da smo uspeli da preokrenemo trend odlaska“, naglašava Jakovljević.

    Prema njegovim rečima to govori da imamo sve veću potražnju i sve veći broj prilika za visokoobrazovane ljude da se u Srbiji ostvare karijerno i da nije više jedini razlog povratka porodica i prijatelji, već da postoje jasne mogućnosti kako da se nastavi poslovna karijera.

    Podsticaji države za povratak

    „U prethodne dve godine usvojene su razne mere podrške povratka u Srbiju. Najznačajnija mera je mera poreskog oslobođenja za povratnike, odnosno ljude koji su studirali i živeli najmanje dve godine u inostranstvu, imaju pravo na oslobođenje od poreza 70 posto na poreze i doprinose u trajanju od pet godina“, objašnjava Jakovljević.

    Dodaje da je to mera doneta u martu 2020. godine sa idejom da ljudi koji imaju neko znanje i iskustvo u inostranstvu, i za koje su poslodavci spremni da plate platu koja je dvostruko veća od prosečne u Srbiji, dobijaju tu poresku olakšicu kako bi u trajanju od pet godina pomogli njihovu reintegraciju ali i kako bi olakšala da njihov standard bude najpribližniji onome što su imali u inostranstvu.

    Povratnici iz Srbije, ali i zemalja regiona

    Mladi povratnici nisu samo iz Srbije, već i iz Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije.

    Jakovljević kaže da se vidi trend da mladi ljudi, koji dolaze na studije iz tih zemalja u Srbiju, ostaju ovde da žive i rade i da se vidi trend da Srbija postaje privlačna i za domaće državljane i za strance. Ističe da je u prethodne dve godine strancima izdato po 12.000 privremenih radnih dozvola, a do novembra ove 22.000 dozvola.

    Izvor: RTS

    Foto: Pixabay

    Podeli