Author: Sajma Drazanin

Epidemiolog Predrag Kon rekao je danas da restriktivne mere protiv koronavirusa daju rezultate u Srbiji, ali da je jedini izlaz – masovna vakcinacija.

“Sigurno da mere daju rezultate, pokušavamo da nađemo balans koji teško razumeju čak i neki lekari. Mora se sačuvati i posao, s druge strane, tu je vakcinacija. Brzina vakcinacije direktno utiče na vakcinaciju”, rekao je Kon.

On je otkrio statistiku o broju vakinisanih u glavnom gradu i pohvalio još neke gradove.

“Beograd je dostigao 42 odsto ljudi koji su primili bar jednu dozu, a oko 30 odsto su primili već dve doze. Ta situacija ne može da se poredi gde je obuhvat jedva dvocifren. Vidi se pad u Nišu i Novom Sadu. U takvim okolnostima, ono što se može očekivati jeste da tamo gde je veći obuhvat da dođe do bržeg pada virusa, a to ne može da se zanemari”, dodao je Kon.

Naglasio je da, međutim, građanima nedostaje disciplina.

“Moramo da shvatimo da smo ekstremno nedisciplinovani. Prešao sam u subotu 50 kilometara Beogradom. Uočio sam da se apsolutno ni na jednom mestu ne poštuju mere – 100 odsto se ne poštuju mere u kafićima, baštama. Obavezno je nošenje maski u baštama, osim u situacijama kada se pije piće i konzumira hrana. Ne interesuje me da li neko misli da li to treba da se sankcioniše, ali ne može da se očekuje da kasnije nema posledica”, upozorava Kon.

Sledeći korak Kriznog štaba

“Sad se od Kriznog štaba očekuje otvaranje. Da li očekujete da će biti išta drugačije u zatvorenom nego u otvorenom? Svi se ponašaju u kafiću kao da su u zaštićenom, kao u bunkeru, što je potpuno naopako. Jedini nam je izlaz masovna vakcinacija. Ne napadam nikoga, samo konstatujem. Ne mislim da treba zatezati ili popuštati mere, ne treba dirati ništa. U riziku smo i greota je da nam se ponovo virus pokrene nakon uskršnjih praznika. Ne očekujem da će doći do toga, ali praznici mogu malo da uspore pad” , rekao je Kon.

On je uporedio situaciju sa Izraelom, gde su građani počeli normalno da žive.

“Izrael je tek pre desetak dana skinuo maske na otvorenom. U Izraelu niste mogli da izlazite iz maske, sve vreme su nošene maske, na otvorenom niste mogli da nađete čoveka bez maske. Sadašnja vakcinisanost im se približava na 90 odsto, a dve doze je primilo 54 odsto građana. Oni sada dolaze u situaciju da nemaju nijednog umrlog, da im je broj novih slučajeva ispod 100, dakle, ulaze u situaciju kada bezbedno očekuju naredni period”, ukazuje Kon.

Muzičari nisu problem

Nailazi završetak škole, mature, a dodaje i da predstoji period svadbi.

“Mi se ponašamo kao da se apsolutno ništa ne dešava. Mislite da ćemo na stadionu drugačije da se ponašamo? Muzičari nisu problem, epidemiološki, jer su na pet metara od stola ili imaju pleksiglas ispred sebe. Jedna je mogućnost da se testiraju oni koji dolaze na veselje, ili da budu vakcinisani, a oni koji nisu, moraju da koriste maske”, rekao je Kon.

Da li su kazne važne?

“Da li je važna samo kazna, a ne zaražavanje? Mene kazne ne interesuju. Kazna je za nekoga motivacija, neko nosi masku samo da ne bi bio kažnjen. Svi očekuju od Kriznog štaba da čarobnim štabićem donosi mere koje će da reše situaciju. Neću da generalizujem, nije baš na svakom mestu da se ne poštuju mere. Da je kazna 800 evra kao u Sloveniji, drugačije bi bilo. U Velikoj Britaniji je 10.000 funti, ali nije poenta u kaznama. Da je uspešno sprovedeno ovo sa baštama, mirno bi mogli da dočekamo svadbe i kraj školske godine”, rekao je Kon.

On kaže da sve može da se otvori samo pod uslovom da se poštuju mere.

“Postoji ogroman pritisak da se sve otvori. Kada nam opada broj obolelih, ne smemo da dozvolimo da se brojke opet podignu. U Beogradu je prosek kod vakcinisanih 59 godina, a gradom najviše cirkulišu između osobe između 20 i 50 godina. Situacija zavisi od cirkulacije virusa”, rekao je Kon.

On očekuje bolju situaciju za 15 dana.

“Možda će malo poremetiti uskršnji praznici, ali ne očekujem neko veliko pogoršanje. Ovde neko pokušava da pokaže da mere ničemu ne služe, ne mogu da objašnjavam to. Ovde je teže prikazati dokaze za mere, jer kad smo ih uveli, krenulo je da se vide rezultati. Sve zavisi kojim očima se gleda. Tvrdim da i u svetu dolazi do spuštanja aktivnosti virusa gde se uvode mere” ističe Kon i dodaje da statistika kaže da u svetu, pa i kod nas, postoji oko dva odsto tvrdih antivakcinaša, dok je 30 odsto neodlučno.

 

IZVOR: TANJUG, Foto: B92, arhiva

Donator koji je želeo da ostane anoniman izmirio je dugove u ukupnom iznosu 500 evra, koje su u lokalnom minimarketu napravili meštani naselja Sveti Ivan u Baru, objavio je barski portal Jedro.

U poruci lokalnoj prodavnici, donator je zatražio da mu dostave iznos bez imena dužnika koji već duže vreme duguju toj prodavnici kako bi izmirio ta dugovanja.

“Budući da je Ramazan u Islamu najodabraniji mesec u godini i da se u njemu dobra dela višestruko nagrađuju, anonimni donator (trgovini poznat) sa naših prostora, koji živi i radi u inostranstvu uplatio je i izmirio dugovanja u iznosu od 500 evra”, naveo je portal Jedro.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

U doba koronavirusa oni kojima polen pravi probleme mogu se naći u nedoumici da li je reč o alergijskoj reakciji ili infekciji koronavirusom, jer su simptomi slični. Mirjana Mitrović Josipović iz Agencije za zaštitu životne sredine ukazuje koji su simptomi kod alerija i ističe da je proleće, uslovno rečeno, pogodno za osobe koje su u ovom periodu alergične.

Sa lepšim vremenom, počinje i sezona alergija, što osobama koje pate od alergija zadaje mnogo muka, a posebno se u doba koronavirusa oni, kojima polen pravi probleme, mogu naći u nedoumici da li je reč o alergijskoj reakciji ili infekciji kovida 19, jer su simptomi slični.
rvo cveta drveće, pa trave, od sredine jula problem prave korovske biljke, posebno ambrozija. Čudna je ova godina kada je vreme u pitanju, na samom kraju smo aprila, a pravo prolećno vreme skoro da nismo ni videli, pa se i polen ponašao drugačije.

Gostujući u Jutarnjem programu, Mirjana Mitrović Josipović iz Agencije za zaštitu životne sredine rekla je da je Agencija nosilac državnog monitoringa praćenja alergenog polena na čitavoj teritoriji Srbije i po evropskim standarima merenja počinju od 1. februara i završavaju se u novembru.

Kaže da godina jeste počela čudno, bilo je lepih dana, pa kiše i snega što je dosta uticalo na ponašanje biljaka, pre svega drveća i emitrovanja polena.

Ukazuje da kišni dani utiču da se smanje vrednosti polena u vazduhu i niske temperature pa tada alergične osobe malo odahnu.

Podseća da sa prvim danima iznad 10 stepeni, biljka kreće u faze, sada je faza cvetanja drveća.

April i maj su meseci kada su osobe koje pate od alergijskih problema najviše izožene polenu breze, a od svih polena drveća breza ima najveći alergeni potencijal.

Kada ne izlazizi napolje i ne provetravati prostorije
Mirjana Mitrović Josipović kaže da su saveti da se prati kretanje polena na svim mernim mestima, na 25 mernih mesta i u tom smilu da se proba da se uskladi kretanje, u prepodnevnim satima alergične osobe ne bi trebalo da izlaze, da ne provetravaju prostorije, jer su tada najveće koncentracije polena, a osobe moraju biti pod nadzorom lekara.

Vrednosti polena nisu bile puno dana u prekograničnim vrednostima, u aprilu.

Podvlači da je proleće bilo uslovno rečeno pogodno za osobe koje su u ovom periodu alergične.

Od februara kreću poleni drveća, pa kada prestaju, kreću poleni trava koje imaju veliku alergenost i sredinom leta poleni korovskih biljaka.

Dodaje da je neko alergičan na brezu, a nije na travu, neko na travu, a nije na korove.

Ozloglašena ambrozija
“Poznata priča je da se što se ambrozije tiče, osvestimo kasno kada procveta korovska biljaka, aktivnosti lokalnih samouprava i indivudualnih vlasnika hektara i hektara obradivih površina je da ovu biljku na vreme suzbiju”, kaže ona.

Prema njenim rečima, krajem aprila i početkom maja se mora krenuti sa akcijom košenja ambrozije, ne smemo dozvoliti da cveta, jer je opasna za ljude koji su alergični.

“Od svih alergena koje pratimo, 50 odsto alergenosti ide na ozloglašenu ambroziju”, kaže Mitrović Josipovićeva.

U ruralnim krajevima ljudi su manje alergični nego u gradu
Objašnjava da u gradskoj sredini ima više pacijenata upravo zbog zagađenja, polenova zrna se vežu za čestice zagađenja iz vazduha, dolazi do unakrsnih reakcija, i osobe u gradu imaju pojačane alergijske probleme.

Dosta stranih turista je tražilo informaciju za banje, Zlatibor, Kopaonik, kakve su vrednosti polena – da bi uskladili kretanje, da ne ugroze kvalitet života, to je momenat koji je važan da se prati, uz vremensku prognozu u većini zemalja Evrope.

Prema njenim rečima, veliko je interesovanje na sajtu za taj deo monitoringa

Merne stanice
Mitrović Josipović kaže da svi veći gradovi imaju merne stanice od Subotice, Vrbasa, Nobog Sada, Beograda, Niša, Kraljeva, Kragujevca, Valjeva, Zlatibra, Novog Pazara, Vranja – svi veći gradovi gde je populacija gušća imaju merno mesto.

Postoji uređaj koji sakuplja polen, usisava vazduh od osam do 10 litara u minuti, gde se na određenu traku premazanu propisanim silikonom lepe polenova zrna i onda se preparati mikroskopiraju da se vidi vrsta polena i u kojim koncentracijama.

Kada je najveća koncentracija polena, u kom delu zemlje
Za brezu koja je u periodu cvetanja, najveće vrednosti beleži Niš, što je godinama tako.

“Dugo godina kada pričamo o ambroziji, Vojvodina kao žitnica je izložena polenom ambrozije, ukoliko se agrotehnički dobro ne obradi, posle žetve pšenice, hektari i hektari tog stnjišta – razvija se u ogromnim količinama korov, a polen leti više od 100 kilometara od mesta izvora”, rekla je ona.

Razlika između alergije i korone
Alergične osobe znaju periode kada im se javljaju simptomi, curenje nosa, svrab nosa, očiju i svrab ušiju, bez temperature, osim u ekstremnim slučajevima.

To su neke osnovne različitosti, u svakom slučaju sami ne treba da preduzimamo mere, već da se sa lekarima proveri, kaže Mitrović Josipovićeva.

Izvor: RTS

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je danas da su brojevi koji ukazuju na pad broja infekcija koronavirusom ohrabrujući, ali i obavezujući i ocenio da su epidemijske mere i masovna imunizacija i dalje neophodni.

On je za RTS rekao da građani i dalje treba da se pridržavaju mera koje će verovatno ostati iste, i poručio da je oprez neophodan još dva-tri meseca, uz vakcinaciju, koju država promoviše u nekoliko modela, prenosi Beta.

„Postigli smo odlične rezultate. Posećujemo svaki grad, svako selo, dolazimo do svakog čoveka i razgovaramo. Dosta smo opustili građane i oslobodili ih bespotrebnog straha. Ovo što brojke padaju jeste rezultat vakcinacije”, rekao je Đerlek.

On je rekao da je broj vakcinisanih i dalje nizak u Tutinu (6,9 odsto) i Novom Pazaru (12,5 odsto), zatim Lajkovcu, Ljigu i Mionici, i da je u tim mestima i dalje potrebno razgovarati s ljudima, jer su „puni dezinformacija”.

Prema njegovim rečima u Beogradu je vakcinisano 5.500 studenata, a u Nišu oko 1.300 i sve više mladih shvata da korona može biti opasnost zbog steriliteta, a da su milione vakcina primili ljudi u svetu i da nije dokazano da deluje na reproduktivne organe.

Podsetio je da je Svetska zdravstvena organizacija preporučila vakcinaciju i trudnicama, i to pre svega u poodmaklim godinama, sa velikom telesnom težinom, ili onima koje boluju od dijabetesa i hipertenzije.
Izvor:Politika, foto:Nebojsa Marjanovic