Author: Sajma Drazanin

Pomeranjem časovnika za jedan sat unapred, odnosno sa dva na tri sata ujutru u nedelju, 28. marta, počeće letnje računanje vremena, a iako je trebalo ove godine da se zemlje članice EU opredele za zimsko ili letnje računanje vremena i Evropska komisija donese konačnu odluku, to se još nije dogodilo.

Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković” kaže za Tanjug da je uvođenje letnjeg čitanja vremena 1983. godine u Srbiji imalo za cilj da se iskoristi što veći deo obdanice, kako bi i produktivnost u radu bila veća, ali da su se u međuvremenu prilike promenile, pre svega uvedeno je novo radno vreme, a i navike ljudi što se tiče odlaska na spavanje su se promenile.

Prema njegovim rečima, i Srbija će i ovog puta promeniti stanje na časovniku i preći na letnje računanje vremena, a do kada će to biti praksa ostaje da se vidi, budući da ćemo se prilagođavati opštim rešenjima u okruženju i šire.

„Ono što je nevolja sa ovom preporukom koja će pre ili kasnije stupiti na snagu jeste što je predloženo da se ukine letnje čitanje vremena, odnosno ukazno vreme i ostavljeno je svima na volju da se opredele za letnje vreme ili trajno letnje stanje. E, to je ono što je neka nevolja u najavi jer je pitanje kako će različite države da podese svoje čitanje vremena što potencijalno može da bude nezgodno, jer od jednog reda prelazimo u neuređeno stanje”, rekao je Simonović.

Kako je rekao, postoji dilema koje vreme više odgovara ovom podneblju, ali da on smatra da bi moglo da se uvede i „treće vreme”, odnosno prelazak na čitanje vremena od pre 1983. godine.

To rešenje podrazumevalo je zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali i pomeranje radnog vremena jedan čas unazad, kako bi se povoljnije iskoristila obdanica.

Ipak, smatra on, u međuvremenu su se stvari „zamrsile” u odnosu na nekadašnje vreme, pre svega radno vreme.

„Zimsko čitanje vremena u ovom slučaju je nepovoljno jer prespavamo neefikasno, odnosno prespavamo onaj prvi deo obdanice tokom godine i malo od obdanice nam ostaje u drugom delu dana. Letnje (trajno) čitanje vremena je u tom pogledu povoljnije jer se bolje iskorištava obdanica, ali nas ona izmešta iz naše osnovne srednjeevropske časovne zone u istočnoevropsko, odnosno odvaja nas od većeg dela Evrope kojem pripadamo”, rekao je Simonović.

Ukoliko bi se čitanje vremena vratilo na ono od pre 1983. godine, kaže Simonović, moglo bi da se prilagodi i radno vreme – odnosno, radno vreme bi se pomeralo, primera radi, na sedam sa osam sati.

„Ja bih dodao i kao još jednu mogućnost, a to je da se uopšte ne dira časovnik nego da se uvede ukazno radno vreme. Da se recimo dekretom uvede da se za stanje na časovniku vežu oni koji od njega zavise svojim radom. A to su trgovine, škole, preduzeća i onda da se ukazno pomeri samo radno vreme”, rekao je Simonović.

On je rekao i da pretpostavlja da će vlada odlučivati o tome kako će se menjati čitanje vremena, ali i da bi jedna od mogućnosti mogao i da bude referendum na kome bi se građani pitali po kom vremenu žele da se računa vreme.

„Da bismo otišli na referendum podjednako je važno da ljudi sasvim dobro razumeju šta dobijaju, a šta gube i kako to u stvarnosti izgleda, jer iz iskustva govoreći , rasprave koje se vode o tom pitanju u suštini su sasvim pogrešno postavljene, tako da mislim da bi o toj temi trebalo svi da se obavestimo dovoljno dobro a onda da se javno odlučujemo”, rekao je Simonović.
Izvor: Politika
Foto: Anđelko Vasiljević

U toku je asfaltiranje ulica u kojima su prethodno završeni pripremni radovi. Bolje uslove za život dobili su i meštani Kopaoničke ulice u naselju Novopazarska Banja, gde je u celosti urbanistčki sređen put. Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac je prilikom obilaska gradilišta najavio  i za ovu godinu realizaciju velikog broja infrastrukturnih projekata.

Asfalt je obradovao i meštane Kopaoničke ulice u naselju Novopazarska Banja, koji su kako kažu,  sa nestrpljenjem čekali.  Žitelji ovog naselja su zbog reke Banjske bili ugroženi i od poplava, pa im je urbanistički sređena ulica od velikog značaja.

Sa meštanima ovog naselja o realizaciji ostalih infrstrukturnih projekata u njihovom naselju, ali I u gradu razgovarli su gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, njegov pomoćnik Nihad Hasanović I direktor JP za uređivanje građevinskog zemljišta Mujo Šaćirović. Gradonačelnik Biševac je ovom prilikom najavio da je plan da I ove godine grad ulaže ravnomerno  kako bi svi građani imali što bolje uslove za život. Radiće se ulice na gradskom, prigradskom, ali I na seoskom području bez obzira na trenutno tešku epidemiološku situaciju.

Za asfalt je spremno još nekoliko ulica u gradu, koje su planirane da budu završene ovih dana. Izvođači užurbano rade kako bi završili projekte iz prošle godine I počeli da realizuju plan za ovu godinu.

Zima je teška na selu, kada poljoprivrednici imaju malo više slobodnog vremena. Snega još uvek ima, a u podgolijskom području meštanima pravi problem I vetar, koji stvara velike smetove. Ekipa RTV –a Novi Pazar posetila je selo Ljutaje, gde je zabeležila priču dugogodišnjeg stočara Nazima Ljajića.

Na obroncima Golije i delom na Pešteri prostire se selo Ljutaje, prekriveno brdima. S obzirom da nam je mart i početak proleća doneo velike količine snega zima na selu još uvek nije završena. Selo Ljutaje poznato je po stočarskoj proizvodnji, a ovom poljoprivrednom granom bavi se i Nazim Ljajić, koji kaže da za poljoprivrednike ni tokom zimskih meseci nema vremena za predah.

Stočarska proizvodnja u domaćinstvu Nazima Ljajića  je tradicija, nekada je na njegovom imanju imalo više stoke. Sada Nazim radi u skladu sa svojim godinama, ali ipak dovoljno za njegove potrebe.

Selo Ljutaje udaljeno je 28 km istočno od Sjenice, a deo je katastarske opštine Duga Poljana.

S prvim sunčanim danima, stočari treba da se pripreme za ispašu stoke, koja se obavlja postepeno I u skladu sa preporukama. Pravo je vreme da se očiste prostorije za smeštaj stoke, koje prema preporukama treba da budu sa više svetla I vazduha.

U okviru projekta  “Da nas je više” stručni tim sa Ginekološko-akušerske klinike Narodni front iz Beograda obavio je konsultacije sa parovima u Novom Pazaru koji bi imali želju da se putem vantelesne oplodnje ostvare kao roditelji. Interesovanje za ovu temu je bilo veliko, a lekari su im bili na raspolaganju da odgovore na sva pitanja I daju smernice o postupku vantelesne oplodnje.

Uz poštovanje epidemiloških mera i u skladu sa etičkim kodeksom neotktrivanjem identiteta parova, koji su želeli  da dobiju savet o postupcima vantelesne oplodnje mogli su to  da učine danas. U Kulturnom centru gde su organizovane konsultacije zainteresovani parovi mogli su da dobiju savete, ali I sve odgovore o ovoj temi od stručnog tima beogradske ginekološko-akušerske klinike Narodni front.

Kod vantelesne oplodnje je bitno da se parovi, koji ne mogu da se ostvare kao roditelji jave na vreme.

U okviru projekta “Da nas je više” formiran  je i broj telefona, preko kojeg parovi koji se odluče na vantelesnu oplodnju mogu dobiti sve dodatne informacije.  Novi Pazar je prvi grad gde je ovaj projekat prezentovan.

Stručni tim lekara je poručio da roditeljstvo kroz vantelesnu oplodnju ne treba da bude tabu tema, jer svaki šesti par u Srbiji ima probleme u oblasti reproduktivnog zdravlja.

Gosti iz Beograda su prilikom boravka u Novom Pazaru posetili i ovdašnje ginekološko akušersko odeljenje, gde su razgovarali sa svojim kolegama iz ovog grada i razmenili iskustva. Lekarski tim iz GAK Narodni front su imali i prilike da se upoznaju sa radom ovdašnjeg novopazarskog odeljenja, gde se godišnje rodi preko 2000 beba. Novopazarski lekari su predstavili rezultate koje su ostvarili, kao i uslove koji su poslednjih godina unapređeni. Ginekološko- akušersko odeljenje tokom cele pandemije radi bez problema u zelenoj zoni.
Podsećamo, Grad Novi Pazar će, na inicijativu predsednice Skupštine Anele Halilović Šemsović podržati realizaciju projekta “Da nas je više”, koji ima za cilj da parove motiviše da se, u borbi za potomstvo, prijave za program vantelesne oplodnje, koji je, uz podršku države potpuno besplatan.