Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Sajma Drazanin

  • Ko može da putuje iz Srbije u Nemačku?

    Ko može da putuje iz Srbije u Nemačku?

    I sada je moguće putovati u Nemačku, ako tamo živite i radite, posećujete porodicu ili imate hitan razlog. I ako spremite potrebna dokumenta. I ako se testirate pre odlaska. I ako ste spremni da idete u karantin.

    U Nemačkoj je i dalje na snazi strogi lokdaun, oštriji od onog na proleće. Osim zatvorenih prodavnica, restorana i škola, i dalje su otežana putovanja u zemlju. “U načelu, preporučuje se odustati od putovanja koja nisu preko potrebna”, podseća sada nemačka Ambasada u Beogradu u saopštenju.

    Državljani Srbije koji imaju dozvolu boravka u Nemačkoj – uglavnom jer tamo žive i rade – i dalje mogu da uđu u zemlju. Ali, što se tiče kratkotrajnih putovanja i poseta, one su veoma ograničene.

    U takve posete mogu doći članovi uže porodice – supružnici, partneri iz registrovanih zajednica, maloletna deca ili roditelji maloletne dece – ljudi koji žive u Nemačkoj. Oni na ulasku moraju da pruže dokaz da im članovi uže porodice žive u Nemačkoj, recimo venčani list ili izvod iz matične knjige rođenih.

    Drugi članovi porodice u direktnoj liniji – punoletna deca, roditelji punoletne dece, braća, sestre, bake i dede – smeju doći u Nemačku samo ako postoji hitan razlog za posetu porodici. To može biti recimo rođenje deteta, venčanje ili sahrana. I oni moraju na ulasku dokumentima da dokažu zašto dolaze.

    Osim toga, mogu da dođu i ljudi koji imaju neodložna posla ili medicinski tretman u Nemačkoj, podsećaju u Ambasadi.

    Za sve međutim važi da moraju digitalno da se prijave (www.einreiseanmeldung.de) i da potvrdu pokažu nemačkoj graničnoj policiji ili avio-prevozniku. Svi stariji od šest godina moraju da imaju i negativan test na kovid, i da odmah po dolasku u zemlju odu u kućnu samoizolaciju. Tada imaju dve opcije: ili da ostanu u karantinu deset dana, ili da se po isteku petog dana ponovo testiraju.

    Avio-kompanijama prete kazne

    Šef nemačke Savezne policije Diter Roman kaže da se mnogi avio-prevoznici ne pridržavaju pravila. “Samo u poslednjih šest dana je policija prilikom ulaska u zemlju vazdušnim putem utvrdila 600 povreda propisa od strane avio-kompanija”, rekao je on za tabloid “Bild”.

    Uglavnom prevoznici nisu tražili od putnika elektronsku prijavu za putovanje. “To je neodgovorno”, rekao je Roman, jer ljudi dolaze i iz oblasti sa velikim brojem zaraza ili onih gde je prisutna mutirana verzija virusa. “Sada avio-prevoznicima preti kazna do 25.000 evra po propustu i putniku.”

    Nemačka je uvela dodatna ograničenja za letove iz zemalja u kojima se proširio mutirani virus poput Velike Britanije, Irske, Portugalije, Južnoafričke Republike, Brazila i Lesota.

    Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer tražio je da se rigorozno kontroliše da li došljaci poštuju meru karantina. Putnicima je poručio: “Idite u karantin, ostanite kod kuće – sve drugo je neodgovorno.”

    Izvor: Dojče vele, vesti online

    foto: EPA/Ronald Wittek

    Podeli
  • Nova pravila za registraciju vozila, ko “pada” na tehničkom pregledu

    Nova pravila za registraciju vozila, ko “pada” na tehničkom pregledu

    Vozače očekuju nova pravila za registraciju vozila. Mnogi neće proći tehnički pregled, ako zbog prepravki na vozilu njihov automobil dodatno zagađuje vazduh. Novinar RTS-a koji prati saobraćaj Dragan Milutinović rekao je da će vozači posle 5. juna morati da vrate automobile u fabričko stanje. Govorio je i o cenama katalizatora i DPF filtera.

    Veliki uvoz polovnjaka iz zapadne Evrope doprineo je tome da se na našim putevima pojavi i veliki broj zagađivača, jer posle uvoza mnogi vlasnici u dogovoru sa majstorima, da ne bi menjali ili čistili izduvni sistem, uklonili su katalizatore i DPF filtere, ali i lambda sonde, koje mere zagađenje koje motor ispušta u vazduh

    Oni sada imaju problem, neće moći da prođu tehnički pregled i registruju vozila.

    Novinar RTS-a koji prati saobraćaj Dragan Milutinović rekao je da će vozači posle 5. juna morati da vrate automobile u fabričko stanje, tačnije moraće da imaju bar fizički katalizator i DPF filter.

    DPF filter je napravljen da kod dizel vozila izdvaja azot-dioksid, najveći je problem u zagađenju. Kada čestice azot-dioksida odu na pluća dobija se kancer, istraživali su Kanađani.

    Oko 6.000 ljudi u Srbiji premine zbog raznih vidova zagađenja, da li iz zagađenja iz ložišta, 14 do 20 odsto ljudi umre od zagađenja iz automobila.

    DPF filteri za starija vozila napravljeni su na nivou uree, što može da se promeni, a ima DPF filtera koji moraju da se čiste, to je rizik da li će imati svoju funkciju ili ne.

    Univerzalni katalizatori će ljudi moći da se nabave, oni koji su skinuli svoje katalizatore i prodali za 50 evra, moći će da kupe za 100 do 150. Polovni DPF filteri su oko 1.000 evra, u dobrom stanju sa Zapada idu i do 6.000 evra u zvanično ovlašćenim servisima.

    Kada dođete na tehnički pregled

    Kada dođete na tehnički pregled, fizički morate imati te delove. Pretpostavlja se da su uvoznici koji su prodali automobil skidali te delove.

    “U katalizatorima ima plemenitih metala, katalizatori su u većini slučajeva završili u Bugarskoj u pretapanju, tu je platina i ostali elementi”, rekao je Milutinović.

    Kod “benzinaca” je problem lambda sonda, to je uređaj koji meri zagađenje unutar katalizatora, mnogi su skinuli tu sondu i prepravili kompjuterski sistem da lažno očitava zagađenje da bi mogli da voze.

    Javlja se i greška “ček endžina” zbog zapušenog katalizatora ili skinute lambda sonde.

    Poučeni iskustvom iz inostranstva, mnogi automobili koji imaju katalizatore i DPF filtere neće moći da idu centrom grada.

    Predlozi ko može da uđe u centar grada

    Postoje razmišljanja da se ograniči ulazak u grad automobilima koji su veliki zagađivači. Sve evropske metropole su to uradile.

    Milutinović podseća na predlog profesora Ilić koji je zadužen od Angele Merkel da u EU zastupa Nemačku, da oni koji imaju nalepnicu 1 – ne mogu da uđu u centar grada, 2 – mogu ako je zagađenje manje, 3 i više – mogu da uđu u centar, a automobili sa 6 plus i na električni mogu da uđu.

    Naveo je primer “golfa 1”, koji ne može da uđe u centar Sarajeva, ali može da se vozi po Romaniji.

    “Bitno je da se vozači ne plaše, moraju da shvate da je to u cilju zdravlja njih i porodice, problem imamo kao sa maskama, morate nositi masku da bi zaštitili druge i morate imati katalizator i DPF filter da biste zaštitili sebe i druge”, zaključio je Milutinović.

    Izvor:RTS
    Podeli
  • U Srbiji tokom pandemije prestao da puši jedan odsto pušača

    U Srbiji tokom pandemije prestao da puši jedan odsto pušača

    Rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja iz 2020. godine pokazuju da epidemija COVID-19 nije bitno uticala na pušačke navike većine pušača (91%).

    Istraživanje, koje je objavio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ povodom Nacionalnog dana bez duvan, pokazuje da je četiri odsto pušača povećalo broj cigareta, isto toliko je smanjilo broj popušenih cigareta u toku dana, dok je samo jedan odsto pušača prestalo da puši.

    Kako se dodaje na sajtu Batuta, brojna istraživanja potvrdila su da su pušači pod povećanim rizikom obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova, bolesti disajnih organa, malignih bolesti i brojnih drugih oboljenja.

    Pušenje i upotreba duvana negativno deluju na imuni sistem, što otežava sposobnost organizma da se brani od infekcije, pa se iz navedenih razloga pušači mogu smatrati posebno osetljivom grupom stanovništva kada je u pitanju COVID-19, oboljenje izazvano novim korona virusom SARS-CoV-2.

    U cilju prevencije prenosa virusa SARS-CoV-2 savetuje se da se izbegava dodirivanje lica rukama. Ova preporuka se teže može primeniti kod korisnika duvana koji tokom pušenja ili upotrebe duvana češće rukama dodiruju lice, pa zato pušenje može predstavljati rizik kod prenosa virusa.

    Pored toga, tokom pušenja skida se maska, koja je u toku pandemije u zatvorenim prostorima obavezna.

    Pandemija COVID-19 dodatno ističe značaj prestanka pušenja. Institut za javno zdravlje Srbije podseća da je prestanak pušenja jedan od najznačajnih koraka koji pušači mogu preduzeti u cilju poboljšanja zdravlja.

    U Srbiji se pod sloganom: „365 DANA BEZ DUVANA” obeležava 31. januar –  Nacionalni dan bez duvana. Ove godine, pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja.

    Duvanski dim sadrži više od 7000 različitih supstanci, među kojima je preko 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna oboljenja.

    Primena mera kontrole duvana zasnovanih na dokazima, dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama. Ipak još uvek više od jedne milijarde ljudi u svetu puši, od toga skoro 80 odsto njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

    U svetu svake godine usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu prevremeno umire osam miliona ljudi. U Srbiji najmanje 15.000 ljudi prevremeno umre zbog pušenja na godišnjem nivou.

    Najnoviji rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije, pokazuju da je 2020. godine pušilo 36 odsto punoletnih stanovnika Srbije.

    Upotreba duvana i duvanskih proizvoda je drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska, a povećava rizik obolevanja i od bolesti disajnih puteva i od malignih oboljenja, podsećaju iz Batuta.

    Posebno osetljiva populacija su mladi. Rano otpočinjanje pušenja povezano je sa intenzivnijim pušenjem u odrasloj dobi i češćom pojavom zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem i  brojnim hroničnim nezaraznim oboljenjima tokom života.

    Upotreba duvana ugrožava i osobe u okruženju koje su izložene duvanskom dimu, uključujući odojčad i decu, uzrokujući  brojne zdravstvene probleme. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline.

    Pored direktne izloženosti duvanskom dimu zdravlje ugrožavaju i ostaci štetnih materija iz duvanskog dima koji se dugo nakon pušenja duvana zadržavaju na odeći, nameštaju, zavesama, zidovima, krevetu i posteljini, tepisima, igračkama, vozilima itd. i ne mogu se eliminisati provetravanjem.

    Sve je više podataka iz istraživanja o štetnim efektima „zadržanog duvanskog dima”, na koje su najosetljiviji najmlađi – odojčad i mala deca.

    Izvor: Danas

    Podeli
  • Saobraćajna policija pojačava kontrolu registracionih nalepnica

    Saobraćajna policija pojačava kontrolu registracionih nalepnica

    Uprava saobraćajne policije pojačaće kontrolu upravljanja vozilom nakon isteka roka važenja registracione nalepnice, a za otkrivanje i dokumentovanje prekršaja koristiće i kamere za video nadzor saobraćaja u gradovima, na autoputevima i graničnim prelazima, kao i nove kamere na patrolnim vozilima, saopštio je MUP.

    U saopštenju se podseća da nakon 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice, nije moguće produžiti njeno važenje sa istom registarskom oznakom, već je neophodno vratiti registarske tablice i podneti zahtev za izdavanje nove saobraćajne dozvole i registarskih tablica, što značajno uvećava troškove produžetka registracije.

    Vozačima koji u saobraćaju budu zatečeni da upravljaju vozilom kome je istekao rok važenja registracione nalepnice, saobraćajna policja će izdati prekršajni nalog, isključiti vozilo iz saobraćaja i od vozača oduzeti registarske tablice.

    Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da motorno i priključno vozilo ne sme da učestvuje u saobraćaju na putu nakon isteka roka važenja registracione nalepnice.

    Vlasnik, odnosno korisnik registrovanog vozila, koji u roku od 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice ne podnese zahtev za izdavanje nove registracione nalepnice, dužan je da vrati registarske tablice organu koji ih je izdao, čak i kada takvo vozilo ne koristi u saobraćaju.

    Za vlasnike, odnosno korisnike vozila koji ne vrate registarske tablice u roku od 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice, Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisana novčana kazna u iznosu od 10.000 do 20.000 dinara, ukoliko je vlasnik, odnosno korisnik fizičko lice, novčana kazna u fiksnom iznosu od 20.000 dinara ukoliko je vlasnik, odnosno korisnik preduzetnik i novčana kazna od 50.000 do 600.000 dinara ukoliko je vlasnik, odnosno korisnik pravno lice, podsetio je MUP.

    Upozoreno je i da u slučaju saobraćajne nezgode koju izazove vozač vozila kome je istekao rok važenja registracione nalepnice, odnosno rok polise osiguranja, štetu nadoknađuje Udruženje osiguravača Srbije, ali se nakon toga, regresni zahtev u visini isplaćenog iznosa naknade štete, kamate, sudskih i drugih troškova, ostvaruje od vlasnika vozila, bez obzira na to ko je upravljao vozilom u nezgodi.

    (Foto: N1)

    Izvor: N1

    Podeli
  • Država nastavlja da garantuje za kredite malom biznisu

    Država nastavlja da garantuje za kredite malom biznisu

    Država Srbija će i u ovoj godini nastaviti da garantuje za kredite koje uzimaju preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća za likvidnost i obrtna sredstva kod poslovnih banaka. Za tu namenu je predviđeno milijardu evra državnih para i tu nije reč o garancijama američkog DFC-a koje treba da iznose milijardu dolara.

    Kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić, planirano je da se za postojeću garantnu šemu obezbedi dodatnih 500 miliona evra, a kroz novu garantnu šemu još toliko, uz to da će država preuzeti veći rizik.

    „Hoćemo da dodatno osnažimo privatni sektor. Potreban nam je taj rast, zato uzimamo vakcine, da bismo sačuvali živote ljudi i da bismo mogli da rastemo”, izjavio je Aleksandar Vučić pre nekoliko dana.

    Tim povodom Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) rekao je da će upravo nastavak garantne šeme dodatno obezbediti kredite po relativno povoljnim uslovima za održavanje likvidnosti do momenta kada će otpočeti oporavak privrede. U okviru prošlogodišnje garantne šeme država je dala garancije od dve milijarde evra, a od toga je iskorišćeno 1,58 milijardi. Kredite je uzelo 23.000 preduzeća.

    U prošlogodišnjem paketu pomoći država je garantovala za 80 odsto vrednosti kredita, dakle ne za ceo iznos, pa se sada očekuje da garantuje možda i za svih 100 odsto vrednosti kredita. Lane je garancija bila ograničena kako se banke ne bi previše opustile kod procene rizika što bi značilo da bi pare dale i onima koji ne mogu da ih vrate. Gubitka za njih ne bi bilo, jer bi sve nadoknadila država. Ovako je rizik podeljen. To je dodatno pojačano i time što je maksimalni iznos garancije na nivou osiguranog portfolija banke određen na 480 miliona evra, piše Politika.

    Takođe, kako bi se dodatno podstakla ekonomska aktivnost, propisan je i uslov da najmanje 50 odsto kredita na koje se odnosi garantna šema moraju biti novi krediti, dok se najviše 50 odsto garantne šeme moglo iskoristiti za refinansiranje postojećih obaveza.

    Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, podseća da garancija za kredite nije gotov novac koji se preliva iz budžeta, već banke i dalje odobravaju svoja sredstva.

    „To je dobra vest i očekujem da će Narodna banka uskoro da da uputstvo poslovnim bankama za koliko se to povećava garancija države. Nadam se da će banke da olabave uslove, da ne budu restriktivne u pogledu sredstava obezbeđenja i podrže i one delatnosti koje ranije nisu. Sama činjenica da od dve milijarde evra nije sve iskorišćeno već tri četvrtine pokazuje da uslovi treba da budu blaži. Mnogi sektori poput transporta, turizma i ugostiteljstva nisu mogli da dobiju ove kredite. Banke bi trebalo da cene ne samo njihov trenutni pad prihoda, već i položaj na tržištu. Jer, kada se situacija normalizuje oni će moći da vraćaju zajam”, kaže Atanacković.

    Krediti su mogli biti odobreni u dinarima ili evrima, a maksimalna kamata u slučaju dinarskih kredita bila je jednomesečni belibor uvećan za 2,5 odsto, dok se kod evro indeksiranih kredita računao tromesečni euribor, uvećan za tri odsto. Zbog pada referentnih kamata Evropske centralne banke i domaće centralne banke kamata za kredite za privredu je praktično izjednačena i iznosi nešto ispod tri odsto godišnje.

    Krediti su prošle godine odobravani na period otplate od tri godine, uz grejs period od devet do 12 meseci. Privrednici su maksimalno mogli da dobiju zajam u protivvrednosti 25 odsto prihoda iz 2019. godine, odnosno tri miliona evra u evrima ili dinarskoj protivvrednosti. Privrednici koji su uzeli garantovane kredite nisu smeli da isplaćuju dividendu niti da za vreme grejs perioda prevremeno vraćaju kredite iste namene.

    Izvor:Politika

    Podeli