Prve projekcije za svetsku ponudu i tražnju pšenice u ovoj ekonomskoj godini predviđaju natprosečan nivo trgovine na tržištu žitarica, objavila je Međunarodna žitarska organizacija (IGC).
Kako će ovo uticati na srpski izvoz žita i čemu mogu da se nadaju domaći proizvođači koji još kalkulišu čekajući bolju cenu dok vreme izmiče i bliži se nova žetva?
Vukosav Saković, iz Udruženja „Žita Srbije” izjavio je nedavno da se izvoz pšenice odvija sporije nego kod kukuruza i do sada je izvezeno oko 400.000 tona iako Srbija u proseku proda više od milion tona žita godišnje Kako kaže, prošlogodišnji rod moguće je prodavati do aprila i u manjim količinama do maja ove godine. Posle toga, pred žetvu – teško.
„U januaru je u Srbiji bio nešto bolji izvoz pšenice nego u proteklom periodu. Februar će negde biti presudan i smatram da treba iskoristiti tražnju koja trenutno postoji. Vreme ističe jer smo na samo pet meseci od žetve. Kad imate puno pšenice ne smete čekati april da je prodate”, kaže Saković za „Politiku” i dodaje da bi bilo idealno da u narednom mesecima izvozimo po 100.000 tona pšenice, ali je u tom slučaju moramo prodati u februaru.
„Morali bismo da prodamo najmanje još 600.000 tona da bi domaće tržište bilo koliko-toliko rasterećeno zaliha u žetvi. Mislim da to treba očekivati ukoliko postoji želja vlasnika pšenice da je prodaju”, smatra naš sagovornik.
Na pitanje da li je moguć ukupan izvoz maksimalnih količina od 1,2 miliona tona, budući da smo u zaostatku, Saković ističe da je to još izvodljivo.
„Ali da li je realno, mislim da nije. Mislim da će to ostati samo na željama”, kaže naš sagovornik
I drugi analitičari poput Branislava Gulana smatraju da je potrebno ubrzati izvoz pšenice. On je za Tanjug nedavno izjavio da ćemo, ako se nastavi sadašnji tempo, kada je prosečni mesečni izvoz manji nego lane, sledeću žetvu dočekati sa značajnim zalihama.
Oscilacije u ovom sektoru su zbog zdravstvene krize i gomilanja zaliha nepredvidive. Uzroke treba potražiti u tome što su se investicioni fondovi prebacili na svetske berze žitarica, posebno u Americi, i diktiraju pravila. Iako su cene žitarica u pandemiji rasle one nisu bile i rekordne. Prema informacijama iz „Žita Srbije” trenutno je cena kvalitetne pšenice oko 210 evra po toni, uz odbitak troškova izvoza od oko 10 evra. Najvišu zabeleženu cenu Srbija je imala u januaru 2008. kada je žito koštalo 295 evra po toni.
„Ta 2008. bila je sedma godina zaredom kada je u svetu trošeno više pšenice nego što se proizvodilo. Bile su potrošene skoro sve zalihe i vladao je strah na tržištu šta će se događati. To je napravilo lavinu sa cenama, ali je uticalo i na ogromno povećanje proizvodnje žita u narednim godinama”, kaže Saković i dodaje da je potom došlo sedam novih rekordnih godina po proizvodnji i prinosima, što je cenu pšenice poguralo na dosta nizak nivo. Zbog toga su i naši proizvođači bili povremeno nezadovoljni.
„Od 2008. je prošla godina bila jedna od najboljih. Prinosi ratarskih kultura su bili iznad proseka, a do promene cena je došlo neposredno pred žetvu i proizvođači su imali koristi”, smatra on, ali ipak ističe da „nema mogućnosti da bi ta maksimalna cena mogla da se ponovi”.
Sve više država uvodi mere ograničenja izvoza žitarica – kroz takse i kvote. Za to su se već opredelile Rusija i Ukrajina kako bi smirile cene na domaćem tržištu. Ministarstvo poljoprivrede nedavno je objavilo da Srbija ne planira da uvodi meru zabrane izvoza kukuruza niti bilo koje druge žitarice. Takođe neće biti uvedene ni dodatne takse na izvoz.
„Ova najava je na neki način smirila tržište. Da smo mi uveli takse ili zabrane to bi bila prava katastrofa za domaće proizvođače. To bi znatno oborilo cene, što bi naravno dobrodošlo prerađivačima i stočarima. Ali je mnogo više proizvođača žitarica koje bi takva odluka finansijski pogodila”, zaključuje Vukosav Saković.
Izvor: Politika, foto:EPA-EFE/Darek Delmanowicz
