Prema podacima koji su na današnji dan Štabu za vanredne situacije dostavili Regionalni COVID centar Novi Pazar, Dom zdravlja i ZZJNP stanje na dan 14. novembar 2020. je sledeće:
Broj novih prijema 3 ( 1 pacijent iz Raške, dva iz Novog Pazara)
Broj otpusta 4
Broj transportovanih pacijenata 0
Broj pacijenata na respiratorima 2
Broj pacijenata na high-flow je 4
Broj preminulih 0
Ukupan broj pregleda u Covid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar je 54 (29 prvih i 25 kontrolni pregled)
U Domu zdravlja urađene su sledeće analize: Laboratorijskih analiza 28 RTG 22 Seroloških (brzih) testova iz krvi 23 od čega nije bilo pozitivnih PCR testova 27
Broj hospitalizovanih pacijenata: Infektivno odeljenje 26
Privremena bolnica Novopazarska banja 5 (1 prijem i jedan otpust)
Ne valja preterivati ni u čemu, pa ni u mobilnim telefonima. Evo kako sve negativno mogu uticati na vaše zdravlje, ako se ne pazite dovoljno.
Telefonski lakat
Kada držite mobilni telefon uz uvo, ili u krevetu u nezgodnom položaju, osetićete bol i peckanje u podlaktici i malom prstu. Ovo je klinički poznato kao sindrom kubitalnog tunela i uzrokovan je trljanjem ramena o ulnarni nerv. To je jedan od glavnih živaca ruke, i nerv koji udarate kada se udarite u lakat, prenosi PC Press.
Ako je duže vreme lakat savijen, pritisak koji se vrši na ulnarni nerv, prekida mu dotok krvi.
Bol pri kucanju poruka
Česti su i bolovi u palcu i zglobu koji su povezani sa upotrebom pametnih telefona. Često se to naziva “text claw”, a predstavlja povredu usled stalnog naprezanja – nastaje neprekidnim savijanjem i kratkim ponavljajućim pokretima palca prema ekranu.
Držanje telefona oberučke je poželjno, jer deli opterećenje između ruku i smanjuje verovatnoću trajnih promena. Ipak, nisu sve promene u potpunosti loše. Jedna studija pokazala je da su korisnici pametnih telefona zbog duže upotrebe povećali osetljivost, posebno palca.
Foto: Depositphotos/ArturVerkhovetskiy
Vrat i disanje
Dugotrajna upotreba pametnog telefona takođe menja položaj glave na vratu što duže osoba provodi vreme gledajući u ekran. To rezultira bolom u vratu i lošim držanjem tela.
Ove promene u položaju takođe utiču na lopaticu, koja menja položaj odmaranja i povećava opterećenje mišića koji su za nju vezani. To je posebno problematično, s obzirom na to da su mnogi od ovih mišića od suštinskog značaja za kretanje ruku.
Međutim, zabrinjavajuća je činjenica da istraživanja pokazuju da ove posturalne promene u načinu na koji sedimo dok koristimo uređaje imaju štetne promene po funkciju pluća, smanjujući njihov pik protoka izdisaja (količina vazduha koju možete izbaciti u dahu), što ukazuje na to koliko su disajni putevi opstruisani.
Vremenom, ove promene mogu smanjiti respiratornu funkciju tela. Značajni pad funkcije pluća čak je primećen kod dece, što ukazuje na raniji pristup pametnim telefonima i sve veću upotrebu pametnih telefona u ranom uzrastu.
Zavisnost
Naravno, postoje i mentalni i socijalni uticaji prekomerne upotrebe pametnih telefona, uključujući zavisnost od pametnih telefona, koja postaje sve češći problem u svetu.
Korišćenje pametnih telefona pokreće mnoge signalne puteve u mozgu povezane sa nagradom i čini da se osećamo dobro, poput oslobađanja dopamina. To može dovesti do toga da se oslanjamo na svoje telefone i češće ih koristimo da bismo nastavili da postižemo ovaj nalet dopamina.
Simptomi zavisnosti od pametnih telefona uključuju poremećen san, probleme sa izvršavanjem zadataka, izolovanje od ljudi i prikrivanje upotrebe telefona.
Prekomerna, problematična upotreba takođe može prouzrokovati nomofobiju – strah od toga da ostanete bez mobilnog telefona. To rezultira anksioznošću kada ste bez telefona, znojenjem, uznemirenošću i drhtanjem.
Novembar je mesec kada voćna stabla, žbunovi i bokori polako odlaze u zimsko mirovanje, dolazi do otpadanja lišća kod stablašica i žbunova, smanjenja vode u svim delovima biljaka i one spremno ulaze u nastupajuće hladne zimske dane. Od poslova koji se izvode u ovom periodu su đubrenje voćnih zasada, osnovna obrada, početak rezidbe voćaka i sadnja voćaka, a u rasadničkoj proizvodnji vađenje sadnica. Đubrenje voćaka u ovom periodu se izvodi organskim đubrivima i mineralnim. Postupak je odoravanje, đubrenje i saoravanje. Stajnjak ako se koristi treba da je humificiran (dobro pripremljen bez ostataka primesa ili seme korovskih biljaka). Primenjuje se u količini od 25 do 30 t po ha na celoj aktivnoj površini. Osnovno đubrenje mineralnim đubrivima se isto izvodi u ovom periodu i to formulacije N:P:K – 6:12:24, 8:16:24, 7:20:30, 7:11:21 i druga. Količine upotrebljenog đubriva se određuju na osnovu agrohemiske analize a okvirno, norme đubrenja su od 300 kg po ha do 700 kg po ha. Osnovna obrada se izvodi plugovima na dubini od 15 do 20 cm dubine a u kombinovanim zasadima, bočno rotofreziranje ili obrada diskosnim plugovima a u trapu malčiranje. Početak zimske rezidbe je vezan sa opadanjem lišća, ali u ovom periodu se kreće, preporuka je rezidba starijih voćnjaka a kasnije mlađih. Sadnja voćaka je idealna u ovom mesecu zbog dobre pripreme zemljišta i odlične vlage. Ovom sadnjom postiže se dobro kalusiranje napravljenih rana, i u proleće sigurno kretanje voćnih sadnica. Isto ovo je period gde rasadničari užurbano rade na vađenju sadnica, klasiranju i prodaji za sadnju, ali pre toga veštačka defolijacija lišća. Vremenske prilike idu na ruku voćarima, zato je bitno koliko toliko blagovremeno završiti ove navedene poslove do snežnih padavina.
Savetodavac iz voćarstva i vinogradarstva Aleksandar Mitić
Evropska agencija za lekove (EMA) predviđa da će dati svoje odobrenje za prvu vakcinu protiv koronavirusa do kraja godine sa očekivanim početkom distribucije od januara, rekao je direktor agencije.
“Ako su podaci solidni mogli bi dati zeleno svetlo za prvu vakcinu do kraja godine i početi sa distribucijom od januara”, rekao je Gvido Rasi, direktor Evropske agencije za lekove u intervju objavljenom u italijanskom listu Il Sole 24 Ore.
Ta insititucija zadužena je za odobravanje i kontrolu lekova u EU. Konačno zeleno svetlo, koje daje Evropska komisija, omogućiće da laboratorije počnu sa prodajom svog leka u celoj EU.
EMA koja računa da će biti šest ili sedam različitih vakcina na raspolaganju 2021, juče je dobila prve kliničke podatke Fajzera za njegovu vakcinu, rekao je Rasi. On je rekao i da su dobili od Astra Zeneke predkliničke podatke, probe na životinjama koje se već procenjuju, i da su imali više razgovora sa Modernom.
Ako se vakcina stavi na tržište u januaru njeni prvi efekti na širenje virusa “će biti vidljivi za pet, šest meseci, suštinski idućeg leta”, rekao je on.
“Očigledno je da neće biti moguće vakcinisati ceo svet, ali ćemo početi sa najizloženijim kategorijama kao što su starije osobe i zaposleni u zdravstvu, što će početi da blokira mostove prenosa”, dodao je.
Ocenio je da treba vakcinisati preko polovine evropske populacije da bi moglo da se dogodi smanjenje pandemije, što zahteva “najmanje 500 miliona doza u Evropi”.
Da bi se svi vakcinisali biće potrebno najmanje godinu dana, i “ako sve prođe dobro krajem 2021. ćemo imati dovoljnu imunizaciju”, rekao je Rasi.
Najveći uticaj na dobre rezultate agrara u kriznoj godini imaju prinosi kukuruza, maline, pšenice i šećerne repe, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u ovoj godini, prema najnovijim podacima, porašće 5,3 odsto u odnosu na 2019, rekao je za „Politiku” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Na dobre rezultate domaćeg agrara, koji je u ovoj kriznoj godini povukao ukupan privredni rast, najveći uticaj imaju rod kukuruza, maline, pšenice i šećerne repe, istakao je Nedimović i potvrdio da su ovi delovi domaće proizvodnje bili uspešniji što se tiče prinosa nego što je bilo očekivano.
Upitan da li će ove godine udeo poljoprivrede preći 7,5 odsto udela u bruto domaćem proizvodu (BDP), on je rekao da je „to matematika i da očekuje da će udeo agrara u ukupnoj privredi biti veći”.
– Bolje je da bude manji, jer bi to bio pokazatelj da su i druge privredne grane rasle – istakao je ministar.
Ranije informacije ukazivale su na ozbiljan rast poljoprivrede i da bi njen udeo mogao da dostigne i do 9,8 odsto učešća u odnosu na celokupni BDP države. Novim rebalansom budžeta za poljoprivrednike je namenjena još 5,1 milijarda dinara, što je dodatni novac koji se izdvaja uprkos pandemiji. Nedimović kaže da će taj novac biti raspoređen za direktna plaćanja, subvencije i ruralni razvoj, to jest ulaganja u nabavku traktora i ostale mehanizacije.
Prema jednom od nedavnih izveštaja Fiskalnog saveta, Srbiju u ovakvim okolnostima od dubljeg pada BDP-a čuva prvenstveno to što se njena ekonomija u daleko većoj meri oslanja na proizvodnju egzistencijalnih proizvoda (hrana, kućna hemija) za kojima tražnja u krizi nije značajno pala.
U toj analizi se navodi da poljoprivreda čini 7,5 odsto ukupne privrede Srbije, što je više nego dvostruko veće učešće nego u zemljama centralne i istočne Evrope, članicama EU gde je prosečno učešće oko 3,3 procenta. I čak pet puta veće nego u razvijenim zemljama zapadne Evrope, gde je prosek udela agrara u ukupnim privredama oko 1,5 procenata.
