Author: Sajma Drazanin

Prijepolje – U Prijepolju je održana manifestacija Med je lek za dug vek. Uz poštovanje svih epidemiološkuh mera, na platou Doma kulture svoje proizvode izložilo je 20 pčelara iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Manifestaciju je otvorio prvi čovek opštine Vladimir Babić.
Manifestacija Med je lek za dug vek 15. put održana u Prijepolju,

Vaše udruženje traje 15 godina, što moram pohvaliti, uspeh je samo o sebi. Žao mi je što nemate adekvatne uslove za rad, na tome se mora raditi snažnije i bolje i organizovanije. Nije mi drago što postoj etri udriženja, ne valja se deliti, već treba svi da sarađujete i da zajedno radite na terenu. Mi ćemo dati sve od sebe da ova manifestacija traje i da vam obezbedimo što bolje i efikasnije usloveza rad. Najvažnije u ovim vremenima da sačuvamo zdravlje naših porodica i da se okupljamo i na ovakvim manifestacijama i trajemo kroz vevkove – rekao je predsednik opštine Prijepolje, Vladimir Babić.

Pčelari navode da u zadnje četri godine, nisu imali goru godinu u pčelarstvu i težeg načina poslovanja. Ova izložba potvrđuje da su pojedinci ipak uspeli da sa svojim pčelama ostvare odrđeni dobitak.

Nas pčelare ohrabruje podrška predstavnika lokalne samouprave, što nije bila praksa prethodnih godina. Do sada smo imali samo nerazumevanje značaja pčelarstva u našem kraju. Podsećam vas da je savki treći zalogaj koji čovek stavi u usta, rezultat rada pčelara i pčelarstava. Naši su planovi opsežni i dugoročni, mi razmišljamo o tome da prijepoljski med sertifikujemo, a za to nam je potrevbna pomoć šire drujštvene zajednice. Prijepoljski med je prepoznatgnjiv širom Srbije, zahvaljujući nadmorskoj visini i flori, koja je prisutna u našim krajevima. U planu nam je i izgradnja pčelarske kuće, gde bi se održavale edukacije i seminari pčelara – kazao je predsednik udruženja pčelara Buidimir Tešević.
PP Media

Član Kriznog štaba epidemiolog Branislav Tiodorović kaže da je treći talas epidemije u toku i da to potvrđuje povećanje broja obolelih.
On navodi da se sve mora uraditi da se u velikim kolektivima ne raširi infekcija.

Tiodorović je za RTS rekao da treba pojačati pažnju i pritisak prema građanima u smislu boljeg i konkretnijeg obaveštavanja, a onda i primeniti mere koje se predvidene zakonom.

“Mislim da ovog trenutka moramo biti svesni – treći talas je u toku. Ne da ga očekujemo, nego je on vec krenuo i time šta se sve oko nas dešava vidimo da taj broj pozitivnih i obolelih raste, pa čak nažalost i umrlih. I kod nas imamo pojavu povecanja koju smo predvideli da ce se desiti u prvoj polovini oktobra”, rekao je Tiodorović.

Ukazao je da su mislili da ce na povecanje da uticu pre svega studenti i pocetak školske godine na fakultetima, kao i srednjoškolci jer se mora više raditi sa njima.

“Moram veci da i veliki kolektivi, kao na primer ”Jura”, već pocinju da pokazuju odredene karakteristike ponovnog pojavljivanja bolesti. To su veliki kolektivi gde rade mladi radnici koji poticu iz porodica sa više generacija i to vec pokazuje svoje pocetke infekcije i tu moramo preduzeti mnogo više mera i moramo svi da uradimo mnogo da se u velikim kolektivima ne raširi infekcija”, naglasio je Tiodorović.

Na pitanje ima li problema u kontrolisanju primene mera, Tiodorovic kaže da to ne bi uopštavao, jer prema informacijama koje dobijaju utisak je da je u najvecim gradovima, prvenstveno Beogradu, taj problem veoma prisutan.

Kaže da je problem ponašanje jednog dela stanovništa, kao i da se ne može reći za sve, jer veliki deo primenjuje mere, kao i da je važan nadzor nad sprovodenjem mera.

On napominje da u Nišu poslednje dve veceri skoro da nikoga nije bilo u kafićima posle 23 sata, cak ni na ulici.

“Treba da budemo svesni da ce oktobar biti mesec koji karakteriše miholjsko leto. Biće ovo zahlađenje koje pogoduje virusu. Jutra ovakva sa 7 do 10 stepeni, sa kišom koja ce biti narednih dana, sada ce tu biti i povecane vlažnosti i to je vrlo pogodno za širenje virusa, jer ce ljudi više morati da borave u zatvorenom prostoru, a i virusu to više odgovora”, rekao je Tidorović.

Kada je reč o proslavama, profesor kaže da moramo da budemo svesni da se neke privatne proslave moraju odvijati, kao i da moramo da živimo sa virusom, ali da se štitimo i da primenjujemo sve mere i da čuvamo svoje zdravlje.

Naveo je primer slava koje predstoje i za koje kaže da treba da se organizuju, ali uz poštovanje svih mera.

“Mene zabrinjava to što se na splavovima i nekim kaficima organizuju žurke gde dolaze neke pevačice i pevači, ja verujem da je njima potrebno da se promovišu da se vide i da se cuju, ali sve se to može oragnizovati u ustanovama kulture, sa muzickim svecanostima koje ce ispunjavati sve uslove, a na takvim žurkama dolazi do veceg broja zaražavanja mladih”, istakao je Tiodorović.

Ukazao je da to potvrduje i starosna struktura obolelih, gde su najdominatniji oni od 20 do 40 godina.
Izvor: B92

Saobraćaj je za sada miran, a na naplatnim stanicama na autoputevima nema zadržavanja vozila.

Kako navode u Putevima Srbije, ni na graničnim prelazima nema zadržavanja.

Postavljena je privremena signalizacija na deonici Zrenjanin – Klek zbog radova na delu obilaznog puta oko Zrenjanina i izgradnje kružne raskrsnice.

Za vreme izvođenja radova, u ovoj fazi, saobraćaj iz pravca Kleka ka Zrenjaninu preusmeren je na dvosmerno odvijanje saobraćaja na pravcu Zrenjanin-Klek.

Privremena signalizacija je i preko Tise, na mostu kod Titela, uz naizmenično propuštanje vozila jednom kolovoznom trakom.
Autor: 021.rs

Nikada u istoriji civilizacije dostupnost informacija nije bila toliko velika. Naše, kao odraslih je da omogućimo deci da te iste te tehnologije koriste na dovoljno atraktivan način, da kroz nju uče. Sa decom mora da se radi i da im se objašnjava šta je zanimljivo. Da im se nađe interesovanje, a ne da im se prepusti da to sami traže. Jer, ako im se prepusti da sami to traže, algoritmi tako rade da ih usmeravaju na – najtuplje sadržaje, kaže dizajner Slavimir Stojanović Futro, u jutarnjem programu NOVA S.

“Čovek se na sve navikne. Ovo je još jedan civilizacijski izazov. To je veći problem za roditelje – da se organizuju. Za decu je to u redu, oni su se navikli. Ono gde ja vidim glavni problem, pošto sam i profesor na Akademiji primenjenih umetnosti je što naš školski sitem kaska za rapidnim razvojem tehnologije. Pre ili kasnije moraćemo da uvedemo ozbiljne, radikalnije promene u način rada i sistem edukacije”, ukazao je Stojanović.

On je i autor knjige “Devet: roman u ilustrovanim pričama”, ali i slikovnica za decu pod naziovom “Singi lumba”.

“Cela serija avantura Singi lumba je zasnovana na kratkim pričama koju sam pred spavanje pričao svojoj kćerki Nađi. Glavni štos je što sam ljubav prema svojoj kćerki stavio u okvir koji može da pomogne i drugoj deci. Sav moj autorski prihod ide raznim institucijama u Srbiji, kako bi se pomoglo deci bez roditeljskog staranja”, ukazuje Slavimir Stojanović.

Kada je reč o njegovom autorskom radu, plan je da se ono što je usmereno ka publici, pojavi na onlajn platformi Futro koja će biti šop, a sledeće godine bi mogla da se otvori i radnja koja će biti izložbeni prostor.
Izvor: NOVA.RS