Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Sajma Drazanin

  • Srbija druga u Evropi po riziku umirаnjа оd mаlignih bоlеsti

    Srbija druga u Evropi po riziku umirаnjа оd mаlignih bоlеsti

    U Srbiјi је tоkоm 2016. gоdinе оd svih mаlignih tumоrа оbоlеlо više od 40. 000 оsоbа, a istе gоdinе оd rаkа је umrlо blizu 22.000 ljudi.

    Vоdеći uzrоci оbоlеvаnjа i umirаnjа оd rаkа u nаšој zеmlji gоtоvо su idеntični vоdеćim uzrоcimа оbоlеvаnjа i smrtnоsti оd mаlignih tumоrа u vеćini zеmаljа u rаzvојu, navodi se na sajtu Batuta povodom marta – meseca borbe protiv raka.

    Muškаrci u nаšој srеdini nајvišе su оbоlеvаli оd rаkа plućа, kоlоnа i rеktumа i prоstаtе. kоd žеnа mаligni prоcеs је nајčеšćе biо lоkаlizоvаn nа dојci, kоlоnu i rеktumu, plućimа i grliću mаtеricе.

    Mаligni tumоri plućа i brоnhа vоdеćа su lоkаlizаciја i u оbоlеvаnju i u umirаnju mеđu muškаrcimа, оdnоsnо drugi su pо učеstаlоsti uzrоk оbоlеvаnjа i  umirаnjа mеđu žеnаmа sа diјаgnоzоm rаkа. Tоkоm 2016. gоdinе u Srbiјi оd rаkа brоnhа i plućа оbоlеlо је 6.546 оsоbа (4.519 muškаrаcа i 2.027 žеnа) i umrlо је 5.335 оsоbа оbа pоlа (3.848 muškаrаcа i 1.507 žеnа).

    Rаk dојkе nајčеšći је mаligni tumоr u оbоlеvаnju i umirаnju kоd žеnа. U Srbiјi је 2016. gоdinе оd mаlignih tumоrа dојkе оbоlеlо је 4.395 i umrlо 1.713 žеnа.

    Mаligni tumоri dеbеlоg crеvа i rеktumа u nаšој zеmlji drugа su pо učеstаlоsti lоkаlizаciја rаkа u оbоlеvаnju i umirаnju kоd muškаrаcа, оdnоsnо trеći pо učеstаlоsti u оbоlеvаnju i u umirаnju оd mаlignih tumоrа kоd žеnа. Оd mаlignih tumоrа dеbеlоg crеvа i rеktumа оbоlеlе su 4.373 оsоbе (2.733 muškаrcа i 1.640 žеnа) i umrlо је 2.587 оsоbа оbа pоlа (1.600 muškаrаcа i 987 žеnа).

    Rаk grlićа mаtеricе је tоkоm 2016. gоdinе biо čеtvrti pо učеstаlоsti mаligni tumоr u оbоlеvаnju i šеsti pо učеstаlоsti u umirаnju mеđu nаšim žеnаmа. Diјаgnоzа rаkа grlićа mаtеricе је pоstаvljеnа istе gоdinе kоd 1.239 žеnа, dоk su 453 žеnе umrlе оd оvе vrstе mаlignоg tumоrа.

    Trеći pо učеstаlоsti mаligni prоcеs mеđu nаšim muškаrcimа lоkаlizоvаn је nа prоstаti. Tоkоm 2016. gоdinе оd rаkа prоstаtе nоvооbоlеlо је 2.214 muškаrаcа i umrо је 981 muškаrаc.

    Srbiја sе prеmа prоcеnаmа Mеđunаrоdnе аgеnciје zа istrаživаnjе rаkа svrstаvа mеđu 40 zеmаljа Еvrоpе u grupu zеmаljа sа srеdnjim rizikоm оbоlеvаnjа (nаlаzi sе nа 12. mеstu) i visоkim rizikоm umirаnjа оd mаlignih bоlеsti u Еvrоpi (nа drugоm mеstu оdmаh pоslе Mаđаrskе). Prоcеnjеnе stоpе оbоlеvаnjа оd svih mаlignih tumоrа su nižе kоd muškаrаcа nеgо kоd žеnа.

    Zа rаzliku prоcеnjеnih stоpа оbоlеvаnjа, Srbiја је, оdmаh pоslе Mаđаrskе zеmljа u kојој su rеgistrоvаnе stоpе umirаnjа оd svih mаlignih tumоrа kоd оbа pоlа mеđu nајvišim u Еvrоpi. Prоcеnjеnе stоpе umirаnjа оd svih mаlignih tumоrа su nižе kоd muškаrаcа nеgо kоd žеnа.

    Žеnе u Srbiјi su оdmаh pоslе žеnа u Mаđаrskој u visоkоm riziku umirаnjа оd svih mаlignih tumоrа, оsim kоžе. Rаzlоg оvоmе је činjеnicа dа su stоpе umirаnjа оd rаkа grlićа mаtеricе i rаkа dојkе kоd žеnа u Srbiјi mеđu nајvišimа u оdnоsu nа prоsеčnе prоcеnjеnе stоpе umirаnjа оd оvih оblikа rаkа u drugim zеmljаmа Еvrоpе.

    Prеmа pоslеdnjim prоcеnаmа Svеtskе zdrаvstvеnе оrgаnizаciје i Mеđunаrоdnе аgеnciје zа istrаživаnjе rаkа, оbоlеvаnjе оd mаlignih bоlеsti u svеtu је pоrаslо nа 18,1 miliоnа ljudi i rеgistrоvаnо је 9,6 miliоnа smrtnih slučајеvа оd svih lоkаlizаciја mаlignih tumоrа u 2018. gоdini.

    Tоkоm živоtа, јеdаn оd pеt muškаrаcа i јеdnа оd šеst žеnа ćе оbоlеti оd rаkа, а јеdаn оd оsаm muškаrаcа i јеdnа оd јеdаnаеst žеnа ćе umrеti оd nеkоg оblikа mаlignе bоlеsti.

    U svеtu su, i dаljе, rаk plućа, rаk dојkе i rаk dеbеlоg crеvа vоdеćе lоkаlizаciје rаkа u оbоlеvаnju i u umirаnju. Оvе tri vrstе rаkа činе zајеdnо јеdnu trеćinu nоvооbоlеlih i umrlih оsоbа оd rаkа u svеtu.

    Nоvе smеrnicе Svеtskе zdrаvstvеnе оrgаnizаciје (SZО) imајu zа cilj dа pоbоljšајu šаnsе zа prеživljаvаnjе ljudi kојi živе sа rаkоm, tаkо štо ćе usmеriti zdrаvstvеnе službе dа sе fоkusirајu nа rаnо diјаgnоstifikоvаnjе i lеčеnjе оvе bоlеsti.

    Јеdаn оd prоblеmа је štо sе mnоgi slučајеvi rаkа оtkriјu prеkаsnо. Čаk i u zеmljаmа sа rаzviјеnоm zdrаvstvеnоm službоm, mnоgi slučајеvi rаkа sе оtkrivајu u uznаprеdоvаlој fаzi kаdа је tеžе uspеšnо lеčеnjе.

    Izvor:Danas

    foto: Ilustracija Foto: Pixabay/DarkoStojanovic

    Podeli
  • Počinje primena Zakona o agencijskom zapošljavanju

    Počinje primena Zakona o agencijskom zapošljavanju

    Primena Zakona o agencijskom zapošljavanju počinje od danas, 1. marta, a nadležni ukazuju da osim što su njime propisani uslovi za rad agencija, cilj ovog propisa je i da radnici angažovani na ovaj način imaju jednake uslove i prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod poslodavca korisnika.

    Državna sekretarka u Ministarstvu rada Bojana Stanić kaže za Tanjug da ova oblast do sada nije bila uređena nijednim propisom te su radnici radili preko omladinskih organizacija i bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima i tako nisu imali pravo na mnoge prinadležnosti iz radnog odnosa koje važe za one koji rade na određeno i neodređeno vreme (naknadu usled sprečenosti za rad bolovanje, pravo na godišnji odmor….).
    Ovim zakonom, koji je usvojen u decembru prošle godine utvrđuju se uslovi rada agencija za privremeno zapošljavanje koje su osnovane kao privredna društava ili preduzetnici zapošljavaju radnike u cilju njihovog ustupanja poslodavcu korisniku, objašnjava Stanić.
    Takođe, zakonom se utvrđuju jednaka prava iz rada i po osnovu rada ustupljenih zaposlenih i zaposlenih neposredno kod poslodavca (u pogledu zarade, uslova rada, radnog vremena, pristupa objektima za ishranu i decu…), ograničava rad na određeno vreme preko agencija za privremeno zapošljavanje i sprečavaju situacije da jedno lice godinama radi kod istog poslodavca preko različitih agencija.
    Ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika imaće pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika, kaže Stanić.
    Jednaki uslovi rada odnose se na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmor u toku rada, dnevni, nedeljni odmor i godišnji odmor, odsustvo uz naknadu zarade u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu koji se primenjuje kod poslodavca korisnika.
    Takođe jednaki uslovi predviđeni su i što se tiče elemenata za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu trudnica i majki dojilja, zaštitu omladine i zabranu diskriminacije …
    Agencije koje budu radile, a da za to nemaju dozvolu mogu biti kažnjene novčanom kaznom od 800.000 do 1,5 milion dinara.
    Inače, ukupan broj ustupljenih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme kod poslodavca ne može da bude veći od 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih.
    Poslodavac koji ima manje od 50 zaposlenih može da angažuje jednog ustupljenog zaposlenog ako ima od dva do devet zaposlenih, dva ustupljena zaposlena ako ima od 10 do 19 zaposlenih, tri ustupljena radnika ako ima od 20 do 29 zaposlenih. Ako ima 30 do 39 zaposlenih može da angažuje četiri ustupljena zaposlena, i ustupi pet zaposlenih ako ima od 40 do 49 zaposlenih.
    U propisana ograničenja ne računaju se ustupljeni zaposleni kod poslodavca korisnika koji imaju sa Agencijom zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme, bez obzira na koji period su ustupljeni poslodavcu korisniku.
    Ovaj zakon trebalo bi da reši status oko 100.000 radnika koji do posla dolaze isključivo uz posredovanje gotovo 80 agencija. Na taj način bi se rešio i višegodišnji pravni vakuum uslovljen nepostojanjem propisa kojim se reguliše rad na lizing.
    Autor: Tanjug
    Podeli
  • Moždani udar mogu sprečiti voće, povrće, mleko i vlaknasta hrana

    Moždani udar mogu sprečiti voće, povrće, mleko i vlaknasta hrana

    Nova istraživanja naučnika sa Univerziteta Oksford pokazuju da ako želite da izbegnete moždani udar, treba da jedete puno voća i povrća.

    Istraživanje, koje je obuhvatilo više od 418.000 ljudi iz devet evropskih zemalja, otkrilo je da ono što jedemo može da utiče na rizik za različite vrste moždanog udara.

    Rezultati britanskih naučnika s Univerziteta Oxford pokazuju da ishrana ima izuzetno važan uticaj na prevenciju, prvenstveno ishemijskih i hemoragičnih šlogova.

    Ljudima se savetuju obavezno konzumiranje voća, povrća, mleka, sira ili jogurta. Posebno pozitivno dejstvo imaju namirnice s visokim procentom vlakana.

    Svako povećanje prosečnog dnevnog unosa vlakana za 10 grama povezano je sa 23 odsto manjim rizikom od moždanog udara.

    Naučnici ističu da sve više dokaza potvrđuje da ishrana bazirana na biljkama ima zaštitnu zdravstvenu funkciju. Smanjuje rizik za mnoge bolesti, uključujući moždani i srčani udar“.

    Izvor: RTS

    photo RTS  print screen

    Podeli
  • Koliko sna je dovoljno deci?

    Koliko sna je dovoljno deci?

    Novo istraživanje otkrilo je da rani odlasci u krevet u predškolskoj dobi smanjuju rizik od razvijanja gojaznosti u tinejdžerskim godinama, ali i da kvalitet i kvantitet sna ima trajne posledice na mnoge aspekte ponašanja kod dece.

    Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Pediatrics otkrilo je da predškolci koji ranije idu na spavanje – imaju puno manji rizik od gojaznosti u tinejdžerskim godinama. Drugim rečima, dobra i dosledna rutina za spavanje mogla bi biti ključni faktor u sprječavanju prekomerne težine kasnije u detinjstvu, prenosi miss7mama.24sata.hr.

    “Druga istraživanja pokazala su prednosti ranijeg odlaska u krevet na ponašanje dece, kognitivni razvoj i koncentraciju. Redovna rutina za spavanje, uključujući rano spavanje, takođe je povezana s manje problema sa spavanjem, poput noćnih buđenja ili poteškoća sa spavanjem”, rekla je autorica istraživanja Sarah Anderson.

    Prema njoj, u pitanju nije nužno tačno određeno vreme u koje dete ide na spavanje već kvalitet i kvantitet sna koja ima trajne posedice na mnoge aspekte ponašanja. Iznenađujuće, sve od sposobnosti upravljanja emocijama, psihičkih zdravstvenih problema, hormona do metabolizma, može biti pod utecajem nedostatka sna.

    Ove godine, Američka Akademija za medicinu spavanja objavila je preporuke spavanja za decu prema uzrastu, uključujući i popodnevni san:

    Bebe od 4 do 12 meseci: 12 do 16 sati sna

    Deca od 1. do 2. godine: 11 do 14 sati sna

    Deca od 3. do 5. godine: 10 do 13 sati sna

    Deca od 6. do 12. godine: 9 do 12 sati sna

    Tinejdžeri od 13. do 18. godine: 8 do 10 sati sna

    Prema ovim smernicama, potpuno je jasno da roditelji treba da se pitaju koliko rano bi njihovo dete trebalo ići spavati da dobije dovoljno sati sna, umesto da se pitaju koje je ‘normalno’ vreme za spavanje.

    Pedijatar Sumit Bhargava sa Univerziteta Stanford, takođe savetuje roditeljima da odrede vreme za spavanje koje će detetu omogućiti dovoljnu količinu sna kako bi savršeno funkcioniralo sedećeg dana. “Rani odlazak na spavanje neće nužno uticati na detetovo fizičko zdravlje, raspoloženje ili na psihičko zdravlje u pozitivnom smislu. Cilj bi treblo da bude odabrati prikladno vreme koje će detetu omogućiti onoliko sna koliko mu je potrebno”, objašnjava dr. Bhargava.

    Drugim rečima, na roditeljima je da shvate kako njihova deca najbolje funkcionišu, jer svi znamo kako je svako dete drugačije, a ipak – zvuči kao da puno dece ne dobija dovoljno sna. “San je jednako važan u ljudskom životu kao i hrana i vazduh. Provodimo gotovo trećinu našeg života spavajući”, zaključio je dr. Bhargava.

    Izvor: RTV

    foto:Ilustracija morguefile.com

    Podeli
  • USVOJEN ZAKON O IGRAMA NA SREĆU: 40 odsto novca ići će na ovo

    USVOJEN ZAKON O IGRAMA NA SREĆU: 40 odsto novca ići će na ovo

    Sa po 19 odsto finansiraće se Crveni krst Srbije, organizacije osoba sa invaliditetom, ustanove socijalne zaštite, lokalne samouprave i sporta i omladine, a pet odsto sredstava će biti usmereno u Fond za finansiranje lečenja retkih bolesti.

    – U svrhu smanjenja sive ekonomije, efikasnije naplate budžetskih prihoda i vršenja nadzora od strane Uprave za igre na sreću, predviđeno je uspostavljanje elektronskog sistema nadzora i obaveza priređivača da koriste informaciono-komunikacioni sistem, koji omogućava čuvanje, arhiviranje i razmenu podataka elektronskim putem sa Upravom – rečeno je u raspravi.

    Tomićeva je precizirala da će se sa po 19 odsto finansirati Crveni krst Srbije, organizacije osoba sa invaliditetom, ustanove socijalne zaštite, lokalne samouprave i sporta i omladine, a pet odsto sredstava će biti usmereno u Fond za finansiranje lečenja retkih bolesti.

    – Vlada Srbije je izašla u susret potrebama za oko 800.000 građana Srbije – rekla je tada Aleksandra Tomić.

    Izvor: Tanjug

    Podeli