Odbornica iz redova Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA) dr Hanadi Hajdinović, danas je odlukom odbornika većine izabrana za predsednicu Skupštine grada.
“Izuzetna je čast ali i odgovornost preuzeti ozbiljan zadatak, jer u radu rahmetli Ifete Radončić vidim putokaz kako ovu Skupštinu voditi, poštujući naravno Poslovnik o radu”, rekla je novopostavljena predsednica gradske Skupštine Hanadi Hajdinović.
Na petom skupštinskom zasedanju pred odbornicima lokalnog parlamneta nalazi se treći rebalans ovogodišnjeg budžeta. Odbornici će raspravljati i o budžetu za narednu godinu, koji je projektovan na 3 milijarde i 230 miliona dinara.
Takođe, na ovom zasedanju, između ostalog, direktori javnih preduzeća predstaviće planove rada za narednu godinu.
Na dnevnom redu je i imenovanje predsednika Skupštine.
Odbornici će odlučivati i o imenovanju vršioca dužnosti direktora Gradske toplane, Turističke organizacije i Parking servisa.
Sednica Skupštine počela je oko 10 sati.
Pred odbornicima se nalazi preko 46 tačaka dnevnog reda.
Skupština je počela minutom ćutanja i odavanjem počasti rahmetli Ifeti Radončić, predsednici Skupštine grada.
S.Redžepefendić
foto:Senad Župljanin
Malo je poznato da je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac bio vicešampion Jugoslavije u teškoj kategoriji u boksu 1989. godine. Ring je kasnije zamenio političkom arenom, a u politiku je, kako je ranije izjavljivao, ušao kada je postao direktor lokalnog Sportskog saveza, pošto je shvatio da „ukoliko želiš nešto da doprineseš i ostvariš moraš da budeš u politici”.
Bitke i pobede koje je nizao u bokserskom ringu, odavno je zamenio političkom arenom. Obećanje koje je dao pre nešto više od tri i po godine, kada je postao gradonačelnik Novog Pazara, održao je do danas – da bude gradonačelnik svih građana, bez obzira na njihovu političku, versku ili nacionalnu pripadnost. Tokom svog mandata isticao je da su najveće bogatstvo tog grada, u kome se spajaju istok i zapad, islam i hrišćanstvo – ljudi.
Sumirajući godinu koja jer na izmaku, Biševac u intervjuu za Kurir ističe da u Novom Pazaru imaju čime da se pohvale – pre svega godina je bila rekordna po ulaganjima u putnu i komunalnu infrastrukturu.
– Glavni cilj lokalne samouprave i moj kao gradonačelnika bilo je stvaranje pozitivnog ambijenta i kreiranje povoljnog okruženja za život i investiranje. Verujem da je Novi Pazar postao bolje mesto za život, pravi regionalni centar u koji se sve više doseljavaju ljudi iz okolnih mesta, a to je zasluga svih zaposlenih u lokalnoj samoupravi – kaže na početku razgovora za Kurir gradonačelnik Biševac, kome je do kraja mandata ostalo oko pola godine, i dodaje da je budžet Novog Pazara 2016. iznosio 2,3 milijarde dinara, ove godine je premašio tri milijarde, a sledeće će biti oko 3,2 milijarde, što je povećanje za oko 30 odsto za samo četiri godine.
Kakvi su planovi za narednu godinu kada je reč o investicijama?
– Ove godine smo ukupno uložili više od pet miliona evra u sređivanje putne i komunalne infrastrukture, što je rekordan iznos. Nažalost, u pojedinim naseljima bilo je neasfaltiranih ulica, pa nam je to ove godine bila prioritet, uz vođenje računa da neki deo grada ne bude favorizovan, u svim smo radili ravnomerno. Istovremeno smo radili i u gradu – uređena su tri trga, pasaži nove i stare Lučne zgrade, čime je znatno poboljšan izgled najužeg centra grada. Planiramo da i sledeće godine nastavimo da ulažemo u projekte koji će unaprediti život stanovnika svih delova grada. Novi Pazar se iz godine u godinu širi, imamo sve više stanovnika, pa sve to mora da prati i adekvatna infrastruktura. Bila je ovo istorijska godina i po ulaganju u zdravstvo. Izdvojili smo više od 60 miliona dinara. U narednom periodu očekujemo velika ulaganja u zdravstveni sistem Novog Pazara. Procenjujemo da će uz podršku Kancelarije za javna ulaganja ta ulaganja iznositi do 30 miliona evra.
Deo budžeta u narednoj godini planirate da usmerite i za kapitalne projekte?
– Planiramo da završimo obilaznicu oko Novog Pazara, i da uredimo korita Raške, Jošanice, Banjske i Trnavice. Privodi se kraju izrada projektne dokumentacije za izgradnju mostova u centru grada, što će finansirati Turska, a što će značajno smanjiti saobraćajne gužve. Svesni smo da udaljenost od autoputa i aerodroma predstavlja prepreku za dolazak većeg broja stranih investitora, pa je naš glavni zadatak dok ne bude završen Koridor 11 da pomognemo domaćim privrednicima da opstanu, da zadrže trenutan broj radnika i razviju svoje poslovanje. Trenutno je građevinska industrija pokretač razvoja Novog Pazara, gradi se više od 40 višespratnica, zapošljava veliki broj radnika, plate su solidne, skočila je kupovna moć građana. Razvija se i turizam, gradi se ili je već završeno sedam novih hotela, a jake su nam i špediterske firme koje imaju više od 3.000 kamiona. Naravno, uz standardno dobre trgovce, proizvođače nameštaja i džinsa.
Zanimljivo je da ste nedavno organizovali javnu raspravu o budžetu i anketirali građane. Šta je bio cilj?
– Organizovali smo anketu “Naš budžet”, za koju je glasalo 2.583 građana. Cilj je bio da iz prve ruke, od žitelja Novog Pazara saznamo šta je to što je njima važno, koji projekti za njih predstavljaju prioritet. Lokalna samouprava ce se truditi da realizuje projekte za koje su se gradani izjasnili onim redom kako su rangirani. Takođe i da se poveća transparentosti rada lokalne samouprave. Javna rasprava je organizovana kako bi se predočilo kako lokalna samouprava planira da potroši novac svih građana. Predstavnici organizacija civilnog društva, mediji i građani postavljali su pitanja o budžetu i davali sugestije za unapređenje uključivanja građana u budžetski proces.
Kakva je situacija sa kulturom, koliko se tu ulaže?
– Smatram da smo i po ulaganjima u kulturu rekorderi, budući da smo u tu svrhu izdvojili osam odsto budžeta, što je znatno više od proseka na republičkom nivou ili u drugim gradovima. Sredstva iz gradskog budžeta, ali i državne kase, ove godine investirana su u renoviranje Kulturnog centra, kupovinu savremene bioskopske opreme, rekonstrukciju krova Muzeja „Ras”, arheološka istraživanja severnog bastiona Novopazarske tvrdave, i druge projekte.
Kada počinje izgradnja toplane na biomasu?
– Ove godine smo kupili plac za izgradnju toplane. Reč je o veoma značajnom projektu, vrednom 6,5 miliona evra. Građani će imati jeftinije grejanje, a izmestićemo iz centra grada sadašnju toplanu, koja kao energent koristi skupi mazut, čime ćemo smanjiti zagađenje vazduha. Ušli smo i u projekat gradnje postrojenja za preradu otpadnih voda, treba da kupimo parcelu za izgradnju kolektorske kanalizacije, za šta će morati da se obezbedi između 25 i 30 miliona evra. U planu je i gasovod koji će od Brusa do Tutina proći kroz Novi Pazar. Sve su to projekti za koje će trebati nekoliko godina.
* tekst je objavljen u sklopu projekta koji se finansira iz budžeta grada Novog Pazara.
Grad Novi Pazar
tekst objavljen u Kuriru
Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je jutros da se građani toj instituciji, kada se radi o pravosuđu, najviše žale na dužinu trajanja postupaka ili problem izvršenja presuda.
Pašalić je za televiziju Pink rekao da institucija Zaštitnika građana ne želi da kontoriliše ili utiče na rad sudija, već da se kao i u većini zemalja u Evropi, kontroliše suđenje u razumnom roku.
On je rekao da kada se radi o izvršenju, javni izvršitelji moraju da objave prodaju na oglasnoj tabli, ali i elektronskim putem, kao i da se sistem uručivanja izvršenja mora obaviti na adekvatan način. Pašalić je naveo da ta institucija nije protiv izvršenja, već postavlja pitanje opravdanosti i neophodnosti visine troškova izvršenja.
Govoreći o nedavnoj višesatnoj blokadi zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) istakao je da za instituciju Zaštitnika građana nije bitno koji je medij u pitanju, kada se radi o napadima na medijske kuće. “Osudili smo blokadu RTS, napade na novinare Kurira, napad na novinare N1”, rekao je Pašalić. Dodao je da ta institucija želi napraviti platformu u kojoj bi bilo jasno zabeleženo ko je i kad izvršio pritisak, diskreditaciju ili vređanje novinara.
Pašalić je istakao i da je finansijski status medija “jako loš”.
Izvor: Beta, 12.15.2019
Stanje u medijima u Srbiji je iz godine u godinu sve teže, a položaj novinara i medijskih radnika sve nesigurniji – ocenjeno je na jučerašnjoj Skupštini Sindikata novinara Srbije (SINOS)
Jedan od glavnih uzroka je privatizacija medija čiji cilj nije bio bolje informisanje građana, nego prodaja glasila licima bliskim vlastima. Time su stvoreni uslovi za degradaciju novinarske profesije u medijima koji se bave političkom propagandom a ne zaštitom javnog interesa, navodi se u saopštenju SINOS-a
Kako se dalje precizira SINOS i dalje insistira na uspostavljanju socijalnog dijaloga u medijima a krajnji cilj je potpisivanje granskog kolektivnog ugovora.
Usvajanjem medijske strategije konačno će biti stvoren ambijent za početak pregovora predstavnika zaposlenih i poslodavaca.
Sindikat novinara Srbije podržava podružnicu u Radio-televiziji Srbije koja je jučerašnjim saopštenjem zatražila da se novinarima i medijskim radnicima omogući rad bez pritisaka i blokada zgrade ali i da se kolege urednici pridržavaju Кodeksa novinara i poštuju pravo građana na objektivno informisanje.
Na današnjoj Skupštini za predsednicu SINOS ponovo je izabrana Dragana Čabarkapa a za zamenicu predsednice Miroslava Stošić.
Za članove Izvršnog odbora izabrani su Dejan Gligorijević, Nada Kalkan, LJuba Aleksić, Katarina Mirović, Jelena Ćosin i Miroslav Jevremović. Formirana su dva obora – za digitalne medije i studentski odbor.
Autor: Danas