Author: Sajma Drazanin

Prema broju izostanaka iz škole učenici iz Srbije prednjače u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja, pokazuju rezultati poslednjeg ciklusa PISA istraživanja.
Iako su đaci iz Srbije po postignućima učenika u donjem delu rang-liste, po izostancima smo na visokom osmom mestu.

Na vrhu su učenici iz Čilea, slede Urugvaj, Crna Gora, Ukrajina, Peru, Izrael i Filipini, pa Srbija.

Rezultati PISA studije su pokazali da je čak 61 odsto učenika iz naše zemlje zakasnilo bar jednom u školu tokom dve nedelje, svaki četvrti je izostao iz neopravdanih razloga, a 41 odsto sa nekih časova.

– Pitanje na koje su učenici odgovarali je bilo koliko su puta u dve nedelje pre testiranja zakasnili na čas, izostali s nekog časa ili odsustvovali ceo dan, a da to nije opravdan izostanak. To su bile procene učenika. Moguće je da su objektivni podaci još gori – kaže za Danas Marina Videnović, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Treba imati na umu i da su ovi podaci dobijeni od učenika starih 15 godina, od kojih je najveći broj u trenutku PISA testiranja bio u prvom razredu srednje škole, a školska praksa svedoči da je masovno izostajanje najprisutnije u završnim razredima srednje škole.

Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju o broju izostanaka u školama, a podatke ni posle više pokušaja nismo dobili od Ministarstva prosvete. Ministar prosvete Mladen Šarčević je, kada su objavljeni nalazi iz PISA studije, prokomentarisao da je uvođenjem elektronskog dnevnika za 36 odsto smanjen broj izostanaka.

Na naše pitanje s čim je taj podatak poređen, u Ministarstvu prosvete nam je nezvanično rečeno da su direktori škola u kojima je uveden es-dnevnik radili jednu vrstu istraživanja o broju izostanaka i da je neko od njih pomenuti podatak preneo ministru u usmenom razgovoru.

Prema ranijim nalazima inspekcijskog nadzora u školama, izostanci se mere milionima, posebno kada je reč o opravdanim. Poslednji javno objavljen podatak Ministarstva se odnosi na školsku 2011/12. godinu, i tada je svaki učenik u proseku napravio 63 izostanka, odnosno 57,5 opravdanih i 6,4 neopravdana.

Država je donošenjem novih zakonskih rešenja pokušala da stane na put neopravdanom izostajanju učenika iz škole, insistirajući na većoj odgovornosti roditelja. Škole su dužne da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako roditelj ne izvršava svoje obaveze, a to, između ostalog, podrazumeva i da njihova deca redovno pohađaju školu.

Međutim, u praksi je mnogo veći problem manipulisanje sa opravdanim izostancima. Toga je svestan i prvi čovek Ministarstva prosvete:

– Kako da rešite pitanje izostanaka? Da biste to uradili morate prvo da rešite to pitanje sa roditeljima koji konstantno pravdaju izostanke svojoj deci, a onda i sa lekarima koji olako daju opravdanja – prokomentarisao je nalaze iz PISA istraživanja ministar Šarčević. On je rekao da bi, kada bi se sve tretiralo kao neopravdani izostanak, pola učenika bilo izbačeno od škole.

Kao jedan od način borbe protiv izostajanja, Marina Videnović navodi uvođenje mere praćenja izostanaka i reagovanja u slučaju njihove pojave.

– U Srbiji su definisani disciplinski i savetodavni postupci koje škola treba da preduzme u slučaju povećanog izostanka učenika. Uvođenjem es-dnevnika može se poboljšati pravovremeno informisanje roditelja o izostancima. Međutim, kao prvi korak, potrebno je analizirati zašto sprovedene mere nemaju efekta i nisu primenjene u praksi. Važno je odgovoriti na pitanje zašto se sa različitih strana sistem vara, kako bi se opravdavali izostanci. Razlog je verovatno što ni roditelji, ni nastavnici nemaju jasan stav da učenici nešto gube ukoliko nisu prisutni na nastavi. Samim tim, takav pristup školi ne razvijaju ni učenici – kaže Videnović.

Ona objašnjava zašto je neopravdano izostajanje sa nastave štetno.

– Učenici koji izostaju imaju niže postignuće i pod većim su rizikom da napuste školovanje. Uspešno savladavanje ovog izazova podrazumeva informisanje učenika, roditelja i drugih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu o štetnosti izostajanja sa časova. Takođe je neophodno razviti sistemski pristup jačanju kompetencija nastavnika za podizanje motivacije učenika za rad, što je direktno povezano sa unapređenjem kvaliteta nastave. Što su učenici motivisaniji, aktivniji i angažovaniji na samom času to su spremniji da ulože napor u savlađivanju gradiva i uvide smisao svog prisustva na času. Takođe, postoje škole u kojima izostanci nisu problem. Dobro bi bilo analizirati na koji način su se oni izborili sa izostancima – poručuje Videnović.

Od ukora do isključenja iz škole

Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u teže povrede obaveza učenika. Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih pojača vaspitni rad, uz učešće roditelja. Za težu povredu obaveza učenika izriče se ukor direktora, ukor nastavničkog veća, a u srednjim školama kazna može da bude i isključenje. Ukoliko učenik opravdano izostane sa više od trećine časova, polaže razredni ispit. U školama kažu da bi, kada bi se zakon striktno primenjivao, čak trećina đaka srednjih stručnih škola završila na razrednom ispitu.
Izvor: Danas

Neraspoloženje i umor tokom “mračnih” zimskih meseci nisu neobična pojava. Ovi simptomi javljaju se kada su dani kraći i često traju do marta, kaže Jurgen Culaj, terapeut na Univerzitetu Regensburg u Nemačkoj.

Zimski umor često prati gubitak volje, anksioznost, veća potreba za spavanjem i teško buđenje.

Tu su još i problem sa koncentracijom, kao i smanjena opšta vitalnost.

Kada su dani kraći i ima manje dnevnog svetla, telo proizvodi više melatonina, hormona koji izaziva pospanost.

Zimski umor naročito je prisutan među starijim osobama, kao i kod onih koji rade u kancelarijama sa malo izvora prirodne svetlosti.

Stručnjaci smatraju da je jedan od najboljih načina ublažavanja problema upravo svetlosna terapija.

U tu svrhu koriste se posebne lampe koje pružaju osećaj jake sunčeve svetlosti. Terapija se može odvijati u lekarskoj ordinaciji ili kod kuće. Jaki zraci lampe stimulišu područja mozga, koja zauzvrat proizvode hormon serotonin. Ovakve lampe sadrže filtere koji blokiraju štetne UV zrake.

Dužina vremena izlaganja svetlosti lampe zavisi od njene jačine. Jače osvetljenje zahteva samo 30 minuta dnevno, dok je za slabije potrebno čak dva sata.

“Najbolje vreme za korišćenje svetlosti je jutro, tako da telo prepozna da je dan počeo”, rekao je dr Malek Bažbuž, psihijatar sa berlinskog Univerziteta.

Ako se pravilno koristi, jako osvetljenje lampe može da pomogne unutrašnjem satu da vrati svoj ritam. Rezultat je jasnije razmišljanje, bolji san i ponovno vraćanje svakodnevnim aktivnostima.

Tomas Šlufar, zamenik direktora Klinike za psihijatriju i psihologiju Univerzitetske bolnice u Bonu, preporučuje svetlosnu terapiju osobama koje imaju ovaj problem.

U osnovi, svaki prirodni izvor svetlosti može poboljšati raspoloženje. Dr Culaj preporučuje i umereno vežbanje na svežem vazduhu, najbolje u podne kada je sunčeva svetlost najjača. Čak i kada je oblačno, sunčeva svetlost je dovoljno jaka da izazove pozitivan efekat, dodao je doktor.
Izvor: N1

Saobraćaj je trenutno umerenog intenziteta i dobra je prohodnost puteva ozbirom na temperature iznad proseka za ovo doba godine.
Moguće gužve se mogu očekivati u kasnijim popodnevnim i prvim večernjim satima, saopštio je Auto-moto savez Srbije.

Ipak se vozači upozoravaju na pažnju u jutarnjim satima zbog magle, koja smanjuje vidljivost po kotlinama i dolinama, a može je biti i na putevima pored rečnih tokova i preko planinskih prevoja.
Izvor: B92

Forum žena Sandžačke demokratske partije je tribinom o nasilju nad ženama obeležio 16 dana aktivizma. Predstavnice ovog foruma su osudile svaki vid nasilja, te ukazale na statističke podatke koliko je ženske populacije izloženo različitim oblicima nasilja.

Tribina Foruma žena Sandžačke demokratske partije gde se govorilo o nasilju i problemima sa kojima se suočavaju žene danas izazvala je veliku pažnju . Cilj organizoavnja ovog skupa je podizanje svesti o nasilju kao problemu ljudskih prava. Skupu se obratila I odbornica u lokalnom parlamentu Senada Leković.

Potpredsednica gradskog odbora SDP-a Emira Kolašinac je na tribini govorila o vrstama nasilja, kako prepoznati nasilje I nasilnika, te kako najbolje pomoći žrtvi.
Novi Pazar jedan je od gradova koji su se priključili sveteskoj kampanji “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”. Tim povodom organizovano je niz aktivnosti, gde su učestvovali predstavnici različitih institucija I organizacija.

Obećanje deci Vojkovačke ulice da će ove godine dobiti asfalt ispred svojih kuća je ispunjeno. Novopazarski putari danas su završili sređivanje puta u tom naselja Šutenovac Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, koji je sa saradnicima obišao radove, se nada da će vremenski uslovi dozvoliti da se što više započetih infarstrukturnih projekata završi u ovoj godini.

Veselje zbog asfalta u Vojkovačkoj ulici danas je bilo veliko. Sređenom putu najviše su se obradovala deca, koje ovde ima mnogo. Kako kažu ovo im je najbolji poklon od gradske uprave.

Radnci su uložili veliki napor da završe posao u ovakvom danu, kažu meštani, koji su se danas okupili u velikom broju da proslave dan kada je njihov sokak sređen.

Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac izražava zadovoljstvo što su stanovnici Vojkovačke ulice danas dobili asfalt, te što je obećanje dato deci ove ulice ispunjeno.

“Nadamo se da će nam vremenski uslovi dozvoliti da završimo još započetih planiranih ulica u ovoj godini. Iako je dana bila kiša, drago mi je što je Vojkovačka asfaltiarana, jer sve što radimo, radimo zbog bolje budućnosti dece, a ovde ih je mnogo. Oni su bili gosti gradske uprave družili smo se sa njima, obećali smo im da ćemo ove godine asfaltirati njihovu ulicu i obećanje smo ispunili”, rekao je Biševac.

Biševac je najavio da će lokalna samouprava nastaviti da radi na rešavanju infrastrukturnih problema u svim delovima grada, a torta sa natpisom ulice dovoljno govori o značaju asfaltiranja za meštane Vojkovačke.