Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Sajma Drazanin

  • Ljajić : Svi bi trebalo da uče na onome što DPS radi

    Ljajić : Svi bi trebalo da uče na onome što DPS radi

    Na Kongresu Demokratske partije socijalista (DPS), potpredsednik Vlade Rebublike Srbije, ministar i lider Socijademokratske partije Srbije(SDPS) Rasim Ljajić izrazio je nadu da će se odnosi dveju država u budućnosti unapređivati. Ljajić je obraćajući se skupu u Crnoj Gori poručio DPS-u da veruje u njihove izborne pobede.

    Ljajić  je kazao da je prijateljestvo Srbije i Cne Gore izdržalo sve ove godine i turbulentne periode.

    “U politici je najvažnije da trajate, a vi ne samo da trajete, nego pobjeđujete”, rekao je Ljajić, dodajući da bez jake stranačke infrastrukture nema uspeha, ma koliko ideja partije bila dobra.

    “Ovaj kongres govori o snazi partije kakav je danas DPS. To je ono što treba svakoj modernoj socijaldemokratskoj stranci “.

    Ljajić je rekao da bi svi trebalo da uče na onome što DPS radi.

    “Ključni izazov pred svima nama na početku 21. veka je jačanje populizma i nacionalizma. Ne smemo to potcenimo”, rekao je Ljajić na kongresu DPS-a.

    On je dodao i da veruje da će se odnosi Srbije i Crne Gore razvijati na zdravim odnosima dve nezavisne i samostalne države.

    Podsećamo, DPS je na vlasti u Crnoj Gori od uvođenja višepartijskog sistema ili preimenovanja Saveza komunista 1990. godine, a Milo Đukanović šef partije već 21 godinu, od 1998. godine i rascepa u vladajućoj stranci, kada je njen dotadašnji predsednik Momir Bulatović (1956-2019.) formirao Socijalističku narodnu partiju.

    Izvor: RTCG

    Podeli
  • Mirsad (16) vraća veru u ljude: Drugi put našao novčanik i vratio ga

    Mirsad (16) vraća veru u ljude: Drugi put našao novčanik i vratio ga

    Mladić je, ne gledajući koliko ima novca, pošao do policajca i predao mu novčanik.

    Učenik Srednje elektro-ekonomske škole u Bijelom Polju Mirsad Hodžić (16) pronašao je u subotu novčanik sa novcem i dokumentima sugrađanina Milinka Rakovića koji je ubrzo vraćen vlasniku.

    Mladić je o tome, ne gledajući koliko ima novca u novčaniku, pošao do policajca kojeg je primetio na ulici i obavestio ga o događaju. Posle toga policija je predala novčanik Rakoviću, koji se zahvalio Hodžiću na ovom gestu, koji nije po prvi put napravio ovaj mladić.
    On je, naime, već jednom pronašao izgubljeni novčanik i vratio ga vlasniku.

    Izvor: Novosti

    Podeli
  • Od danas SKUPLJA STRUJA – Veći računi stižu u januaru

    Od danas SKUPLJA STRUJA – Veći računi stižu u januaru

    Cena električne energije za domaćinstva od danas će biti skuplja 3,9 odsto, najavilo je ranije Ministarstvo rudarstva i energetike.

    Odluka o poskupljenju struje stupa na snagu, a uvećani računi stići će na naše adrese u januaru, kada se i obračunavaju decembarske obaveze.

    S obzirom na to da je prosečan račun za električnu energiju za domaćinstva u rasponu od 2.500 do 3.500 dinara, to znači da će računi biti veći za 100 do 110 dinara. Ipak, povećanje cene zavisi od toga koliko mesečno trošite i u kojoj tarifi završite obračunski period.

    Kilovat struje u višoj, dnevnoj tarifi u zelenoj zoni kod dvotarifnih brojila košta 5,962 dinara, dok je u nižoj tarifi 1,491 dinar. U plavoj zoni kilovat je tokom dana 8,943, a noću 2,236 dinara. U najskupljoj, crvenoj zoni postoji velika razlika. Danju je kilovat-čas 17,887, a u nižoj tarifi, odnosno tokom noći, 4,472 dinara.

    Srbija je i posle poslednjeg poskupljenja struje iz 2017, ostala država sa ubedljivo najnižom cenom električne energije u Evropi, odnosno, prema računici Ministarstva rudarstva i energetike od poslednjeg poskupljenja, koje je bilo pre dve godine, daleko ispod cena u regionu.

    Prema toj računici, struja je za 7,2 odsto niža nego u Makedoniji, 18,9 odsto nego u BiH, 24 odsto nego u Albaniji, 35,8 odsto nego u Bugarskoj, 79,97 odsto nego u Hrvatskoj, 85 odsto nego u Rumuniji, 125 odsto nego u Sloveniji.

    Ubedljivo najskuplju struju u Evropi plaćaju domaćinstva u Nemačkoj i Danskoj, čak 30,5 evrocenti po kilovat-času. Inače, to je najveća poznata cena struje u svetu.

    Izvor:Mondo

    Podeli
  • Crni petak: Amerikanci potrošili 7,4 milijarde $ u onlajn šopingu

    Crni petak: Amerikanci potrošili 7,4 milijarde $ u onlajn šopingu

    Njujork — Amerikanci su ovog Crnog petka samo putem internet kupovine potrošili 7,4 milijarde dolara.

    Umesto čekanja u redovima pred trgovačkim centrima, Amerikanci se sve više opredeljuju da kupuju od kuće, umesto da se guraju po tržnim centrima, prenosi SeeBiz.

    Kako je objavio Adobe Analytics, to je rekordna potrošnja kad je u pitanju “online” kupovina na Crni petak, cak 20 posto veca u odnosu na prošlu godinu.

    Takođe, to je druga najveća potrošnja u istorji SAD ostvarena u jednom danu internet kupovine.

    Samo je tokom prošlogodišnjeg Cyber poneđljka bilo vise potrosnje, kada su Amerikanci potrošili u “online” kupovini 7,9 milijardi dolara. Adobe Analytics predvida da će ovog Cyber poneđeljka, odnosno sutra, biti srušen rekord kada je u pitanju internet kupovina u jednom danu, odnosno da će Amerikanci potrošiti 9,4 milijarde dolara.

    Izvor: SeeBiz

    Podeli
  • Zabrana zapošljavanja ukida se od 2020, posao u državnoj službi uz dopuštenje komisije

    Zabrana zapošljavanja ukida se od 2020, posao u državnoj službi uz dopuštenje komisije

    Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnoj upravi 31. decembra se stavlja “ad akta”.

    Kontrola zapošljavanja će, međutim, i dalje postojati preko Vladine komisije koja će pratiti planiranu masu zarada svakog budžetskog korisnika u 2020, sa zahtevima za dodatno zapošljavanje, pišu “Novosti”. To znači da će se i u narednoj godini do posla u državnoj službi dolaziti samo uz “zeleno svetlo” komisije.
    Kako “Novosti” saznaju, zapošljavanje novih službenika biće moguće samo u skladu sa finansijskim mogućnostima, a tamo gde dolazi do prirodnog odliva ljudi, kao što je odlazak u penziju ili promena posla, novi kadar će se odobravati bez zastoja preko komisije.
    Od kraja 2013. godine, kada je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, broj zaposlenih je smanjen za gotovo 49.000, tako da danas 6,4 odsto svih zaposlenih radi u državnoj administraciji, dok je u EU taj prosek 8,5.
    Prema podacima prosvetnih sindikata, ukidanju zabrane u ovom sektoru nada se oko 32.000 ljudi, a ministar prosvete Mladen Šarčević nedavno je naglasio da je među njima i 20.000 žena koje čekaju stalan posao da bi se ostvarile kao majke. Najveći problem, međutim, beleži se u socijalnoj zaštiti.
    “Po Uredbi, u sektoru socijalne zaštite treba da bude zaposleno 9.926 radnika, a sada nedostaje 790 ljudi. Manjak je socijalnih radnika i pravnika, kao i negovatelja i medicinskih sestara – tehničara u domovima. Primera radi, u Vojvodini je stalno otvoren konkurs za negovateljice i sestre, a odnedavno i na jugu Srbije“, kažu za Novosti u Sindikatu socijalnih radnika.
    Stručnjaci u centrima, kako naglašavaju u sindikatu, preopterećeni su i zaduženi za oko 300 predmeta, a u Beogradu i do 750. Primera radi, na Zapadu je prosek između 10 i 20 slučajeva po socijalnom radniku.
    Računica Sindikata lekara i farmaceuta kaže da u ovom trenutku zdravstvu nedostaje oko 3.500 lekara i 8.000 medicinskih sestara.
    Predsednica Vlade Ana Brnabić je istakla da Vlada nije dozvoljavala zapošljavanje u administraciji. Ograničenja u prosveti danas posle pet godina se ocenjuju kao greška, jer su nastavnici neopravdano svrstani u administraciju. To, međutim, ne znači da uopšte nije bilo zapošljavanja. Samo u sektoru zdravstva prošle godine posao je dobilo 4.000 ljudi, a ove još više, navode Novosti.
    Fiskalni savet je više puta upozoravao Vladu da je zabrana zapošljavanja i neplansko smanjivanje broja zaposlenih ostavilo ozbiljne negativne posledice na rad i kvalitet usluge javnog sektora. Broj stalno zaposlenih se smanjivao, a deo odlazećih radnika je bio rešavan posrednim angažovanjem na određeno.
    Ekonomisti smatraju da će se pravi efekat postići tek kada se objavi registar svih zaposlenih u svim institucijama, sa svim pozicijama i platama, odnosno kada se uvedu platni razredi. Smatraju da bi trebalo napraviti i dobru sistematizaciju radnih mesta, da se definišu kriterijumi šta ljudi treba da rade, šta se od njih očekuje i da u skladu sa tim budu plaćeni.
    Autor: Novosti
    Podeli