Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Sajma Drazanin

  • Institut Dedinje predstavio Centar za urođene srčane mane – Sve veći broj dece i odraslih u svetu sa ovim zdravstvenim problemom

    Institut Dedinje predstavio Centar za urođene srčane mane – Sve veći broj dece i odraslih u svetu sa ovim zdravstvenim problemom

    U svetu jedna na 100 novorođenih beba ima neki problem sa srcem ili velikim krvnim sudovima. Zahvaljujući dijagnostičkim metodama koje omogućavaju brzo prepoznavanje problema, danas više od 85% dece sa urođenom srčanom manom preživi do odrasle dobi. Procenjuje se da u Evropi živi oko 2,3 miliona, u SAD 1,4 miliona, a u ostatku sveta oko 800.000 odraslih sa urođenom srčanom manom. Broj takvih pacijenata će se i dalje povećavati, sa prosečnom godišnjom stopom od 5–6%, pa će ta nova populacija odraslih sa urođenim srčanim manama u narednih 10-20 godina biti veliki problem javnog zdravlja.

    Zdravstveni sistemi u svakoj zemlji moraju biti spremni za ovaj narastajući problem. To podrazumeva izuzetno stručnu, specifičnu specijalizovanu hirurgiju, subspecijalizovani nadzor opredeljenih kardiohirurga i lekara drugih specijalnosti, specijaliste savetnike, obučene medicinske sestre.

    Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje je predstavio javnosti svoju novu organizacionu jedinicu, Centar za urođene srčane mane kod odraslih i istaknutog stručnjaka prof. dr Alesandra Đambertija (Alessandro Giamberti) upravnika kardiohirurgije za urođene srčane mane u Klinici San Donato u Milanu, navodi se u saopštenju Instituta.

    Dr Đamberti u Institutu zajedno sa domaćim stručnjacima operiše teške urođene srčane patologije i edukuje institutski kadar za ove veoma zahtevne intervencije.

    – Glavni hirurg biće Alesandro Đamberti, koji je i do sada preko Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja povremeno dolazio i operisao pacijente sa ovom teškom urođenom patologijom. U novoj organizacionoj jedinici podučavaće naše mlade doktore, ali od sada će njihov učitelj biti i na klinici San Donato u Milanu. Nijedna zdravstvena ustanova u ovom regionu i šire, nije se toliko internacionalizovala kroz svoju stručnu i naučnu saradnju sa Evropom i svetom, kao što je Istitut Dedinje. Podsetiću vas da su prvaci kardihirurgije Slovenije, Austrije, Nemačke, a evo sada i Italije ovde na Institutu Dedinje, a od proleća očekujemo dolazak istaknutih doktora iz Francuske i Španije – rekao je dr Milovan Bojić, direktor Instituta.

    Deci rođenoj sa takvim manama, neophodno je da celoga života, dakle i kad postanu odrasli ljudi, budu vezani za neki od centara koji se bave zbrinjavanjem njihovih problema. Najteži pacijenti sa urođenom srčanom manom traže stalni nadzor i njih je oko 25%, a 35-40% je onih kojima je potreban povremeni nadzor, istakla je prof.dr Aleksandra Nikolić, pomoćnica direktora za medicinske poslove.

    – Međutim, bez nadzora ne smeju ostati ni oni koji su izlečeni, jer su im, s obzirom na prirodu bolesti, neophodne povremene konsultacije. Deca se dosta uspešno zbrinjavaju u pedijatriskim ustanovama, a naša briga su odrasli sa urodjenim srčanim manama, za koje je naš institute pravo mesto da im pružimo nadu i podržimo ih zajedno sa njihovim porodicama. Ovo je oblast koja je s obzirom na kompleksnost patologije u mnogim sredinama, pa i zemljama, veoma zapostavljena, jer srčane mane su teške i za procenu i za lečenje. Ipak u ovoj deceniji medicina se više okrenula tim bolesnicima, pa je 2000. godine prosečan životni vek sa urođenom strčanom manom bio 37 godina, a danas je to 57 godina. Napredak u lečenju urođenih srčanih mana je evidentan, ali je i evidentno da je ova populacija bolesnika u svetu sve brojnija, pa zdravstveni sistemi u svakoj zemlji moraju biti spremni da se suoče sa tim narastajućim problemom. Institut Dedinje je upravo tu prepoznao jedan od svojih važnih zadataka – rekla je Nikolić.
    Predstavljajući se javnosti prof. Đamberti je istakao da se nalazi u Institutu gde rade izvanredno stručni i vredni lekari, da ih vezuje jezik struke, pa se među njima ne oseća strancem. Prema njegovim rečima Srbija sve više postaje važan regionalni edukacioni centar, u koji značajna imena svetske kardiovaskularne hirurgije i kardiologije rado dolaze.

    – Institut Dedinje je među prvima u ovom regionu, a i šire, pokazao veliko interesovanje za probleme bolesnika sa urođenim srčanim manama, otvorio im vrata i dao šansu za izlečenje – ističe prof.dr Alesandro Đamberti.

    Doajen srpske kardiohirurgije prof.dr Miljko Ristić, formiranje Centra USMO, kao posebne organizacione jedinice u Institutu Dedinje vidi kao veliki događaj za zdravstvo u Srbiji, gde će i teške srčane patologije dobiti priliku da budu adekvatno lečene i tretirane.

    Izvor:eKapija
    Ilustracija (Foto: Anna Jurkovska/shutterstock.com )
    Podeli
  • Koliko dugo traje grip i kada se može preneti

    Koliko dugo traje grip i kada se može preneti

    Da se zarazite virusom gripa, pogotovo kad je on u punom jeku, nije nimalo teško. Dovoljno je da neko zaražen kine ili se zakašlje vama u lice, pa da udahnete kontaminirane čestice. Samo dodirivanje predmeta koji su izloženi virusu, kao što su tastature ili kvake na vratima, a zatim i dodirivanje lica – očiju, nosa i usta, može biti vaš put do kreveta na nedelju ili dve.

    Zatim će naglo doći i simptomi, poput temperature, začepljenog nosa ili curenja iz nosa, bolova u mišićima, konstantnog kašljanja, glavobolje i opšte iscrpljenosti i malaksalosti.

    Ali, dok se većina ljudi vremenom oseća bolje, stotine je onih koji se suočavaju s komplikacijama zbog virusa svake godine, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

    Kada imate grip, svakako želite da ozdravite što pre je moguće. Ali to obično ne ide tako brzo, a vi možete da budete zaraženi i pre nego što uopšte shvatite da imate virus.

    Koliko dugo traje grip?

    Možete biti bolesni između jednog i četiri dana pre nego što počnete da osećate prve simptome virusa.

    “Osećaćete se relativno dobro i onda će nastati šok – iznenada ćete biti iscrpljeni, boleće vas svi mišići i zglobovi i ono sto bi trebalo da uradite je da legnete u krevet”, objašnjava dr Gregori Poland iz klinike Mejo.

    To je znak da imate posla sa gripom, a ne sa prehladom. Simptomi gripa pojavljuju se mnogo brže i intenzivniji su.

    Najraniji simptomi obično uključuju temperaturu, drhtavicu, bolove u mišićima i telu, malaksalost i umor. Tada ćete možda primetiti i druge simptome, poput bolova u grlu i suvi kašalj. Groznica može da traje dva do četiri dana, dok ostali simptomi mogu trajati i do nedelju dana.

    “Nije isključeno da se nećete osećati potpuno dobro više od dve nedelje”, kaže dr Poland.

    Lečenje je po pravilu sastavljeno od puno odmora i spuštanja temperature, uzimanja terapije protiv bolova i puno tečnosti. Ipak, ako vam ne pada temperatura, i ne osećate se bolje u roku od tri do pet dana od kada primetite simptome, i na sve to ste zadihani, trebalo bi da se javite lekaru.

    Koliko dugo je grip zarazan?

    Pre nego što uopše osetite simptome gripa, vi ste već zaražni. Virus možete da prenesete otprilike dan pre pojave prvih simptoma, do otprilike pet do sedam dana nakon virusa.

    Deca mogu da prenose virus i duže od nedelju dana. Budući da virus gripa možete toliko dugo da prenosite, važno je ostati kod kuće ako ste bolesni.

    “Čim postanete svesni bilo kakvih simptoma, ne biste trebali da idete u školi ili na poslu. Krenite tek kad prestanete da kašljete i kada se temperatura normalizuje”, kažu stručnjaci.

    Mada to veoma često nije baš izvodljivo, iz više razloga. Vraćanje u svakodnevnu rutinu, uključuje i vežbanje, ali ne bi trebalo da počnete prerano, tako samo možete da produžite period oporavka.

    Ako već morate da napustite kuću dok ste bolesni, razmislite o tome da nabavite masku za lice. Tako ćete sprečit dalje širenje virusa, al i potrebu da često stavljate ruke blizu usta. Ako želite da ostanete zdravi, ipak je najbolje rešenje prevencija -vakcinacija, pranje ruku i izbegavanje dodirivanja lica. Tako ćete izbeći neprijatne simptome virusa, dugo ležanja i sve ono što ovaj virus sa sobom nosi.

    Izvor; N1

    AUTOR:24sata.hr

    Podeli
  • Više žena studira IT, a manje zarađuju

    Više žena studira IT, a manje zarađuju

    Sedam odsto više devojaka upisuje IT studije u Srbije od mladića. Mlade, visoko obrazovane, digitalno pismene žene, sa snažnom motivacijom da se usavršavaju, razviju biznis i bolje zarađuju predstavljaju novu generaciju preduzetnica u Srbiji i po ovim osobinama malo zaostaju sa svojim muškim kolegama.

    pak u digitalnom sektoru kod nas, ali i u Evropi i širom sveta, muška dominacija je i dalje prisutna. Programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika Branka Anđelković objašnjavajući rezultate istraživanja “Rodna nit digitalnog preduzetništva: Smernice za ekonomsko osnaživanje žena u ekonomijama znanja”, koje je sprovedeno od novembra prošle do maja ove godine, kaže za “Dnevnik” da postoje značajne razlike između muškaraca i žena angažovanih putem digitalnih platformi, pre svega u pogledu vrste posla koje obavljaju i visine novčane naknade koju primaju, kao i u pogledu sklonosti ka regulisanju svog pravnog satusa na digitalnom tržištu rada.

    – Naime, muškarci su prisutniji na digitalnim platformama od žena i dominiraju u oblasti sa većom zaradom kao što su kreativne industrije i pružanje IT usluga i u proseku zarađuju tri puta više nego žene. S druge strane, žene su pretežno zaposlene na delatnostima koje su manje plaćene i za koje je potreban niži stepen kvalifikacije, kao što su pružanje birotehničkih usluga, unos podataka, pisanje i prevođenje, gde je iznos bruto zarade skoro duplo manji nego u kreativnim industrijama, marektingu i naročito u IT-u – kaže Branka Anđelković.

    Naša sagovornica dodaje da su platne razlike između žena i muškaraca u digitalnom svetu prisutne nezavisno od pravnog statusa , pa tako muškarci čije poslovanje nije pravno regulisano zarađuju duplo više od žena istog statusa, dok preduzetnci paušalci zarađuju tri puta više od žena. Takođe, dodaje, istraživanje je pokazalo da žene radije ostaju neregistrovane ili se odlučuju da porez plaćaju kao fizička lica.

    – Na osnovu ovih rezultata možemo da zaključimo da u domenu plata digitalno preduzetništvo ponavlja obrazac klasičnog preduzetništva što direktno upućuje na rodnu diskriminaciju – ističe Branka Anđelković.

    Na pitanje koji je motiv žena za angažovanje na digitalnim platformama, Branka Anđelković odgovara da istraživanje pokazuje da su žene podjednako motivisane za digitalno preduzetništvo kao i muškarci i da generalno imaju pozitivan stav o njemu.

    – Žene koje su učestovale u istraživanju izrazile su spremnost da se edukuju, usavršavaju i da stiču znanja i veštine koje bi doprinele njihovom ličnom i profesionalnom razvoju. One redovno prate stručne sadržaje u oblasti poslovanja, razmenjuju informacije i iskustva sa drugim onlajn frilenserima i frilenserkama, kontaktiraju potencijalne klijente na platformama i pohađaju stručne kurseve. Ovakav pristup razvoju ljudskog kapitala u skladu je sa zahtevima globalnog tržišta rada kako u tradicionalnom tako i u digitalnom okruženju, koje zahteva fleksibilnost i gde su promene u ponudi i potražnji veština veoma brze – ocenjuje Branka Anđelković.

    Žene preduzenice su spremne da preuzmu rizik za digitalno preduzetništvo i to u istoj meri u kojoj to čine i muškarci. Osnovni problem sa kojima se one, ali i muškarci, susreću na digitalnom tržištu rada su pravne i administrativne prirode i uključuju nerazvijen sistem poreskih olakšica, nepristupačno finansijsko tržište, kao i problem sa finansijskim poslovanjem, odnos sa bankama, odsustvo informacija i nejasnoće u domenu finansijskih transakcija.

    – Ograničenje offline sveta sputavaju razvoj digitalnog preduzetništva, naročito kada je u pitanju potreba za regulisanjem statusa. Sklonost digitalnih radnika i radnica neregulisanja statusa ogledalo je očekivanja i straha u pogledu nepovoljnih zakonskih rešenja po pitanju regulisanja statusa i mogućnost pristupa sistemu socijalne zaštite, a manje izraz odabira paušalog modeliteta kao željene pravne forme – objašnjava Branka Anđelković.- Žene su u većem broju slučajeva u istraživanju navele neizvesnost i nesigurnost zaposlenja kao jedan od rizika koji ih sprečava da uzmu aktivniju ulogu na digitalnom tržištu rada, dok nedostatak profesionalnih veština i znanja predstavlja problem i za muškarce i za žene. Ipak, uprkos evidetnim razlikama u pogledu primanja između muškaraca i žene, preprekama sa kojima se suočavaju i rizicima kojima su izložene, žene nisu obeshrabrene i nisu manje preduzetne od muškaraca.

    Bolje profesionalne šanse i dostojanstveno radno okruženje
    U pogledu motivacije žene ispitanice visoko vrednuju i mogućnost usavrašavanja postojećih i sticanja novih veština, ukazuje Branka Anđelković.

    – Za mnoge angažman putem digitalnih platformi predstavlja način da prevaziđu problem sa kojima se susreću na oflajn tržištu rada. Na primer, 82 odsto ispitanica navelo je kao motiv potrebu za flaksibilnijim načinom rada, 49 odsto žena motivisano je potrebnom za sticanje novih veština, dok 45 odsto ima potrebu za dodatnim prihodima. U svetlu ovih nalaza važno je napomenuti da motivi za prevazilaženje nedostatka tradicionalnog tržišta rada nisu ekonomske prirode, već se tiču ostvarivanja boljih profesionalnih šansi i dostojanstvenog radnog okruženja – napomenula je Branka Anđelković.

    Izvor:Dnevnik.rs

    Podeli
  • Koliko puta u životu vas je zaista “ubila promaja”?

    Koliko puta u životu vas je zaista “ubila promaja”?

    Ne živite u Srbiji ako nikad niste čuli rečenicu – ubi me promaja, i iako je poznato da se građani u Srbiji ne plaše skoro ničega, sa “strahom” od ovog fenomena susrećemo se svakodnevno.

    “Mogu da se iskrive usta, da se oduzme deo tela, može da utiče i na mišiće”, nabraja jedan Čačanin šta to sve može da krene po zlu, ako nas ne daj Bože, dohvati promaja i uzme pod svoje.

    Međutim, ima i retko hrabrih među nama koji su imuni na ovu pojavu, pa stojički podnose kad im duva sa svih strana.

    “Stalno sam na nekoj promaji i ne plašim se. Nisam čuo da je nekog do sad zaista ubila”, priča kroz šalu drugi Čačanin i dodaje da je sve to stvar navike i uverenja.

    A, šta kaže struka? Da li promaja zaista može da nas dokusuri i da li je taj strah bar malo opravdan.

    Dr Milan Roganović / Foto: RINA

    “U medicinskoj literaturi zaista ne postoje zapisani nikakvi efekti po zdravlje, koje je prouzrokovala promaja. Ali, praksa nas često demantuje jer naša sluznica nosa, sinusi i predeo oko ušiju jesu podložni spoljašnim uticjama, pa tako i promaja može uticati na njihovo trenutno stanje”, rekao je dr Milan Roganović.

    Ipak, što je sigurno – sigurno je, ako vam je otvoren prozor bar zatvorite vrata – da vas ne ubije promaja!

    Izvor: RINA

    Podeli
  • Prosečan račun za struju raste oko 180 dinara

    Prosečan račun za struju raste oko 180 dinara

    Električna energija će od 1. decembra za domaćinstva poskupeti 3,9 odsto – najavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

    On je rekao da je Agencija za energetiku dala saglasnost za poskupljenje struje, i precizirao da će struja biti skuplja na računima od decembra, koji pristižu u januaru. Uz to, ministar je rekao i da struja za industriju neće poskupeti.

    Кako je iz AERS-a saopšteno, prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama – domaćinstva i mali kupci, utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda će, bez poreza i taksi, od 1. decembra biti 7,3 dinara po kilovat-času. Sadašnja prosečna cena kilovata, bez poreza i taksi, nešto je niža od sedam dinara, a to bi trebalo da znači da će uz poskupljenje prosečan račun za potrošnju oko 500 kilovata, koji će na kućne adrese stići u januaru, mogao biti viši oko 180 dinara.

    Antić je rekao da duže od dve godine nije bilo korekcija cena struje.

    – Poslednji put je cena električne energije značajnije povećana 2015. godine, 2016. i 2017. korekcija je bila minimalna, 2018. i 2019. godine nije bilo korekcije – rekao je Antić. – Imali smo opravdane zahteve energetskih kompanija, sve veći je ulazak obnovljivih izvora energije, ima troškova prenošenja te energije, ali postoji i značajan rast cena struje na svetskom tržištu.

    Poskupljenje struje, naglasio je Antić, daleko je ispod zahteva i troškova energetskih kompanija.

    – I s cenom koja će startovati od 1. decembra imaćemo najjeftiniju struju u regionu, Evropi, među istočnoevropskim zemljama. Naime, cena električne energije u Srbiji je 7,2 odsto niža nego u Severnoj Makedoniji, 18,9 odsto od iznosa u Bosni i Hercegovine, 24 odsto nego u Albaniji, 35,8 odsto od Bugarske, 79,97 odsto od Hrvatske, 85 odsto od Rumunije, 125 odsto od Slovenije – rekao je Antić.

    Кoliko će račun od decembra biti viši zavisi, kao i uvek, od ukupne potrošnje tokom meseca. Naime, ukupan broj potrošenih kilovat-sati raspoređen je u tri zone – zelenu do 350 kilovata, plavu od 351 do 1.600 kiilovata i crvenu – od 1.601 kilovata. U svakoj zoni postoji viša i niža tarifa, a razlika u ceni kilovata je značajna – odnosno, u višoj tarifi kilovat je četiri puta skuplji nego kada se troši u nižoj tarifi.

    Uz promenu cene struje koje će uslediti od 1. decembra treba očekivati da će prosečan račun za 500 potrošenih kilovata i isti broj skupih i jeftinih, umesto sadašnjih oko 3.900 dinara, biti iznad 4.000. Međutim, u slučaju da se potroši 150 skupih kilovata i 350 jeftinih, račun bi, umesto sadašnjih oko 3.200 dinara, mogao biti oko 3.350. Potrošnja istog broja kilovata, ali u obrnutoj srazmeri, pokazuje koliko je važno kada se kilovati troše jer je razlika u visini računa značajna i iznosi čak 1.400 dinara. Naime, sada je račun za tu potrošnju oko 4.600 dinara, a uz poskupljenje bi mogao biti nešto niži od 4.800 dinara.

    Važno kada se uključuje grejanje
    Budući da je grejna sezona u toku, oni koji se greju koristeći električnu energiju treba dobro da povedu računa o tome kad uključuju grejanje. Naime, ukoliko se mesečno potroši 1.700 kilovata, odnosno pređe u crvenu zonu, u kojoj su kilovati najskuplji, i uz potrošnju istog broja skupih i jeftinih kilovata, račun bi, umesto sadašnjih oko 13.500 dinara mogao biti oko 14.000. Ukoliko se potroši, recimo, 1.200 skupih i 500 jeftinih kilovata, što sada košta oko 16.500 dinara, uz poskupljenje će račun biti viši od 17.0000, a uz istu potrošnju, ali različitu srazmeru, mesečni račun bi s oko 10.000 dinara, koliko je sada, dostigao iznos od oko 10.400.

    Izvor:Dnevnik.rs

    Podeli