Author: Sajma Drazanin

”Fejsbuk” je rešio da napokon izađe na kraj sa nezvaničnim aplikacijama koje koriste velike količine interneta korisnika.
Kompanija je u posebnom postu objavila da više neće dozvoljavati aplikacijama sa “minimalnom korišću”, kao što su kvizovi ličnosti, da operišu na njenoj platformi.

– Zbog naše posvećenosti bezbednosti i privatnosti, pravimo nekoliko promena na ”Fejsbuk” platformi. Apdejtovaćemo pravila kako bismo sprečili rad aplikacija koje nemaju veliku upotrebljivu vrednost, kao što su kvizovi. Takođe, aplikacije neće moći da traže podatke korisnika ako to ne obogaćuje korisničko iskustvo – izjavio je Edi Onil, jedan od ”Fejsbuk” direktora zadužen za platformu.

Samo jedan od primera kako su ove aplikacije zloupotrebljavale podatke korisnika odnosi se na kviz aplikaciju “thisisyourdigitallife” koja je sakupila ogromnu količinu korisničkih podataka i potom ih prodala kompaniji Cambridge Analytica kako bi mogla da napravi psihološke profile američkih glasača za političke kampanje.

Sa druge strane, mnogi ukazuju da problem ne dolazi od ovih aplikacija, već od ”Fejsbukovih” opuštenih pravila koja se tiču načina na koji se koriste korisnički podaci.

(Telegraf)

Do pre dvadesetak godina na Sjeničko-pešterskoj visoravni je bilo malo pčelara, po jedan do dva u svakom selu. Jedan od njih bio je i pokojni Jakov Čukanović iz sela Raspoganče. Ova porodica pčelarstvom se bavi 110 godina.

Pčelarstvom je počela da se bavi njegova majka Nevena, 1904. godine, kada je posle njegovog rođenja kum, musliman iz obližnjeg sela, na babine doneo jednu pčelinju vrškaru. Nevena je poljubila rođendanski poklon, počastila kuma sirom i kajmakom, zahvalila mu, pa roj sa trmkom smestila na sunčano mesto u velikoj kućnoj avliji, podaleko od dece. Zbog poznatih istorijskih događaja, pčelinjak se vrlo sporo povećavao sve do kraja Velikog rata. A onda je tokom 25 godina Nevena uspela da stvori pčelinjak od oko petnaestak društava i da ovom zanatu nauči svog sina Jakova. Pčelinjak mu je predala na dan kada je napunio 20 godina. Nešto kasnije, Jakov se oženio Miljojku Rakonjac iz Višnjica i sa njom izrodio devetoro dece. Istovremeno su rasli Jakovljeva porodica i njihov pčelinjak. A onda je 26. septembra 1943. godine selo napadnuto i spaljeno. I dok su u metežu Jakov i Miljojka skupljali decu po selu spremajući se za odlazak u zbeg, baba Nevena je na brzinu svukla prtenu suknju, navukla je na jednu trmku i smestila je na volujska izbeglička kola. Sa porodicom, ova pčela je preživela tragediju, za razliku od ostalih društava, koja su izgorela zajedno sa domaćinstvom. Po povratku iz zbega roj se oporavio i već tokom narednih godina pčelinjak je ponovo porastao na petnaestak društava. Jakov je bio prvi čovek na Visoravni koji je većinu svoje dece poslao u škole. Glavni prihod za njihovo školovanje ostvarivao je proizvodnjom i prodajom meda.

U poslovima oko pčela Jakovu je najviše pomagala supruga Miljojka. Jakov je preminuo u leto 1994. godine i sahranjen je na Kovačkom groblju kod Kraljeva. Sin Milovan sada živi kombinovano, zimi u selu Žiča kod Kraljeva, a leti u brdu Cmiljevac na Pešteri i profesionalno se bavi pčelarstvom. U poslovima oko pčela najviše mu pomaže najmlađi, treći po redu, unuk Ivan, pa je sva prilika da će u ovom zanatu naslediti čukunbabu Nevenu, pradedu Jakova i dedu Milovana.
Nikola Čukanović,
Beograd
IZVOR: POLITIKA