Author: Sajma Drazanin

Novo istraživanje pokazuje vezu između preskakanja „kralja obroka“ i povećanog rizika od kardivaskularnih bolesti i smrtnosti.

Doručak važi za „najvažniji obrok u toku dana”.

Doručak može i da sačuva život – makar tako pokazuju rezultati istraživanja koje je 22. aprila objavio američki Koledž za kardiologiju. Prema rezultatima, preskakanje doručka povećava rizik od smrti od kardiovaskularnih oboljenja.

Rezultate je analizirao tim lekara i istraživača sa nekoliko američkih univerziteta. Analizirali su uzorak 6.550 odraslih osoba uzrasta od 40 do 75 godina koje su učestvovale u nacionalnom istraživanju o zdravlju i ishrani između 1988. i 1994. godine.

Učesnici su odgovarali na pitanje o tome koliko često doručkuju.
Nikada ne doručkuje pet odsto ispitanika, oko 11 odsto retko doručkuje, dok je četvrtina odgovorila da doručkuje povremeno.

Istraživači su zatim analizirali podatke o smrtnosti do 2011. godine – preminulo je 2.318 učesnika u istraživanju – i pokušali da nađu vezu između navike doručkovanja i mortaliteta.

Nakon što su uzeli u obzir druge faktore rizika, kao što su pušenje ili gojaznost, istraživači su otkrili da su oni koji su preskakali doručak imali 19 odsto više rizika da preminu od jedne od ovih bolesti, a da je verovatnoća za smrt od kardiovaskularnih oboljenja bila 87 odsto viša.

Nema dokaza
Medicinska istraživanja već su pokazivala da preskakanje obroka može da ima negativan uticaj na zdravlje, ali naučnici i dalje pokušavaju da shvate tu povezanost.

Komentarišući nalaze istraživanja, britanska Nacionalna zdravstvena služba saopštila je da ovaj dokument „ne može da dokaže da preskakanje doručka može direktno da uzrokuje smrt od kardiovaskularnih bolesti”.

„Učesnici istraživanja koji nisu doručkovali bili su skloniji tome da su bivši pušači, teški alkoholičari, fizički neaktivni, da imaju lošije navike u ishrani i niži socioekonomski status od onih koji su doručkovali”, navodi se u analizi objavljenoj na internet stranici NHS-a.

Zvaničnici britanske zdravstvene službe kažu da se radi samo o „jednokratnoj proceni, koja možda ne odražava doživotne navike”, niti da može da objasni „pojedinačno značenje doručka.”

„Većina ljudi, na primer, doručkuje svakodnevno, ali su velike razlike između onih koji jedu zdrav doručak u osam sati ujutru i onih koji jedu sendvič sa slaninom ili slatki bar sa žitaricama kasno ujutru.”

Međutim, dr Vei Bao, asistent profesora epidemiologije na Univerzitetu u Ajovi i vodeći autor rada, brani nalaze.

„Mnoge studije su pokazale da je preskakanje doručka povezano sa većim rizikom od dijabetesa, hipertenzije i visokog holesterola”, kaže Bao.

„Naša studija pokazuje da bi doručak mogao biti jednostavan način za promovisanje kardiovaskularnog zdravlja.”

Veliki ubica
Bao i njegov tim takođe tvrde da su veze između konzumiranja doručka i rizika od srčanih oboljenja „značajne i nezavisne od društveno-ekonomskog statusa, indeksa telesne mase i kardiovaskularnih faktora rizika”.

„Po našim saznanjima, ovo je prva sveobuhvatna analiza preskakanja doručka i rizika od smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja”, istakli su istraživači.

Kardiovaskularna oboljenja – naročito bolesti srca i moždani udar – vodeći su uzrok smrtnosti u svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ona su uzrok smrti 15,2 miliona ljudi samo 2016. godine.

Autor: BBC News na srpskom

Mirno i oblačno uskršnje jutro prolazi u znaku slabijeg intenziteta i uz dobru pohodnost puteva.
Očekuje se blago pojačan saobraćaj prvenstveno na putevima koji vode ka omiljenim izletištima, jezerima, banjama, ali i ostalim turističkim mestima, a zatim i na pravcima ka Bosni, Mađarskoj i Hrvatskoj, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMS S).

Prema poslednjim informacijama dobijenim od JP “Putevi Srbije”, na naplatnim stanicama nema zadržavanja.
Ni na putničkim terminaima graničnih prelaza u zemlji trenutno nema zadržavanja dužih od 30 minuta.

Izvor: B 92

42 miliona pretplatnika fiksne telefonije u Srbiji razgovaralo je u poslednjem kvartalu prošle godine oko 900 miliona minuta, što znači da je pretplatnik u proseku razgovarao 4,1 minut dnevno, pokazali su podaci RATEL-a koji obuhvataju operatore koji čine više od 99 tržišta.

Broj pretplatnika u fiksnoj telefoniji i u četvrtom kvartalu 2018. godine nastavlja blago da opada, dok je ostvareni saobraćaj u blagom porastu u odnosu na prethodni kvartal.

Pretplatnici se češće odlučuju za fiksnu telefoniju u okviru paketa (61 odsto), nego za kupovinu samostalne usluge fiksne telefonije (39 odsto).

U RATEL-u za Tanjug kažu da 88 odsto pretplatnika fiksne telefonije čine fizička lica, odnosno privatni korisnici.

Od ukupnog broja pretplatnika fiksne telefonije, kod Telekoma je 81,8 odsto njih, 16,3 odsto je kod SBB-a, dok je udeo ostalih operatora minimalan.

U međunarodnom saobraćaju preovlađuju dolazni pozivi.

Broj pretplatnika paketa usluga u četvrtom kvartalu 2018. godine je u blagom porastu u odnosu na prethodni kvartal i iznosi oko 1,27 miliona, pa su tako najzastupljeniji paketi sa dve usluge, dok su najmanje zastupljeni paketi sa četiri usluge.

Najveći broj pretplatnika paketa sa dve usluge koristio je paket koji sadrži širokopojasni pristup internetu i distribuciju medijskih sadržaja (oko 54 odsto), dok je najprodavaniji paket sa tri usluge koji sadrži širokopojasni pristup internetu, fiksnu telefoniju i distribuciju medijskih sadržaja (oko 92 odsto).

Paketi sa četiri usluge, koji sadrže širokopojasni pristup internetu, fiksnu telefoniju, distribuciju medijskih sadržaja i uslugu mobilne telefonije, u poslednjem su kvartalu 2018. godine ponovo postali dostupni za nove pretplatnike, pa je broj pretplatnika ovih paketa u porastu.

Najveći apsolutni rast pretplatnika beleže upravo paketi sa četiri usluge, mada je njihovo učešće u ukupnom broju pretplatnika svih paketa još uvek na relativno niskom nivou, navode u RATEL-u.
Izvor: Politika,Tanjug

U Srbiji će danas biti promenljivo oblačno s dužim sunčanim intervalima. Ponegde će, lokalno, biti kratkotrajne kiše ili pljuska.

Najniža temperatura biće od šest do 11 stepeni, a najviša od 18 do 22.

Uveče i u prvom delu noći u zapadnim i centralnim delovima zemlje biće prolazno naoblačenje s kišom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Izvor: mondo

Hrišćani koji poštuju julijanski kalendar proslavljaju najveći hrišćanski praznik – Vaskrs, na kojem se temelji celo hrišćanstvo, a koji slavi to što je Isus Hrist svojim vaskrsenjem pobedio smrt.

Vaskrs se slavi tri dana tokom kojih se vernici pozdravljaju pozdravom “Mir Božiji! Hristos vaskrse!” sve do Spasovdana

Narodni uskršnji običaji nisu bili vezani samo za taj dan, već su se odigravali i ranije, a primer za to je poslednja nedelja posta, koja se naziva Velikom nedeljom, kao i pojedini dani u njoj, poput Velikog četvrtka i Velikog petka.

Obzirom da se Veliki petak smatra danom kada je Hrist razapet na krst, sve se tada odvija u znaku tog tužnog događaja.

U pojedinim krajevima Srbije verovalo se da se tada sve zaustavlja – vode i vetrovi, a zemlja se trese, a u skladu sa tim i narod se ponašao – žene u Homolju nisu se umivale i češljale na taj dan, a u Popovom polju seljaci nisu radili ništa sa iglama ili ekserima da ne bi povredili Hristove rane, a nisu pili ni vino jer su smatrali da tako piju njegovu krv.

Zabranjen je bio rad i u kući i na polju, a jedino što je bilo dozvoljeno jeste priprema za proslavu Uskrsa, pre svega farbanje jaja.

Upravo farbanje jaja jeste najupečatljivije obeležje ovog praznika, a ulogu jajeta pojačava činjenica da se ono smatralo izvorištem života.

Uskršnja jaja se najčešće farbaju na Veliki četvrtak i Veliki petak, a prema narodnoj tradiciji, taj posao su mogle da obavljaju samo određene osobe i to striktno poštujući određena pravila.

Iako su korišćene razne boje, crvena se jedina smatrala obaveznom, a u nekim delovima Srbije i jedinom dozvoljenom bojom, na šta, na neki način obavezuje i tradicija, jer, prema predanju, jedan od vojnika koji je čuvao razapeto Hristovo telo, rekao je da će Hrist ustati ako pečeno pile oživi i snese crveno jaje.

Tako je i farbanje jaja u crveno nastalo kao uspomena na taj događaj.

Izvor: rtv.rs